ZABRINJAVAJUĆE
MLADI U KANDŽAMA INTERNETA! Ucenjuju se međusobno golim slikama, a procenat je zabrinjavajuć
Trećinu ispitanih devojaka partner je ucenjivao da će objaviti njihove fotografije ili video-snimke ako ne pristanu da mu uzvrate "uslugu" seksualne prirode, pokazalo je istraživanje Autonomnog ženskog centra
Više od polovine srednjoškolki u Srbiji bilo je izloženo neprijatnim komentarima seksualne sadržine na društvenim mrežama, a gotovo svaka deseta doživela je da neko javno objavi njene fotografije ili video-snimke koje je privatno poslala toj osobi.
Ni njihovi drugari nisu pošteđeni nasilja u virtuelnom svetu – više od polovine momaka srednjoškolskog uzrasta izloženo je onlajn pretnjama fizičkog nasilja, a svaki sedmi trpi pritisak da gleda pornografiju ili učestvuje u činovima inspirisanim pornografijom.
Ovo su neki od najznačajnijih zaključaka izvedenih iz ankete o nasilju među mladima u digitalnom prostoru koju je krajem prošle i početkom ove godine sproveo Autonomni ženski centar u okviru svoje višegodišnje kampanje posvećene devojkama i momcima srednjoškolskog uzrasta pod nazivom "Mogu da neću – ljubav nije nasilje". Istraživanje u kome je učestvovalo 248 mladih iz deset srednjih škola u Beogradu, Novom Sadu, Pančevu, Paraćinu i Prijepolju takođe je pokazalo da trećina devojaka trpi nasilje u digitalnom prostoru od strane aktuelnog ili bivšeg partnera.
– To znači da je 33 odsto devojaka njihov sadašnji ili bivši partner ucenjivao da će objaviti njihove fotografije ili video-snimke ako ne pristanu da mu uzvrate "uslugu" seksualne prirode. Takođe, trećina devojaka bila je izložena objavljivanju zlonamerne ili uvredljive fotografije, video-zapisa ili veb-stranice ili stvaranju lažnog naloga pod njihovim imenom, i to od strane (bivšeg) partnera. Sa druge strane, momci nisu prijavili da su doživeli gotovo nijedan vid nasilja u okviru partnerskog odnosa. Da devojke mnogo senzibilnije i emotivnije doživljavaju onlajn nasilje, govori i podatak da je čak dve trećine njih izjavilo da se osećalo "bespomoćno i uplašeno" tokom izloženosti digitalnom nasilju, dok je samo četvrtina momaka to doživela kao "veliku stvar". Podaci pokazuju da je polovina mladih oba pola dobijala neželjene fotografije nečijih intimnih delova tela u inboks – ističe Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra i dodaje da je "Instagram" ubedljivo najkorišćenija platforma, koju koristi čak 93 odsto mladih, a potom sledi "vocap", koji koristi 63 odsto mladih. Da popularnost "Fejsbuka" opada među srednjoškolcima, svedoči i podatak da ovu socijalnu mrežu koristi tek 13 procenata njih.
Upitani da li su slali fotografije koje prikazuju intimne delove tela osobi koju nisu upoznali uživo, čak 95 odsto devojaka i 90 procenata mladića odgovorio je odrečno. Međutim, manji je procenat mladih koji nikada nisu slali obnažene fotografije svom partneru – 35 odsto devojaka i 40 procenata mladića slalo je svoje intimne snimke emotivnom partneru.
– Zanimljivo je i kako mladi reaguju na tzv. osvetničku pornografiju, to jest objavljivanje intimnih fotografija i video-zapisa partnerke, bez njene saglasnosti. Upitani šta bi uradili na mestu devojke kojoj se to desilo, većina mladih kaže da bi prekinulo vezu, a trećina njih bi se za pomoć obratila roditeljima. Zabrinjava, međutim, podatak da visok procenat mladih oba pola krivicu prebacuje na žrtvu. Naime, skoro trećina devojaka i momaka ističe da je devojka čije su gole fotografije završile na internetu sama kriva za to što se dogodilo. Ovde je reč o snažnim patrijarhalnim uverenjima po kojima su žene krive za nasilje koje su pretrpele, a ne onaj ko je nasilje počinio – zaključuje Sanja Pavlović.
Predstavnice Autonomnog ženskog centra upozoravaju da je rezultat ankete o nasilju u digitalnom prostoru među mladima danas posebno značajno posmatrati u okviru trenutne situacije sa pandemijom kovida 19 i povećanog vremena koje mladi provode na internetu. Zbog toga je važno ne umanjivati negativna iskustva mladih i uložiti dodatne resurse u podršku i zaštitu onima koji su izloženi bilo kom vidu digitalnog nasilja.
Kampanja "Mogu da neću" je od prošle godine internacionalizovana i u nju su se, pod istim nazivom, uključile i organizacije iz Hrvatske, Mađarske i Španije. I u ovim zemljama je istraživanje o nasilju među mladima u digitalnom prostoru pokazalo slična iskustva srednjoškolaca i srednjoškolki.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs/Politika)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
