OVE MERE ĆEMO MORATI DA POŠTUJEMO U NAREDNIH GODINU DANA: Virus divlja u Srbiji, predstoji nam NOVI NAČIN ŽIVOTA

Na svakih mesec dana biće novog talasa ako popustimo s merama, zabrana kontakata treba da bude u glavi, a nošenje maske u zatvorenom prostoru je neophodno kako se ne bi ugrožavalo svoje, ali i tuđe zdravlje, izjavio je epidemiolog dr Predrag Kon.

Da li ovo, pogotovo sam početak Konovog izlaganja, znači da ćemo praktično zauvek ili ako ne baš zauvek, onda bar još neko duže vreme, biti zarobljeni u nekim merama?!

Maske u zatvorenom prostoru, fizička distance od druge osobe, izbegavanje mesta gde se okuplja veliki broj ljudi, držanje fizičke distance, grljenje i ljubljenje sa prijateljima, samo su neke od mera sa kojima moramo živeti.

Bar dok se ne pronađe vakcina, a to neće skoro, sva je prilika (sigurno ne još godinu dana), ili dok ne steknemo kolektivni imunitet, a sve su šanse da ni od toga nema ništa u skorije vreme.

Infektolog prof. dr Žarko Ranković, objasnio je da još uvek imamo brojne nedoumice kada je virus korona u pitanju, te ono što je sigurno je da ćemo morati da naučimo da živimo sa njim, ali i da promenimo ponašanje vodeći računa kako o sebi, tako i o drugima.

- Moramo da vodimo računa o sebi na sledeći način, da obavezno nosimo masku u zatvorenom prostoru, maska je obevezna kada ulazimo u javni saobraćaj, taksi, poštu, banku, distribuciju, gde god. Masku treba nositi kad ulazimo apoteku, prodavnicu, supermarket, da što češće peremo ruke, koliko god da perete nedovoljno je, objašnjava profesor Ranković.

Zaboravite na stare navike grljenja, ljubljenja...

Naša navika pozdravljanja, grljenja i prisnosti sa prijateljima, putovanja, odlazak u klub, na masovne koncerte, moraće da sačeka mirnije vreme, jer svako od nas može biti virusonoša i to je ono što je kod ovog virusa opasno.

- Kada susretnemo nekoga moramo se ponašati onako kako nismo navikli, a to podrazumeva da nema rukovanja nego naklon, mladi ljudi vole da se grle, da izražavaju emocije prilikom susreta, mislim da sada nije vreme za to. Trebalo bi odložiti slavlja, rođendane, krštenja, svadbe, makar do jeseni da se sačeka. Prema onome što čujem od kolega najveći broj inficiranih osoba je sa nekih slavlja i okupljanja, kaže profesor Ranković.

Iako nam se možda ne dopada činjenica da moramo da odložimo slavlja, ono što je izvesno čak i ako ih bude, da ćemo morati slaviti "pod maskama".

Epidemiolozi objašnjavaju da je u narednom periodu važno da budemo svesni koliko se virus brzo širi, da nas iznenađuje iz dana u dan, ali i da će od velikog značaja biti ako budemo društveno odgovorni, odnosno ako se budemo suzdržavali od svega što predstavlja rizik od zaražavanja.

Za dobru vakcinu potrebne su godine istraživanja

Naučnici širom sveta uveliko testiraju 150 vakcina protiv korone, od toga njih 17 se već ispituju na ljudima.

Među najozbiljnijim kandidatima su SAD, Kina, ali i britansko-švedski farmaceutski koncern, čija se klinička ispitivanja nalaze u takozvanoj "drugoj fazi", što znači da oni uveliko testiraju vakcine u humanoj populaciji, na dobrovoljcima.

Za njima ne zaostaje ni Rusija, Nemačka, ali ni druge zemlje, koje aktivno učestvuju u trci za vakcinom koja će zaustaviti Covid-19.

Naučnici širom sveta objašnjavaju da je za dobru vakcinu potrebno višegodišnje istraživanje, ali se svakako očekuje da do kraja 2020. godine bude napravljena prva vakcina koja će biti verifikovana kao efikasna.

Prema sadašnjim najavama vakcina u Srbiji se očekuje u drugoj polovini 2021. Ili najkasnije početkom 2022. godine.

Kolektivni imunitet je još daleko

Za kolektivni imunitet potrebno je da čak 60-70 odsto ljudi stekne antitela. Kako su epidemiolozi objašnjavali ranije, određeni broj ljudi se izbori sa Covidom-19, a da ne oseti nikakve simptome, s tim što, misleći da je zdrav, usput zarazi i one ljude sa kojima je u kontaktu.

Prvi rezultati Nacionalne seroepidemiološke studije, u koje je imao uvid, pokazuju da je procena da tek 6,4 odsto ljudi u našoj zemlji ima antitela na korona virus.

Iako su stavovi stručnjaka po pitanju kolektivnog imuniteta različiti, te jedni smatraju da smo ga dostigli, a drugi da smo od njegovog stepena koji bi nas štitio veoma daleko, činjenica je da ono što je za njegovo stvaranje potrebno, nismo dostigli.

- Ako preko 60 odsto stanovništva stekne antitela, onda ćemo imati kolektivni imunitet i to je veoma važan podatak koji može da nas dovede dotle da mi kao zemlja budemo mirni. Sigurno je da će se toliko ljudi u Srbiji zaraziti, pitanje je samo u kom intervalu, i to je ono o čemu treba da vodimo računa – rekao je ranije prof. dr Branimir Tiodorović.

Sa druge strane, njegova koleginica dr Darija Kisić Tepavčević je, komentrišući studiju stručnjaka sa Medicinskog fakulteta prema kojoj 6,4 odsto građana ima imunitet, rekla da je reč o "realnim podacima", kao i da sada ne treba da se oslanjamo na kolektivni imunitet.

- To su rezultati pilot istraživanja stručnjaka sa Medicinskog fakulteta, da li je to mnogo ili malo... To je onako kako jeste. Svi bi voleli da je to 100 odsto, ali to su realni podaci. Svakim novim danom, gledajući brojeve obolelih mi prirodno stičemo taj imunitet, pri čemu napominjem da ne treba da se uzdamo u kolektivni imunitet, već treba da učinimo sve da sprečimo da se u našem organizumu virus umnožava - objasnla je ranije dr Kisić Tepavčević.

Koliko smo zaista daleko od kolektivnog imuniteta – ne znamo tačno. Isto tako, kako se poslednjih dana govori, izgleda da dosta toga ne znamo ni o samom virusu jer nas je ponovo iznenadio, te se prognoze o kraju borbe sa epidemijom nisu obistinile, a ni toplije vreme nije donelo značajno bolju epidemiološku situaciju.

Mere sa kojima ćemo živeti barem u narednih godinu dana

- Nošenje maski u zatvorenom prostoru (kancelarija, prevoz, pošta, banka, apoteka, prodavnica, tržni centar....)

- Bez prisnog pozdravljanja

- Izbegavati masovna okupljanja, bilo na zatvorenom ili otvorenom prostoru

- Što češće prati ruke

- Uvek kod sebe imati dezinfekciono sredstvo

- Fizička distanca od jednog metra

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)