VRISAK OVE GENERACIJE DALEKO SE ČUO: Pre 52 godine POBUNILA SE DECA RADNOG NARODA, to su bile ogromne demonstracije

Velike studentske demonstracije u Jugoslaviji bile su deo talasa demonstracija koji je 1968. zahvatio veliki broj zemalja. Te 1968. u rano leto, počeli su u Beogradu.

Studenti su zahtevali smanjenje velikih socijalnih razlika, nezaposlenosti, sprečavanje iseljavanja stanovnika i bolje uspostavljanje samoupravnih odnosa u društvu.

Studentske demonstracije su vodile generacije rođene od 1945. do 1950. godine. Oni koje je zakačio novi talas, reforme društva i koji su neminovno bili zadojeni temeljima jednakosti. Jednakost se odavno izgubila još s prvim danima oslobođene zemlje, kad su komunisti konfiskovali imovinu nekadašnjih privatnika po širem centru Beograda. Ostali koji su se zalagali za jednakost i besomučno verovali u nju, živeli su u jednakim radničkim stanovima po obodima glavnog grada.

I tačno, s početkom šezdesetih godina prošlog veka mnogo je bilo onih koji su sreću i jednakost potražili u zemljama zapadne Evrope. Samim tim, ti ljudi su svojim rođacima u matici slali novac, pa je nejednakost sve više dolazila do izražaja.

Najmasovnija studentska pobuna u SFRJ posle Drugog svetskog rata

Najmasovnija studentska pobuna u SFRJ posle Drugog svetskog rata bila je ograničena na Beograd i tek je delom zahvatila Sarajevo, Zagreb i Ljubljanu. Delimično je podstaknuta nizom demonstracija koje su od 1966. zahvatile sve veće univerzitetske centre u svetu (protesti u SAD, Zapadnoj Evropi i Čehoslovačkoj - Praško proleće). Ostaju da se istraže i unutrašnji faktori, kao što su kampanja liberalizacije posle pada Rankovića, narasle društvene nejednakosti, sve uočljivije parcijalnim uvođenjem tržišnih mehanizama privrednom reformom 1965. i drugi društveni faktori od uticaja. Kritika društva s pozicija neostvarenih ciljeva i ideala, parole egalitarizma, protiv crvene buržoazije, bili su glavni idejni tokovi šezdesetosmaša.

Sam povod za junske demonstracije u Beogradu dosta je bizaran - sukob koji se desio 2. juna 1968. između studenata iz Studentskog grada i brigadista radne akcije "Novi Beograd 1968" oko ulaza u salu Radničkog univerziteta na priredbu "Karavan prijateljstva". U međusobni obračun umešala se i policija, koja je došla u žestok sukob sa studentima u kojem je više studenata, brigadista i milicionara povređeno.

U toku noći okupljena masa od oko 3.000 studenata demonstrira, govornici traže odgovornost za nasilje i stanje u društvu, a jedna grupa je polupala prozore u brigadirskom naselju. Kolona studenata i građana odlučuje da krene prema Beogradu, gurajući pred sobom vatrogasna kola zaplenjena tokom sukoba. Zaustavljeni su kod podvožnjaka od kordona milicionara. Prilikom pregovora, dolazi do koškanja, odjeknuli su pucnji, pogođena je jedana studentkinja, da bi ubrzo usledio brutalan obračun milicije sa okupljenim studentima, uz upotrebu palica i vatrenog oružja. Tanjug i zvanična štampa za sukob okrivljuju "razjarene studente", dok je Akcioni odbor demonstracija preko razglasa u Studentskom gradu pozvao na novi protestni miting protiv nasilja nad studentima.

Mitingu su, osim studenata, prisustvovali prorektor Univerziteta, profesori Ljuba Tadić, Dragoljub Mićunović, političar Veljko Vlahović, itd. Nosile su se parole "Studenti - radnici", "Tito - partija", ali i "Hoćemo posao", "Dole socijalistička buržoazija", "Pucali su u nas", "Ja sam prebijen", "Mi smo sinovi radnog naroda"," Dole šef ubica - Bugarčić", "Sloboda štampe i demonstracija"...

Prilikom pokušaja da ponovo krenu ka centru grada, studenti su opet zaustavljeni kod podvožnjaka, a tokom pregovora koje je, između ostalih, vodio student Vladimir Mijanović (Vlada Revolucija), dolazi do sukoba. Policija kreće u napad prebijajući sve redom. Povređeno je više stotina studenata i građana.

Kraj demonstracija

Sedmoga dana demonstracija, 9. juna, Tito je prelomio i u kasnim večernjim časovima se obratio studentima posredstvom televizije. U veoma nervoznom i improvizovanom govoru on je rekao „da je bilo nekih nepravilnosti“ i da „niko nije nezamenljiv, pa ni ja!?“.

Studenti su brzo shvatili da ipak neće sve ostati kako je bilo i da je ovo maksimum koji je mogao da se dobije. Demonstracije su prekinuti, a neki studenti su slavili sa pesmom i klicanjem Titu.

Normalna nastava tj. ispitni rok je uspostavljen posle nedelju dana da bi se studentima dalo vremena da se pripreme za ispite.

Bilans demonstracija

Prema pisanju "Studenta", bilo je 134 povređenih studenata, devetoro brigadista, petoro građana i 21 milicionar. Bilans demonstracija bili su na desetine razbijenih prozora i ispaljenih revolverskih metaka, spaljena vatrogasna cisterna, upotrebljenih nekoliko hiljada gumenih palica i na desetine suzavaca.

Posledice

Šef beogradske policije Nikola Bugarčić nije smenjen. Uvedena je kategorija „minimalni lični dohodak“. Oštre ekonomske reforme su izgubile dah. Kolovođe revolucije Vladimir Mijanović („Vlada Revolucija“), Sonja Liht, Đorđije Vuković i drugi su izbačeni sa fakulteta, oduzeti su im pasoši, a neki su bili i uhapšeni u sledećim godinama. Nekima je učešće u demonstracijama ostalo kao beleg za ceo život pa im je i kasnija stručna karijera bila ugrožena.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Mediji)