DECA ZAUSTAVLJAJU KORONU, NE MOGU JE ŠIRITI DALJE! Nemački naučnici izneli tvrdnju, ali naši lekari kažu drugačije

Među 1.500 učenika i 500 nastavnika u 13 škola gde se prethodno pojavila korona, samo 12 osoba je imalo antitela koja su dokaz da su preležali infekciju, pokazalo je istraživanje nemačkih naučnika.

Time je praktično dokazano da deca ubedljivo najređe obolevaju od ovog virusa i da ga veoma teško i retko prenose.

Dosadašnja statistika pokazuje da među obolelima od Covida-19 širom sveta manje od dva odsto čine deca, slučajevi sa teškim simptomima su veoma retki, dok je smrtnost među najmlađima uglavnom stvar izolovanih incidenata.

Deca ne prenose virus na stariju populaciju?

Međutim, nemački naučnici su sada dokazali da deca ne samo što ne pokazuju simptome korone već nisu ni prenosioci virusa među sobom i, što je još važnije, na stariju populaciju.

Univerzitetska bolnica u Drezdenu uradila je u maju i junu istraživanje na 1.500 učenika uzrasta od 14 do 18 godina i na 500 nastavnika, i to isključivo u školama gde se virus prethodno pojavio.

- Pokazalo se da su samo kod 12 učenika i nastavnika pronađena antitela na koronu, što je pokazatelj da su preležali virus. To je oko 0,6 odsto. Ovi podaci jasno pokazuju da deca ne samo da nisu prenosioci virusa već predstavljaju neku vrstu kočnice za njegovo širenje. Zbog toga škole i vrtići nisu mesta gde bi moglo tako lako da dođe do širenja epidemije - rekao je profesor Rajnhard Berner, vođa tima koji je radio ovo istraživanje.

Nemačka je otvorila škole još u maju, mada se i dalje vodi rasprava o ulozi koju deca mogu igrati u širenju virusa na ugrožene odrasle osobe kod kuće, kao i na starije nastavnike i školsko osoblje.

Šta kažu naši lekari

Imunolog prof. dr Jelena Vojinović kaže da je kod dece klinička slika daleko lakša i da je infekcija pet puta manja nego kod odraslih.

- Teža klinička slika podrazumeva upale krvnih sudova i sistemskog zapaljenskog odgovora koje liči na Kavasaki sindrom koji se pominjao, pored toga sretali smo i pneumonije i respiratorni distres, ali srećom, ne kod velikog broja. Suština je da manji procenat dece dobija težu kliničku sliku, infekcija je pet puta manja nego kod odraslih. Imunski odgovor kod dece je takav da efikasnije savlađuju infekciju i tu je njihova prednost. Ipak, postoje svakako i oni sa genetskom urođenom greškom u regulaciji imunskog odgovora, kada su u većem riziku za razvoj teške kliničke slike - objašnjava dr Vojinović.

Ona dodaje da deca prilikom infekcije ne stvaraju veliki broj antitela.

- I kod odraslih i kod dece čak i nakon potvrđene preležane infekcije samo kod 30 ili 40 odsto njih možemo da potvrdimo prisustvo antitela. Dakle, antitela i njihovo prisustvo ne mogu biti mera prokuženosti do kraja i to je veliki problem. Kod dece je imunitet takav da oni ne stvaraju preveliku količinu antitela jer to sa uzrastom dolazi - objašnjava dr Vojinović.

Rukovodilac dečje klinike KBC "Dragiša Mišović" dr Olivera Ostojić objasnila je da decu treba voditi kod lekara kada su roditelji ili najuža familija pozitivni na Covid, ako dete pritom ima temperaturu, malaksalo je, ima gušobolju, žali se na glavobolju, počinje da kašlje ili je lošeg opšteg stanja. Vrlo je važno da tokom epidemije nikako ne lečite decu na svoju ruku.

- Naši pacijenti po protokolima i uputstvima prvo idu u dom zdravlja da im obave osnovne laboratorijske i rentgentske analize i ako je prisutna dugotrajnija temperatura ili upala pluća, upućuju decu kod nas na bolničko lečenje gde mi dodatno trijažiramo da li je dete zaista za bolnicu ili može da ide sa terapijom u kućnu izolaciju - izjavila je dr Ostojić.

Imuni odgovor kod dece drugačiji nego kod odraslih, ali neke tvrdnje ne stoje

Imunitet se dakle ne stiče samo putem antitela, nego je više zasnovan na ćelijskom odgovoru, objašnjava imunolog.

- Imuni odgovor kod dece je potpuno drugačiji nego kod odraslih, oni na brži i efikasniji način uspevaju da iskontrolišu infekciju. Kod dece je primećeno da samo 50 odsto njih ima respiratorne tegobe, druga polovina ima digestivne tegobe. Treba istaći da je kod dece mnogo zastupljeniji oralno-fekalni način prenosa koji mi beležimo i na drugim virusnim infekcijama. Ono što je još karakteristično jeste da deca bolje savladavaju infekciju i da su kraće vreme potencijalni prenosioci, ali da baš sasvim nisu prenosioci među sobom i prema drugima, to ne stoji. Dakle, deca su prenosioci kao i svaka druga osoba, s tim što bolje reaguju, kraće vreme su prenosioci i uglavnom ne razvijaju težu kliničku sliku, mada svakako ima i primera kada se i to beleži - objašnjava dr Vojinović.

(Espreso.co.rs/Blic)