POZVAĆE TE NA VEČERU, NA BEBU PEČENU: Da li je ovo NAJŠOKANTNIJA pesma u istoriji srpske poezije?

Satanizam (sotonizam) je religijski, polureligijski ili filozofski pokret čiji sledbenici identifikuju Satanu (Sotonu) sa arhetipom, prekosmičkom silom, istinskim živim bićem, ili nekim aspektom ljudske prirode. Iako je dobio ime po Satani, koji se povezuje prvenstveno sa zlom i iskušenjem, sledbenici satanizma ga pre označavaju kao duhovni put koji se suprotstavlja uobičajenom, i to najpre po tome što za glavnu maksimu duhovnog obogaćenja uzima poboljšanje samoga sebe, a ne povinovanje nečem višem.

Satanisti mahom tvrde da se uopšte ne klanjaju Satani niti bilo kom drugom božanstvu kao i da ne prate princip zla. Neki sledbenici tvrde da se umesto poštovanja božanskih zakona ili prirodnih principa, i potčinjavanja nekom božanstvu ili moralu, oni uglavnom usredsređuju na materijalno ili fizičko napredovanje pod vođstvom viših bića ili principa. Iz ovog razloga, mnogi savremeni Satanisti odbacuju tradicionalna religijska verovanja i stavove u korist egoističnijih pogleda na svet i prirodne zakone. Nasuprot tome, veoma je rasprostranjeno verovanje da se svi sledbenici satanizma klanjaju Satani i vrše njegovu volju prinoseći obilno žrtve i izvršavajući samoubistva.

O njihovom delovanju se govori često, ali je sada Saša Milivojev napisao pesmu o, kako navodi, ,,O dubokoj državi i satanistima''.

Prenosimo je u celosti, a analizu ostavljamo vama:

VLADARI SVETA

Vidiš li Bože

crvene cipele od dečije kože?

Vene isceđene,

kapi krvi poslednje

toče pune cisterne.

Siđi u podzemlje,

kroz tajne bunkere,

u te zlatne gradove,

dijamantske vrtove,

hotele luksuzne,

logore paklene,

gde hiljade otete dece

plače u kandžama satane.

Pozvaće te na večeru:

dođi na bebu pečenu.

Kostima će naložiti kamin,

u vino ti sipati adrenalin.

Oni će se uvek među ljude vraćati,

u crvenim cipelama

po mrtvim pčelama gaziti,

krvlju podmlađeni, nasmejani

pričati da su humani.

A iz tih podzemnih gradova,

skloništa od napada,

iz tih njihovih laboratorija

milion virusa i bakterija

tvoj svet nemilosrdno ubija.

Oni tope polove, sante ledene.

Potopiće te poplave.

Cunami ruši gradove,

zemljotres grobove i snove.

Sve će ti srušiti.

Suša će usev spržiti.

Milioni će od gladi umreti.

S neba padaju otrovi.

Pogledaj na dnu mora dečije kosti,

i te oči žedne krvi, željne smrti,

što sijaju nevinošću palih žrtvi.

Vidiš li Bože

i Nebo za pravdom vapi?

I poezija bez duše zjapi.

Svet oslobodi,

što ponižen trpi i ćuti

u strahu od logora i smrti.

Kako se vama čini? Kako ste razumeli poruku koju ova pesma nosi? Pišite nam u komentarima...

Bonus video:

(Espreso.co.rs)