ANESTEZIOLOG IZ KRAGUJEVCA O NOĆI KOJU NEĆE ZABORAVITI: Mrtve smo stavljali u džakove i limene sanduke

Karantinski rad je nemoguće shvatiti dok ne vidite takve situacije, kaže Katarina Pavlović, aneresteziolog u korona centru u Kragujevcu.

“Trenutak dkada sam prvi put ušla u karantinsku bolnicu, pamtiću do kraja života. Bilo je kao scena iz nekog horror filma. To su goli zidovi, nema poicica, nema nikakve papirologije sem liste pacijenata. Ru su tehničari, lekari i pacijenti koji su u jako teškom stanju. Kroz tu mukluk tišinu čuju se samo otkucaji monitira.”

Ovako za Kurir televiziju govori dr Katarina Pavlović, anesteziolog, članica tima u intenzivnoj nezi korona centra, na klinici za pulmologiju KC Kragujevac.

“Mi lečimo vitalno ugrožene, najteže pacijnta koji su u teškim oblicima ne samo plućnog, respiratornog ppuštanja, nego imaju popuštanje drugih organskih sistema. Preuzimamo pacijente kojima je potreban veći nivo respiratorne podrške ii z svihh drugih kovid centara”, kaže dr Pavlović.

S posebnom nelagodo setila se jedne noći koju, kako kaže, neće zaboraviti dok je živa.

“Te noći su nam za četiri sata, od 21 do 1 sat posle ponoći preminula četiri pacijenta. To je bilo jedno za drugim. Pogodilo se da su u toj u smeni od tehničara bile četiri devojke i jedan momak. Morala sam da im pomognem jer je zaista veliki posao oko pripremanja tela, koja se sređuju na određeni način kako bi se sprečilo širenje epidemije. I onda se u jednom trenutku osvrnete oko sebe, usred ste karantinske bolnice. Sve to jezivo deluje”, priča dr Pavlović.

Džakovi u koje se odlažu tela preminulih od korona virusa pre ovoga nije ni videla.

“A nakon toga je kao vrhinac priče unet limeni sanduk. To baš za života nisam morala da doživim”, kaže i dodaje da je sve to ostavilo posledice po nju. Ima dane kada je ćutljivija, tiša ili nervoznija nego obično, a oseća i “umor koji je veći nego fizički”.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)