POBIŠE SE SRBI ZA PLACEVIMA NA TARI! Za pola godine ar skočio sa 800 na 2.500 evra

Da li su lepote šumovite planine koja uspešno odoleva urbanizaciji preko noći postale još atraktivnije ili se pojedinci spremaju za "život sa koronom" tražeći sigurnost u prirodi i van gužve, tek u poslednjih nekoliko nedelja buknula je potražnja za nekretninama na Tari.

Od ukidanja vanrednog stanja kao nikada pre toga zavladala je prava jagma za kupovinom placeva, što je dovelo do naglog skoka njihovih cena, pa vlasnici zemljišta sad svoje parcele unovčavaju sumama koje nisu mogli ni da zamisle pre epidemije korona virusa. Uz placeve traže se i kuće, a više njih je na Tari prodato za kratko vreme.

Po rečima Miloša Jelisavčića, opštinskog urbaniste iz Bajine Bašte, kupci placeva nisu zainteresovani za gradnju velikih objekata za izdavanje turistima, već za vikend kuće za svoje potrebe u kojima bi imali svoju privatnost i sigurnost. Bajinobaštansko Odeljenje za poslove urbanizma, građevinarstva i imovinsko-pravne poslove zatrpano je zahtevima za informacije o lokacijama koje podnose zainteresovani za kupovinu, zanimajući se šta je planskim dokumentima predviđeno za određenu celinu i kakvi su parametri za gradnju.

"Cene placeva su u pojedinim vikend naseljima Tare drastično skočile, ako ne i duplo. Aktuelni su Mitrovac, Sekulići, Osluša, Sokolina, Račanska Šljivocia, pa čak i Zaovine gde nema mnogo građevinskog zemljišta. Manje je interesovanje za Kaluđerske bare jer je dobar deo pacela u vlasništvu Ministarstva odbrane i manastira Rača. Zavisno od sredine, cena placeva se sada kreće 1.500 – 2.000 evra po aru, dok su pre korona virusa one nuđene za 800 – 1.000 evra", kaže Jelisavčić.

Ko bude dobio građevinsku dozvolu za objekte na Tari moraće da gradi po novim uslovima. Vlada Srbije je proletos usvojila Prostorni plan područja posebne namene Nacionalnog parka Tara, kako bi se uvela stožija kontrola projektne dokumentacije i izgradnje.

Na ovoj planini kvadrat je skuplji nego u Beogradu.

"Novina je da se na objektima ne dozvoljava potpuno malterisanje fasade. Njen malterisani deo može biti samo 50 odsto ukupne površine, dok ostatak mora biti drvo ili kamen. Uslov je, takođe, bela boja ili svetli tonovi pastelnih nijansi na malterisanim delovima, kao i isti ton ukoliko se grade grupacije objekata", objašnjava Miloš Jelisavčić.

U poslednje vreme prodato je i dosta vikendica na Tari. Jedna mala u Zaovinama sa četiri ara placa promenila je vlasnika za 20.000 evra, u Sekulićima je kuća sa dva apartmana "otišla" za 50.000 evra, u istom naselju se za jedan veći objekat sa 15-ak ari placa traži 70.000 evra.

Na obalama Zaovinskog jezera, priča za „Blic“ meštanin ovog dela Tare, pre 20-ak dana stara drvena kuća od 50-ak kvadrata i sa sedam-osam ari placa prodata je za 19.000 evra.

"Svi smo ostali u čudu kad smo čuli za koliko je kuća prodata. Cena bi bila korektna da je ta kuća legalna, ali nije. Kupac je, koliko smo čuli, negde iz Vojvodine, i trebaće mu mečku da rodi da legalizuje objekat blizu kog se inače nalazi klizište", kaže sagovornik „Blica“ sa Zaovina.

Tara nije gusto naseljena, a spram njene veličine nema ni mnogo objekata. U pitominama njenih naselja mnogi su našli utočište u jeku epidemije, bez straha da bi im neko mogao preneti zarazu.

"Smeštajni kapaciteti su bili uglavnom popunjeni. Doduše, imalo je dosta ljudi koji zbog bezbednosti nisu hteli da izdaju svoje objekte. Veliki broj ljudi koji živi u gradovima, a koji na Tari imaju svoje kuće ovde su provodili vreme. Neki su čak i kupovali belu tehniku da zanove pokućtva pripremajući se da ovde u budućnosti duže borave. Najave za letnju turističku sezonu su više nego obećavajuće, puno izdavaoca privatnog smeštaja je već popunjeno do septembra", prenosi Siniša Spasojević iz Turističke ogranizacije „Tara – Drina“.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)