Najhrabrija Srpkinja završila na kazanu narodne kuhinje: Potresna priča komšija o Milunki Savić! (FOTO) (VIDEO)

Predstavljam se i ja, i objašnjavam razlog svog dolaska. Pitam ga da li se možda seća Milunke. Dobijam potvrdan odgovor i poziv na kafu. Prihvatam sa zadovoljstvom, nestrpljiv da čujem kako se Milunke sećaju oni koji su je poznavali.

Kreće razgovor, nižu se priče i sećanja na Milunku koju moj domaćin oslovljava sa „baba". To mi na početku nekako para uši, ali brzo shvatam da je tako oslovljava od milja, vidim da je Mile doživljavao kao svoju babu.

„Baba je bila laf. Teško je živela, ali nikada nije klonula duhom. Znaš li da je živela sa ćerkom koja je bila bolesna? Nije joj bilo lako, nije... Niko im nije dolazio, bile su zaboravljene. Samo su joj dolazili Francuzi jednom godišnje. Tada dođe cela svita, puna ulica besnih automobila. Dođu i ovi naši, obećaju da će im pomoći da će sve biti bolje, pa onda ih nema do sledeće godine..."

Pitam ga da li su znali ko je bila Milunka, seća li se nekih anegdota...

„Pričala nam je baba često o ratovima. Volela je malo da se hvali. Posedamo oko nje, a ona počneda nam priča kako je ranjavana, kako je odlikovana... Jednom tako u sred priče iznese neki skupoceni bodež, ko zna od koga dobila i pokloni mi. Kaže: 'Uzmi Mile da se sećaš svoje babe'. Ja ga odnesem kući, a tata za uvo i natera me da brzo vratim. Bio sam dete i nisam znao koliko je bilo vredno to što mi je dala. Ne možeš da veruješ kakva je to žena bila, malo je imala, a i to malo bi ti dala. Nije dete prošlo pored nje, a da nije iznosila bombone i čokolade. Sad kad ti pričam ni sam ne znam odakle joj... Znaš li da su se hranile iz narodne kuhinje?"

Nisam to znao. Opet sam ostao iznenađen i u neverici. Kako bre? Spontano mi izlete...