MENTALITET KRDA: Test koji je još sredinom prošlog veka dokazao kako je MANIPULACIJA jednostavna

Solomon Aš bio je poljsko—američki geštaltista psiholog i pionir socijalne psihologije. Godine 1950. izveo je jedan od najpoznatijih i najkontroverznijih eksperimenata u istoriji koji je cilj imao da proveri do kojeg stepena pojedinac odabira vlastito mišljenje pod uticajem mišljenja većinske grupe. I, rezultati su bili poražavajući…

Eksperiment danas poznat kao Ašov eksperiment imao je mnoge varijacije, ali je u suštini bio veoma jednostavan - ispitaniku bi se pokazala jedna linija određene dužine i tri druge linije. Njegov zadatak bio je da kaže koja od tri linije je iste dužine kao prva pokazana. Pritom, reč nije bila o maloj razlici u dužini već je odgovor bio prilično očigledan.

Test koji dokazuje da su ljudi povodljivi

Ispitanik je postavljen u prostoriju sa sedam drugih ljudi koji su zapravo bili Ašovi saradnici, a da ispitanik to nije znao. Ispitanik je uvek sedeo na kraju reda tako da je morao da sluša odgovore onih pre njega.

U prvom slučaju, takozvanoj “kontrolnoj grupi” svaki ispitanik je imao zadatak da da svoju samostalnu procenu i oko 95 odsto ljudi je dalo tačan odgovor.

Daleko interesantniji su bili odgovori kada bi Arovi saradnici imali instrukciju da namerno greše!

Nakon što bi čuli ljude pre sebe kako daju pogrešne odgovore, i ispitanici su odgovarali pogrešno! To se dokazalo u 80 odsto slučajeva!

Kad su ih upitali zašto su pokazali na liniju koja očigledno nije jednaka prvo pokazanoj odgovor je najčešće bio da nisu hteli da “štrče”, skreću pažnju na sebe ili stvore nesklad u grupi, prenosi Istorijski zabavnik.

Daljnji eksperimenti su pokazali da konformizam zavisi i od broja ljudi u grupi. Učinak jedne osobe je vrlo mali (oko 5 odsto). Kada je u grupi još dvoje ljudi, konformizam se povećava na 15 odsto, zatim na 30 s troje i 35 odsto sa četvoro ljudi.

Konformizam takođe zavisi i od dvosmislenosti zadatka. Aš je varirao dužinu razlike između linija za poređenje. Što je razlika u dužini bila veća to se konformizam smanjivao. Uopšteno, što je zadatak teži i dvosmisleniji, ljudi se više konformiraju.

Nakon eksperimenta koji je izveden na 50 studenata u Americi dao je i druge zaključke. Što je grupa bila privlačnija, sklonost ka konformizmu prema grupnim normama je bila veća.

Ispitanici sa visokim samopouzdanjem konformirali su se manje od onih s niskim samopouzdanjem, ali je sa druge strane konformizam bio najveći kad su za slaganje sa netačnim odgovorima ispitanici bili nagrađivani.

Ašov zaključak bio je nedvosmislen - teško je odoleti pritisku grupe i zadržati svoje ja u masi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Sputnjik)