OVE 2 ŽENE O VIRUSIMA ZNAJU BAŠ SVE! Krizni štab je od njih tražio savete, jedna se borila i sa VARIOLA VEROM

Doktorke Ana i Nada, virusolozi, posvetile su život proučavanju virusa, tih sićušnih organizama koji ponekad znaju da naprave velike probleme i izazovu epidemije svetskih razmera. Kada je ceo svet pokorio novi korona virus svi su hteli da čuju šta one imaju da kažu, pa i članovi Kriznog štaba. Ovo su njihove priče

Dr Ana Gligić: Variolu smo dočekali spremni, korona virus nas je iznenadio

Dr Ana Gligić je međunarodno priznati virusolog, a vrhunac karijere doživela je u vreme epidemije variole vere 1972, koja ju je zatekla na mestu šefa Nacionalne referentne laboratorije za variolu i druge poks viruse, arbo viruse i virusne hemoragične groznice. Za svoj rad u vreme variole vere odlikovana je Ordenom rada sa zlatnim vencem.

Iako je odavno u penziji, doktorka Gligić pomno prati dešavanja oko novog korona virusa, a njeno mišljenje vole da čuju i građani i lekarska struka. Ne krije da je i sama bila iznenađena koliko je KOVID-19 neverovatna bolest, kao i načini prenošenja ovog virusa i njegova održivost u spoljašnjoj sredini.

- Radilo se o nepoznatom virusu i ja sam se čudila šta se dešava dok se neke stvari nisu iskristalisale. Naš zdravstveni sistem nije mogao bolje, o svemu se učilo u hodu, ništa nije bilo pripremljeno za razliku od epidemije variole vere kada smo bili spremni za ono što se desilo.

Iz SZO pitaju kako sam i gde uništila variolu

Ana se jasno seća tog martovskog dana pre 56 godina, kada se u kasnim večernjim satima, pred njenom kućom zaustavio službeni automobil Instituta „Torlak“.

- Bila sam u kućnoj haljini, spremala sam decu za spavanje kada su na vrata pozvonili direktor Instituta dr Ljubinko Stojković i dr Radoslav Bošković, epidemiolog. Kažu mi: „Ana, molim vas, pođite s nama, postoji sumnja na variolu.“ Rekli su mi da je situacija ozbiljna i da se očekuje da stigne materijal sa Kosova. Obukla sam se i pošla sa njima. Od devet uveče do pet sati ujutru spremala sam sve što je potrebno da se postavi brza dijagnoza. Bili smo spremni da u svakom trenutku kod sumnje na variolu postavimo dijagnozu.

Tako je i bilo. Od osam donetih materijala svi su bili pozitivni na testove na variolu.

- Odbila sam karantin i rekla da ću raditi dok se, eventualno, ne napravi neki incident. Sledećeg dana vakcinisali su i mene i moju porodicu.

O bogatoj karijeri doktorke Ane mogla bi se napisati knjiga. Za njen rad zainteresovala se i Svetska zdravstvena organizacija, pa su joj od njih godinama stizali dopisi s pitanjem kako je i gde uništila variolu.

- Oni uvek zaziru da li sam ja negde ostavila variolu i da li ću je aktivirati u nekom trenutku.

Kada je završila studije biologije zaposlila se u Institutu „Batut“, na odeljenju za mikrobiologiju i virusologiju, tada je to bio Zavod za zdravstvenu zaštitu Srbije i tu je ostala sve dok nije završen „Torlak“.

Sinovi mi kažu da još dobro rezonujem

I u penziji doktorka Ana ne miruje. Čita sve što joj dođe pod ruku, druži se s prijateljima, neguje cveće u svojoj bašti, pravi torte i kolače za sinove i unuke.

- Moji sinovi, Boris i Aleksandar, kao i unuk Luka i unuka Milica su moj najveći ponos. S njima se konsultujem i kad me pozovu novinari. Pitam ih da li sam sposobna, a oni mi kažu: „Jesi, još uvek rezonuješ dobro“.

Izborili smo se mi i sa opasnijim virusima

Doktorka Ana se prisetila i dana kada se u Beogradu pojavio marburg virus, opasna zaraza koja je na „Torlak” stigla sa majmunima iz Ugande.

- Na Torlaku se 1967. radilo na spravljanju vakcine za dečju paralizu. U tu svrhu su na naš Institut, baš kao i u nemačke institute u Frankfurtu i Marburgu, stigli majmuni iz Ugande. Prema propisima oni su morali da budu jedno vreme u karantinu. Ispostavilo se da su majmuni počeli da umiru u većem broju i kod nas i u Nemačkoj. Naš veterinar, koji je radio obdukciju majmuna, i sam se zarazio tada još nepoznatim virusom. Mi smo 1971. uspeli da izolujemo taj virus, taj rad smo publikovali i za njega dobili velika priznanja.

Doktorka Ana je doktorirala iz oblasti variole vere i postala viši naučni saradnika na Medicinskom fakultetu. Kao jedan od naših najboljih stručnjaka u oblasti virusologije obišla je ceo svet i učestvovala u tri važna međunarodna projekta kao glavni istraživač sa jugoslovenske strane.

Prof. dr Nada Kuljić Kapulica: Nema šale s virusima

Prof. dr Nada Kuljić Kapulica, virusolog, se sa korona virusima prvi put srela početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada ih je dijagnostikovala na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde je provela svoj radni vek. Studenti je pamte po rečenici koju im je ponavljala pred svako predavanje - nije slučajno da se neprijatelji komplikovanih kompjuterskih programa zovu virusi. Jer virusi su posebni i s njima nema šale.

- Moj izbor, kao i sticaj okolnosti, bila je virusologija. Bilo je dosta izazova na tom polju. Jedan od prvih bio je susret sa korona virusima. Na VMA smo imali korona virus (OC43) koji je koleginica donela iz Londona, i uz trud da ga očuvamo i razmnožavamo u novorođenim miševima, a uz pomoć napravljenog antigena, radili smo i dokazivanje antitela prema ovom virusu – priča doktorka Nada.

Tako nešto niko pre njih nije radio u bivšoj Jugoslaviji, pošto su korona virusi bili relativno novi, otkriveni kod ljudi tek sredinom 70-tih godina.

- Bili su to virusi interesantne građe, lepog imena, dosta nepoznati, naizgled bezazleni jer izazivaju samo prehlade, ređe i teške respiratorne infekcije, poput upale pluća, što smo i dokazivali. Osim toga, imali smo i mogućnost da detektujemo virus elektronskim mikroskopom, što je radio muški deo našeg kolektiva. Bilo je to vreme klasične, nikad prevaziđene virusologije. Tako se radilo u celom svetu.

Izučavala je i druge viruse koji su bili aktuelni ili novi, poput HIV -a, virusa hepatitisa C i mnogih drugih.

- Pred kraj karijere bavila sam se tumorskim virusima, to je bila tema mog doktorata, kao i moje knjige.

Otkako je proglašena pandemija Nada često odgovara na pitanja novinara.

- Posebna čast mi je bila što je od mene odmah u početku pandemije moja bivša kuća tražila da napišem uvodnik za Vojno sanitetski pregled o korona virusima, to je izašlo u februarskom broju ovog renomiranig časopisa. Bila sam i gost u jednoj TV emisiji sa kolegom Branislavom Nestorovićem, bilo je vrlo zanimljivo.

Doktorka Nada je odrasla u banatskoj ravnici, u Zrenjaninu, sa dva brata u veseloj porodici, i tamo je živela do završetka gimnazije.

- Posle završetka fakulteta uloga lekara opšte prakse bila je neprocenjiva za mene, bez obzira na napor. U ovoj pandemiji prisetila sam se da mi se u početku karijere dogodila epidemija gripa, za nekoliko dana obolelo je 100 vojnika. I odmah smo napravili stacionar za sve obolele za samo tri dana. Svaki dan im je trebalo pregledati pluća zbog komplikacija. I ništa nije bilo teško, a bila sam jedini lekar.

Obožavam pasulj koji mi muž sprema

Najponosnija je na svoju je porodicu, sina i muža.

- Najveća podrška mi je suprug koji kuva najbolji pasulj na svetu, pravi vojnički. Bile su interesantne naše kućne diskusije tokom pandemije. Muž, infektolog, stalno je pitao mene o virusu, a ja njega o bolesti.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic žena)