POZNATI SRPSKI METEOROLOG otkrio KLJUČNE znakove za velike nepogode: SADA ZNAMO KAKO DA PREDVIDIMO NEVREME

Profesor Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta kaže da je jun mesec kada i treba očekivati vreme kakvo viđamo svakoga dana.

- To je mesec u kojem kod nas u proseku ima najviše padavina i većina tih padavina dolazi iz ovakvih oblaka koji prouzrokuju veliku količinu padavina za kratko vreme, grad i grmljavinu - rekao je Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta.

Ukazao je da je situacija malo promenjana zbog klimatskih promena u smislu da malo češće imamo te situacije.

- Otprilike broj dana sa takvim situacijama je duplo veći nego što je bio pre. U prošlosti u Srbiji su bila tri, četiri takva dana u toku godine, a danas ih ima sedam, osam - dodao je Đurđević.

Ove nedelje dani su kao preslikani – prvo sparno i toplo, a onda pljuskovi i grad. Dnevna količina padavina skoro da je na mesečnom proseku. Đurđević navodi da je neki dan u Beogradu bilo 50 litara po metru kvadratnom, negde čak i 70, što su oktobarske padavine.

- Ti popodnevni pljuskovi su proizvod toga što da bi nastao ovakav jedan veliki oblak koji prouzrokuje puno padavina potrebno je da pri zemlji imate topao vazduh i da bude bogat vodenom parom - objasnio je Đurđević.

- Tako da prepodne se vazduh polako zagreva i sprema za tu popodnevnu akciju i onda svaki dan imamo taj ciklus da preko dana bude sunčano i vedro i kada se vazduh zagreje pošto je napunjen pre toga vodenom parom u prizemnom sloju postoje dobre šanse da će da nastane oblak koji se maltene proteže od podloge do desetak kilometara i iz takvih oblaka se dešavaju situacije za nekoliko sati može da padne ogromna količina padavina, praćena grmljavinom, jakim vetrom - dodao je Đurđević.

Naglašava da je to sve deo prirodne dinamike atmosfere, ali da sada zbog promene klime i toga što je cela atmosfera toplija za jedan stepen to znači da u takvom vazduhu možemo da imamo sedam odsto vodene pare.

- Pošto smo videli da nam treba vodena para za taj oblak, što imate više vodene pare onda i ti oblaci mogu da budu malo intezivniji, da se češće dešavaju i da prouzrokuju više kiše - istakao je Đurđević.

Na pitanje koliko građani obraćaju pažnju na meteorološka upozorenja, Đurđević kaže sve više, jer stvari postaju češće i nepredvidljivije.

- Ja sam neke moje prijatelje već počeo da učim kako da gledaju radarske slike. U ovim situacijama i ovakvim danima najvažnije je da se prati radarski snimak, zato to mi u principu znamo koji će deo zemlje da bude pogođen nepogodom, ali ne možemo da pogodimo tačnu lokaciju - rekao je Đurđević.

Na primer, navodi, u Beogradu je velika razlika u tome da li će oblak da pređe preko Novog Beograda ili će da pređe Palilulu.

- Jedina situacija je da kada krene takvo nevreme vi na radaru pratite kako se kreće taj oblak i da na osnovu toga znate da li ste na lokaciji gde se može očekivati npr. grad - navodi Đurđević.

Postoje neka rešenja kada je reč o upozorenjima, a to je da neke meteorološke stanice u svetu koriste upozorenja na telefonu.

- Postoji recimo u situaciji kada prilazi nevreme lokaciji gde se nalazite vi dobijete poruku na mobilnom telefonu. Dobijete upozorenje da se u narednih sat, dva postoji šansa da se nađete u nevremenu i da je bolje da se sklonite negde na neko vreme dok se stvar ne smiri - kaže Đurđević i dodao da se te stvare prate na osnovu meteoroloških radara.

Naglasio je da bi to moglo i kod nas da se implementira.

- Trenutno Zavod pokušava maltene iz sata u sat da postavlja ta upozorenja na svoj sajt, ali ljudi moraju da idu stalno na sajt i proveravaju - dodao je Đurđević.

Bonus video:

(Espeso.rs/RTS)