OVO JE VRHUNAC BAHATOSTI U SRBIJI! Na arheološkom blagu je sagradio ovo RUGLO!

Da ljudska nesavesnost, ali i bahatost ne poznaju granice dokaz je i nedavno izgrađen drveni vidikovac na jedinstvenom arheološkom nalazištu iz doba neolita Belo brdo u Vinči. Na tom mestu komšija je podigao letnji venjak sa koga puca pogled na Dunav.

Na ovaj njegov potez reagovali su nadležni i naložili mu da objekat ukloni, ali on to nije učinio. Sada je ovaj predmet u rukama republičke građevinske inspekcije.

- Pre desetak dana je komšija, koji bespravno živi na prostoru arheološkog lokaliteta, izgradio jedan poprilično veliki drveni letnjikovac. Jeste da je reč o takozvanom montažno-demontažnom objektu, ali on ovde ne sme da bude. Ovaj prostor je eksproprisan još šezdesetih godina, meštani su isplaćeni, ali je uprkos tome kuća ovog čoveka i nekoliko komšija ostala na lokalitetu nalazišta. Pošto smo mi institucija koja se bavi prikupljanjem arheoloških nalaza, zaštitom i njihovim predstavljanjem, nije naše da nad nekim primenjujemo neke represivne mere i zato smo se obratili nadležnim institucijama - priča Jelena Medaković, direktorka Muzeja grada Beograda.

Arheološko nalazište Belo brdo se niz godina pustoši i razara na različite načine, niču različite građevine, stambene i poslovne, a prošle godine jedan od komšija je vodu iz bazena direktno izručio na lokalitet.

Posle njihove prijave odmah je reagovao Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u čijoj je nadležnosti arheološko nalazište kao spomenik kulture od izuzetnog značaja za našu zemlju.

- Oni su već sutradan izašli na teren i naložili čoveku koji je izgradio letnjikovac da ga ukloni, odnosno da taj prostor vrati u prvobitno stanje. On se, nažalost, nije ni osvrnuo na taj nalog. Naprotiv, od svoje kuće do letnjikovca razvukao je strujni kabl, osvetlio ovaj prostor, dekorisao ga ne hajući za rešenje koje je dobio. U ovom trenutku se predmet nalazi kod Republičke građevinske inspekcije i mi očekujemo da se preduzmu neki koraci - ističe Medakovićeva.

Arheološko nalazište Belo brdo se niz godina pustoši i razara na različite načine. Primera radi, prošle godine jedan od komšija je vodu iz bazena direktno izručio na lokalitet.

- Za očuvanje ovog nalazišta borimo sa nesavesnim građanima iz našeg grada, a ne sa nekim tuđincima koji ovo ne razumeju. Više godina unazad ovde bespravno niču različite građevine, stambene i poslovne. Na obaloutvrdi imate niz divlje izgrađenih ugostiteljskih objekata, kafića, bašta koji, osim što su estetsko ruglo, narušavaju područje od posebnog značaja za zemlju. Jedan od velikih problema je i taj što se zemljište i arheološki slojevi uništavaju i otpadnim vodama i kanalizacijom koja iz kuća otiče direktno na arheološki lokalitet. Erozija tla je vidljiva, što mi primećujemo gotovo svakodnevno, a rezultat je delovanja tih otpadnih voda - kaže Medakovićeva.

Ona ističe da joj je najviše žao što moraju da se preduzimaju represivne mere, što neko mora da se moli da ne narušava ovako značajno neolitsko nalazište.

- Ono nema više samo nacionalni značaj, ono je nadnacionalnog karaktera. Umesto da smo ponosni i privilegovani što imamo lokalitet gde su ljudi živeli pre sedam hiljada godina, mi se suočavamo sa tim da ne možemo da ga obranimo od najbližih, od suseda. Izgradnja ovog letnjikovca samo je kap u moru objekata koji se nalaze na mestu gde ne treba da budu - napominje ona.

Pravno gledano, na ovom prostoru ne sme da se zida ništa, a kamoli da tu budu kuće, kafići, letnjikovci...

- Vlada Republike Srbije prošle godine donela je rešenje i proglasila ovaj lokalitet za područje posebne namene, a naš muzej je od austrijske banke dobio veliku donaciju u vezi sa promocijom neolitske kulture i vinčanskog nasleđa. Sada se preduzimaju svi koraci da se to područje oporavi i sačuva. Trenutno se radi na izradi tehničke dokumentacije na sanaciji klizišta – ističe Medakovićeva.

Nedavno je i Sekretarijat za privredu u saradnju sa Muzejom postavio pristan tako da se lokalitetu može prići sa reke. U planu je da se već u junu, kada se situacija sa virusom korona smiri, organizuju turističke posete ovom izuzetnom mestu o kome se priča na svim svetskim arheološkim katedrama.

Valjda će dotle i nesavesni komšija shvatiti da mu za uživanje u pogledu nije potreban letnjikovac. Dovoljna je i obična baštenska stolica.

Nalazište staro više od sto godina

Kao mesto gde ima nalaza iz daleke prošlosti Vinča je prvi put spomenuta još 1893. godine na sastanku Srpskog geološkog društva kada je o njoj govorio Jovan Žujović. Tri godine kasnije, kada su svetlo dana ugledali i predmeti sa ovog mesta, bilo je jasno da je ovde nalazište iz praistorije.

Prva metodološki utemeljena istraživanja preduzeo je profesor Miloje Vasić 1908. godine. Pošto nije bilo dovoljno sredstava za sistematsko istraživanje, radovi su bili usporeni. Zahvaljujući Fjodoru Uspenskom, direktoru Ruskog arheološkog instituta, britanskom arheologu ser Džonu Lintonu Majersu i vlasniku birmingenske novinske kuće ser Čarlsu Hajdu, sredstva su obezbeđena i iskopavanja su nastavljena do 1934. godine.

Obimniji radovi počeli su krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada je u posao uključen i Muzej grada Beograda. Iako iskopavanja traju vrše više od sto godina, istraživanja ni danas nisu blizu kraja.

Planirana izgradnja muzejske zgrade

Pošto na Belom brdu ne postoji muzejski objekat u kome bi bila smeštena bogata zbirka sa ovog lokaliteta, otkriveni predmeti nalaze se u nekoliko ustanova – Muzeju grada Beograda, Narodnom muzeju i Institutu za arheologiju.

- Planirana je kompletna sanacija kompleksa, izgradnja muzejske zgrade i arheo-parka oko celog prostora da bi se na što bolji način prezentovali pronađeni predmeti. Očekujemo da bi to moglo da se završi u naredne tri godine - rekla je Jelena Medaković.

Arheološko nalazište u Vinči prostire se u širem pojasu na oko 30 hektara, dok je pod zonom uže primarne zaštite 12 hektara.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Izvor: Politika)