MASKE KAO TEST LIČNOSTI Šta (ne)nošenje zaštitne opreme govori o vama

Vest da je u avionu holandske kompanije KLM izbila tuča kada su dva putnika odbila da stave zaštitne maske obletela je planetu mnogo pre nego što je taj avion sleteo na Ibicu, a siledžije uhapšene od strane španske policije. Nažalost, iako se virusom korona zarazilo više od 18 miliona ljudi u svetu, stiče se utisak da sa porastom broja obolelih raste i broj osoba koje odbijaju da nose masku, zbog čega naučnici širom sveta pokušavaju da skiciraju profil osobe koja devet meseci nakon početka borbe sa koronom ne razume da je to jedina zaštita od smrtonosnog virusa.

Velika bura podigla se sredinom jula kada je Gordan Lauc, profesor biohemije i molekularne biologije na Univerzitetu u Zagrebu, preneo rezultate studije grupe američkih naučnika koji su istraživali vezu između kapaciteta radne memorije i individualnih razlika u zaštitnom ponašanju za vreme epidemije kovida 19. Komentarišući glavne nalaze istraživanja, objavljene u prestižnom naučnom časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences", Lauc je naglasio: "Ovo možda nije u potpunosti politički korektno, ali je istinito. Ako se u situaciji globalne pandemije ne pridržavate mera društvenog udaljavanja, to naprosto znači da ste glupi. Dakle, ako od sutra vidite nekoga u prodavnici ili javnom prevozu da ne nosi masku, slobodno mu kažite: "Glupane, stavi masku", jer se to više ne može smatrati uvredom, već naučnom činjenicom."

I dok jedni naučnici tvrde da je nošenje maski za vreme pandemije kovida 19 sinonim za test inteligencije, drugi smatraju da maske ne nose osobe čiju ličnost karakteriše mračna trijada – narcisizam, psihopatija i makijavelizam.

Rezultati dve studije nedavno objavljene u Poljskoj, o kojima je pisao i ugledni magazin "Njuzvik" govore da masku ne nose osobe sa ozbiljnim poremećajem ličnosti.

Pandemija kovida 19 ogoljava i rodni jaz kada je u pitanju stav prema nošenju zaštitnih maski – iako je stopa smrtnosti viša među muškarcima, istraživanja govore da su pripadnici jačeg pola manje skloni da nose zaštitnu opremu, a takvo ponašanje primećeno je i tokom prethodnih epidemija.

Jednu od najnovijih i najpublikovanijih analiza sproveli su Valerio Kapraro, viši predavač ekonomije na Univerzitetu u Midlseksu i kanadska matematičarka Helena Barselo. Oni su anketirali skoro 2.500 ljudi koji žive u SAD i otkrili da su muškarci ne samo manje skloni nošenju maski od žena već smatraju da je njihovo nošenje "sramotno, nije kul i predstavlja znak slabosti". Žene su bile dva puta sklonije da nose masku izvan svog doma, "što je posebno ironično ako se ima na umu da zvanične statistike svedoče da virus korona zapravo pogađa muškarce mnogo ozbiljnije nego žene", ističe Kapraro.

I bihevioralna naučnica Kristina Gravert sa Univerziteta u Kopenhagenu ocenjuje da veliki broj akademskih radova ukazuje da muškarci i žene različito pristupaju riziku: žene više poštuju pravila ponašanja i slušaju preporuke lekara.

Dr Jasna Veljković, psiholog i klinički psihoterapeut, nema dilemu da maske ne nose oni ljudi koji nemaju odgovornost: ni prema sebi, ni prema drugima.

– To osećanje impotencije, koje prepoznajemo u stavu "neće to mene", predstavlja jedan nezreo i regresivan način razmišljanja, koji je nalik na magijsko mišljenje. Ako vi negirate realnost u kojoj obolevaju i mladi i stari, i deca i sportisti, oni koji su najzdraviji deo populacije jer imaju sjajan imunski sistem, hrane se kvalitetno i unose gomilu vitamina i verujete da ćete samo vi biti pošteđeni zaraze, to znači da razmišljate na ekstremno narcističan i egocentričan način. Međutim, nije samo narcisizam, iz koga proističe uverenje da smo imuni na bolest, razlog zbog kojeg odbijamo da nosimo zaštitu. Osobe sa psihopatskim i sociopatskim crtama ličnosti takođe neće da nose masku i slušaju savete lekara. One su te koje predstavljaju opasnost i za sebe i za druge. Ove osobe inače karakteriše antisocijalno ponašanje i odstupanje od uobičajenih socijalnih normi, skloni su svađama, tučama i incidentima različite vrste, nezavisno od pandemije kovida 19 – objašnjava Veljković.

Jasna Veljković dodaje da neke vrlo religiozne osobe, koje veruju da je bog taj koji daje i uzima život i zdravlje, misle da je pitanje zaražavanja "božja volja" i odbijaju da nose maske.

– Ta vrsta religiozne zaslepljenosti je veoma opasna u situaciji pandemije, jer smo bili svedoci da su prilikom vaskršnjih bogosluženja, vernici u velikom broju ulazili u crkve, celivali ikone i ruke sveštenika i uzimali pričešće iz iste kašičice. Ako u svom domu ne jedete sa istim kašikama i viljuškama i ne koristite četkice za zube ostalih članova porodice, to ne radite ni sa kašičicom koju je pre upotrebljavao neko pre vas u crkvi. U situaciji pandemije, zdravlje mora biti prioritet – zaključuje sagovornica.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Politika)