LEKARI UPOZORAVAJU NA POSLEDICE PREJEDANJA TOKOM EPIDEMIJE KORONE: Na ovu stvar posebno morate da obratite pažnju

Za pet meseci epidemije Srbi su se u proseku ugojili od pet do 10 kilograma * Ljudi su mnogo više jeli iz dosade, a nisu se kretali, što je dovelo do gojaznosti, kažu stručnjaci

Srbi su se za pet meseci epidemije u proseku ugojili od pet do 10 kilograma, upozoravaju lekari! Oni tvrde da je do naglog gojenja došlo usled predugačkog sedenja u kući jer mnogi nisu odlazili na posao, a tu je i fizička neaktivnost. Uz to, jedan od glavnih razloga pojačane ishrane i psihičke je prirode, jer su hranom zataškavali stres i strah zbog epidemije opasnog virusa.

Da sve bude gore, porast broja gojaznih ljudi u našoj zemlji došao je u najgorem trenutku jer su upravo oni najrizičnija grupa za obolevanje od koronavirusa, sa teškom kliničkom slikom.

Loša ishrana

Nutricionista Jovana Srejić kaže da su ljudi bazirali ishranu na ugljenim hidratima i nekvalitetnim namirnicama, a uz to se nisu kretali, tako da je bilo neminovno da se ugoje. - Veliki procenat ljudi se ugojio, i to u proseku pet do 10 kilograma. Gotovo je nemoguće da nađete nekoga ko se poslednjih meseci nije ugojio. Uzroka za to je više, od činjenice da su ljudi bili kod kuće, preko nezdravih namirnica i izostanka fizičke aktivnosti, pa sve do prejedanja na psihičkoj bazi. Ljudi su minimalno jeli voće i povrća, a imali su povećan unos ugljenih hidrata. Najviše su se jele testenine i zbog viška vremena i nagomilanih rezervi brašna, šećera i ulja ljudi su masovno pravili krofne, kiflice, palačinke... Sve ove poslastice izuzetno su visokokalorične i ljudi u uobičajenom ritmu kada idu na posao svaki dan nemaju vremena to da spremaju često. S obzirom na to da gojaznost nikako nije dobra i da ozbiljno ugrožava zdravlje, ljudi će pod hitno morati da počnu da se bave fizičkim aktivnostima i da se hrane svežim i zdravim namirnica kako bi kilažu vratili u normalu - istakla je Srejićeva.

Sa njom je saglasna i nutricionista Milka Raičević, koja kaže da su se ljudi, posebno tokom karantina, okrenuli spremanju hrane više nego obično.

- Bili smo izolovani kod kuće i pod velikim stresom i to dovodi do pojačane ishrane i viška kilograma. Problem je i u tome što su ljudi u zabludi i mislili su da će sa unosom masne hrane podići imunitet, što nije tačno. Krivim i nas nutricioniste i celokupnu struku što nismo upozoravali da ovo može da se dogodi i što im nismo svakodnevno objašnjavali koliko je gojaznost opasna - iskrena je Raičevićeva.

Jeli iz dosade

Klinički psiholog Aleksandra Janković rekla je za naš list da su ljudi sve svoje frustracije, strahove, ali i dosadu kompenzovali u hrani. - U uslovima koje je prouzrokovala epidemija koronavirusa jedino zadovoljstvo i uteha ljudima je bila hrana. Zbog toga su unosili mnogo veće količine nego što je potrebno da bi tako postigli neko elementarno zadovoljstvo. Uz to nisu imali fizičkih aktivnosti, bili su kod kuće, gde im je hrana bila konstantno dostupna. U psihologiji i psihijatriji je poznato da ljudi koji su uplašeni, depresivni i nezadovoljni to kompenzuju hranom, ali sigurno je bilo onih koji su jeli i iz dosade - kaže Jankovićeva.

Brzo mršavljenje može biti kobno

Raičevićeva je poručila da su radikalne i neproverene dijete najgora stvar koju ljudi sada mogu da urade. - Neophodno je da se ljudi vrate na staru kilažu, ali promenom režima ishrane i fizičkom aktivnošću, uz obavezno savetovanje sa stručnjacima. Nikako nemojte ići na neke neproverene dijete da biste što pre izgubili kilažu. Najgora stvar koju možete sada da uradite svom organizmu jeste da se izgladnjujete - kaže Raičevićeva, prenosi Informer.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)