OTROVNI VAZDUH IZ BEJRUTA STIŽE U SRBIJU? Ovo je prava istina

Vazdušne mase koje nose čestice nitrata oslobođenog eksplozijom u Bejrutu mogu da stignu i do hiljadama kilometara udaljenih područja. Tako bi čitava Evropa mogla da bude bude ugrožena.

Dobra vest je da su aktuelne kiše povoljne, pa ne bi trebalo da bude opasnosti po Srbiju od zagađenja vazduha iako bi otrovi mogli da stignu do nje.

Ovo kaže Dragana Đorđević, naučni rukovodilac Centra izvrsnosti za hemiju i inženjering životne sredine pri Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju u Beogradu.

Do eksplozije od koje je poginulo najmanje 135 ljudi, a povređeno više od 5.000, prema preliminarnim navodima bejrutske policije, došlo je usled detonacije tereta uskladištenog u luci sa 2.700 tona kalijum nitrata – šalitre. Vlasti su saopštile da je eksploziju izazvala detonacija 2.700 tona amonijum-nitrata, koji se nalazio u skladištu nakon što je 2015. godine zaplenjen na carini.

Sagovornica tvrdi da je u oba slučaja reč o nitratnim solima i da su posledice eksplozije obe supstance jednake, jer su u pitanju eksplozivna jedinjenja opasna po zdravlje ljudi.

“Nitrati su povezani sa mnogim kancerima, pre svega sa kancerom želuca, debelog creva. Zatim izazivaju Parkinsonovu bolest, Alchajmer, i slično. U svakom slučaju oni su vrlo nepoželjni, naročito u životnoj sredini i vazduhu odakle se udišu. Ono što je posebno opasno, iz te količine od šest hiljada tona, oslobođeno je 3.700 tona čistog nitrata, čiste opasne supstance koja se sada nalazi u vazduhu. Ona se nalazi u obliku najsitnijih čestica jer se kod eksplozija i sagorevanja oslobađaju najsitnije čestice koje najduže opstaju u vazduhu i koje mogu da dosegnu najveće daljine u svom prenosu. One mogu danima pa i nedeljama da opstanu u atmosferi“, objašnjava Dragana Đorđević za “Sputnjik”.

Radomir Kovačević, toksikolog sa Vojno medicinske akademije, naglasio je za da su sva nitratna jedinjenja po strukturi veoma jednostavna i da se uglavnom koriste u civilnoj industriji kada je u pitanju agrohemija, odnosno veštačka đubriva, ali se upotrebljavaju i u vojnoj industriji.

Prema njegovim rečima prema zapaljivosti najopasnije jedinjenje je upravo amonijum nitrat:

“On je u Severnoj Americi odavno upotrebljen kao industrijski eksploziv pod imenom Anfo. Pored tih primesa ima i nekih drugih i zato se mnoge zemlje sada bore da se on izbaci apsolutno iz upotrebe zbog mogućih zloupotreba – terorizma, raznih diverzantskih akcija, jer njega je veoma lako detonirati. Stvaraju takve eksplozije koje stvaraju fantastična rušilačka dejstva”, objašnjava Kovačević.

Natrijum nitrat (šalitra), dodaje on, predstavlja jedno od eksplozivnih jedinjenja koje se uglavnom nalazi kao prirodni konstituent u nekim delovima planete, najviše na Andima, pa su brojni ratovi vođeni na ovim prostorima upravo zahvaljujući tim sredstvima.

Upitana, koliki prostor može da bude kontaminiran eksplozijom, sagovornica odgovara da nitrati sa vazdušnim masama mogu da dosegnu i hiljadama kilometara udaljene prostore, tako da bi mogla čitava Evropa da se „zaspe“, ako krenu ka nama.

Đorđevićeva dodaje da je u ovom momentu vrlo bitno pratiti meteorologiju, odnosno kuda se kreću vazdušne mase od Bejruta. Ono što je dobro, kako ističe, je da se nitrati lako rastvaraju u vodi i da će ih svaka kiša vrlo brzo spustiti na zemlju, i smanjiti opasnost po životnu sredinu i ljude.

“Ako naiđu na neki predeo gde su kiše, one će ga oboriti, jer je lako rastvoran i sa vodom će pasti na zemlju. Ali ako je suvo vreme onda je opasan. Mogu da kažem da su današnje kiše povoljne za nas, ako potraju još koji dan nema neke opasnosti od zagađenja vazduha na našim prostorima”, ukazuje ona.

Kao najbolju zaštitu za ljude, Đorđevićeva navodi bilo kakvu krpu ili gazu nakvašenu vodom koja se stavi preko usta, jer su nitrati, podseća, vrlo rastvorivi u vodi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Sputniknews.com)