JEZIVI KRAJ SRPSKOG KRALJA: Želeo je presto, zaratio sa BRATOM i doživeo SUDBINU GORU OD SMRTI

Narod voli da smišlja i prepričava predanja. Jedno od omiljenih srednjovekovnih tako je ono po kome su se braća Stefan i Vukan pomirili nad moštima oca Stefana Nemanje koje je sa Svete Gore doneo Sveti Sava i složno se suprotstavili neprijateljima koji su stali da rasparčavaju Srbiju. U stvarnosti, ništa od toga verovatno uopšte nije bilo tako.

Kao najstariji, prvorođeni, sin Stefana Nemanje, Vukan Nemanjić je mogao očekivati da će biti određen za naslednika srpskog prestola, ali to se nije dogodilo. On je pred kraj očeve vladavine dobio upravu nad Zetom, ali je po povlačenju sa vlasti Nemanja rešio da presto prepusti svom srednjem sinu – Stefanu.

Ova odluka sigurno je razbesnela Vukana, ali nije izazvala otvoreni sukob među braćom sve dok je Nemanja bio živ. Vukan je kao veliki knez zadržao Zetu, Trebinje, Toplicu i Hvosno i po ugledu na ranije vladare u Zeti, počeo da se predstavlja kao “kralj kraljevstva Dalmacije i Dioklitije”. Sve se promenilo nakon smrti Stefana Nemanje.

Izgleda da je Vukan razlaz Stefana i njegove žene Evdokije oko 1201. godine iskoristio da pokaže otvoreno neslaganje sa bratom. Rat između braće koji je usledio doneo je u Rašku glad, bolest i velike ljudske žrtve. Uz pomoć Ugara Vukan je došao do vlast, dok se Stefan Nemanjić verovatno sklonio u Bugarsku.

Vukan je kao veliki župan vladao Srbijom bar dve godine. Pritisnut od Bugara koji su podržavali njegovog brata i ostavljen od oslavljenih Ugara, 1204. ili 1205. morao je da odstupi sa vlasti. Izgleda da je među braćom postignut neki sporazum jer je Vukanu na upravu ostavljena Zeta.

U februaru 1208. Sava Nemanjić je došao u Srbiju i doneo očevo telo, kako bi bilo sahranjeno u Studenici. Prema pisanju Save prenošenje kovčega Svetog Simeona dogodilo se na zahtev oba njegova starija brata, a u narodu postoji predanje da su se Vukan i Stefan, nad očevim telom, konačno izmirili. Istina je pak, po svoj prilici, daleko prozaičnija.

Istorijski izvori ne slažu se u potpunosti sa narodnim predanjem oko toga da su se zavađena braća pomirila. Pre će biti da je Vukan prihvatio primirje da bi svom nasledniku – Đorđu omogućio vladavinu Zetom.

Stefan se vratio na presto, ojačao zemlju i uskoro učvrstio granice Srbije. Nakon što je od pape dobio krunu, krunisan za kralja Srbije 1217. godine. Vukanu se, da druge strane, ubrzo gubi svaki trag u istoriji. Već u leto 1208. godine Vukаn je umro ili bаr nije bio nа vlаsti u Zeti što svedoči podаtаk dа se tаdа kаo knez ove oblаsti pominje njegov sin.

Neki istoričari idu tako daleko da navode da je moguće i da je uklonjen. O njegovoj smrti nema zabeleženih podataka, a ne zna se sa sigurnošću ni gde je sahranjen, mada je njegov grob verovatno u manastiru Morača.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / istorijskizabavnik.rs)