SVAKOJ KUCI ŽELIM OVAKAV DOM I SVAKOJ PORODICI OVAKVU KUCU: Iako Laći kažu da ima koju kilu viška, opet mu ugađaju

Dugo nas nije bilo i sigurni smo da su vam nedostajale priče naših ljubimaca.

Čekanju je došao kraj, polako se vraćamo sa još zanimljivijim dogodovštinama...

,,Ćao drugari! Ja se zovem Laki, a najbliži su me prozvali Laća i to mi je postao omiljeni nadimak. Imam 11 godina i osećam se kao momak. Svako jutro rano ustajem i standardno pijem kafu sa svojim Nebojšom dok strpljivo čekam moj izlazak napolje.

Ja sam vam već drugari oko 6, pola 7 napolju i trčim da otvorim moj omiljeni kafić gde svako jutro od gazda Fleka dobijem nagradu što sam došao na vreme.

Uglavnom imam svoju rutu kojom volim da prošetam, da pozdravim sve komšije! Onda se vratim kući i odmaram do ručka... Mmmm, što volim kad Cvetana napravi pohovano meso! Ako me kojim slučajem ne primete da sam tu pored, podsetim ih ja tako sto se popnem na stolicu i šapom ih obaveštavam Volim i granule koje mi daju za večeru, ali samo ako su spremljene sa nekom vrstom mesa koje Cvetana kuva samo za mene!

E posle ručka ide moja omiljena popodnevna dremka... Čekam da Nebojša krene u spavaću sobu i obavezno idem za njim da se uspavam na krevetu... Posle mi bude toplo pa siđem dole i zagrlim moju omiljenu igračku kucu!

Pre 17.00h ne volim da se budim pošto budem kao ,,šlogiran'', volim lepo da odremam pa da imam snage da trčim uveče napolju koliko hoću, jer uveče kad izađemo mi se šetamo po 2 sata i idemo svuda, pa sedimo po kafićima, pa vidim sve i svakoga, milina!

A vikend... To su posebni dani jer mi onda dolazi Oca... sa njom najviše volim da se mazim i igram i pošto je nema tokom nedelje baš je se uželim! I ona mene, pošto kako dođe samo me grli i ljubi! Ona dođe sa Nidžom koga stalno čekam ispred kupatila da mi da nagradu (uvek mi daje, iako mu kažu da imam koju kilu viška).

Iskreno da vam kažem, ne volim kada odu na more pošto mi onda dani prolaze kao godine čekajući ih da se vrate i tada budem baš tužan... Za to vreme, Ocina drugarica Vanja me čuva i ona stalno zeza moje gazde kako mi ništa ne daje, ali samo ona i ja znamo da mi ugađa sve.

To vam je, drugari moji, ukratko moja priča... Mogao bih da se raspišem na još hiljadu strana jer sam siguran da sam jedna jako voljena kuca i da cu uvek biti... Gazda Nebojša me zove svojim sinom pa vam je sve i jasno. Ja želim svakom kuci ovakvu porodicu, a svakoj porodici ovakvu kucu, jer to je ljubav koja se ne moze opisati! Veliki pozdrav od LAĆE!''

Ukoliko želite da baš vaš ljubimac postane zvezda naše nove rubrike, pošaljite nam njegovu priču i fotografije na ljubimac@espreso.co.rs

Bonus video:

(Espreso.co.rs)