NISAM MOGAO DA GOVORIM, SAMO SU IZVADILI CEVI I MRAK: Goran je bio 34 dana na respiratoru,ničega se ne seća (VIDEO)

Goran Stevanović (54) iz doljevačkog sela Belotinac proveo je na respiratoru 34 dana jer su mu otkazala pluća nakon što je oboleo od korona virusa. Za to vreme izgubio je čak 38 kilograma, ali je uspeo da dobije bitku sa nevidljivim protivnikom i vrati se svojoj porodici.

Stevanović je pacijent koji je najviše vremena proveo na tzv. mehaničkoj ventilaciji u niškom Kliničkom centru od početka epidemije korona virusom a da se uspešno oporavio.

Kaže da ne zna kako se zarazio jer u vreme kada je dobio simptome, korona se u Srbiji tek pojavila.

- Sumnjam da sam virus "pokupio" na Sajmu vina u Beogradu 7. marta gde je među izlagačima bilo Italijana, Grka, Španaca... Četiri dana kasnije sam dobio glavobolju, a zatim temperaturu pa nedostatak vazduha. Promene na plućima otkrivene su mi 22. marta kada sam primljen na Infektivnu kliniku i odmah priključen na kiseonik. Kada mi je rečeno da sam pozitivan na koronu, nisam bio svestan koliko je to opasna bolest - započinje svoju ispovest Stevanović.

Stanje mu se rapidno pogoršavalo pa je 1. aprila odlučeno da bude priključen na respirator.

Nisam imao vremena da se uplašim

- Kada sam video da raspakuju aparat i razvlače creva, bio sam zbunjen. Setio sam se nečijih reči da od onih koji završe na respiratoru, malo njih se probudi. Nisam imao vremena da se uplašim, za petnaestak minuta zapao sam u san iz koga sam se probudio, kako su mi rekli 4. maja. Jer ja se i dalje ničega ne sećam do 10. maja - priča Stevanović.

Tek tada počeo je da shvata da je prošao kroz golgotu ugledavši izmršavelo telo te shvatajući da ne može da se pomeri zbog gubitka mišićne mase.

- Ne samo što nisam mogao da govorim, već nisam mogao ni da se pomerim. Na poziv mog lekara Steve Stanišića došli su fizioterapeuti, koji su počeli da rade sa mnom i zahvaljujući kojima sam ponovo prohodao - priča čovek koji je pobedio bolest.

Agonija trajala 34 dana

Da je njegova agonija trajala čak 34 dana, saznao je od brata.

- Supruga i brat su me nakratko posetili 11. maja i tada sam saznao koliko dugo sam bio na mašini. Nisam mogao da verujem svojim ušima. Shvatio sam da je pravo čudo što sam živ. Verujem da je tome doprinelo što sam bio u dobroj fizičkoj kondiciji, igrao sam fudbal, nisam tabletu u životu popio - objašnjava Stevanović.

Dugo očekivani dan bio je 3. jun kada je stigao kući.

- Vratio sam se ženi, deci, unucima... Sada sam srećan čovek. Promenio sam i prioritete u životu, shvatio šta je zaista važno. Zdravlje, porodica to je ono što je nemerljivo, sve ostalo mi je u drugom planu. Jer, kada je čovek na naogama ne razmišlja mnogo o životu, tek kada mu se desi ovo što je mene zadesilo, ima vremena da o svemu razmisli i da shvati šta je zaista važno - zaključuje Stevanović.

Među 10 odsto onih koji prežive

Goranov lekar specijalista infektolog anesteziolog Steva Stanišić kaže da je on imao sreće jer kako kaže, i u Njujorku samo deset odsto od onih koji su na respiratoru prežive.

- Mnogo truda je uloženo u njegov oporavak, neprestano smo pratili sve parametre i reagovali u sladu sa njihovom promenom. Da li će ljudi živeti ili ne zavisi od stanja imunog sistema. Imali smo mlade i zdrave ljude koji su prošli gore od Gorana. Sve zavisi od toga kako će se imuni sistem ponašati u kontaktu sa virusom. Imamo hronične bolesnike, na dijalizi, retko ko od njih završi na respiratoru iako imaju slab imunitet. Sa druge strane, imali smo bildere, kao od brega odvaljene koji su podlegli bolesti - objašnjava Stanišić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)