DIJAGNOZU SAM ZVANIČNO DOBILA 2014. GODINE: Ovo je verovatno NAJPOTRESNIJA PRIČA U SRBIJI!

Podelila bih svoju priču, iz kog razloga-ne znam ni sama, ali valjda osobe sa multiplom sklerozom jedino mogu da razumeju.

Dijagnozu sam zvanično dobila 2014.-sa 27 godina. Prvi simptom sam imala u avgustu 2013.-optički neuritis. Sve se to brzo odigralo, valjda sam imala sreće. Par dana pošto mi se vid zamutio već sam bila na pulsnoj terapiji i pretragama, doktor je sumnjao na multiplu sklerozu, čekao se samo likvor, tada nešto dugo, sigurno par meseci.

Nikada do tada nisam čula za tu dijagnozu i naravno izgugla sam i nisam verovala, bila sam sigurna da me to neće snaći, nisam plakala, nisam ocajavala.Verovala sam doktoru Žarku da se sa tim živi normalno, godinam i bilo je tako, skoro 2 godine imala sam samo trnjenje prstiju na rukama i neuritis koji se nikada nije povukao.

I onda 2015. godina. Užasna i stresna od prvog dana, mlađa sestra na dan Nove Godine ima vrtoglavice, ne može da hoda, odlazi kod lekara i šalju je na URL, kazu otkačio joj se kliker u glavi, smešno. I vrti se sve nekako oko toga, onda joj trne ruka, boli je kičma i od neurologa dobija lekove za uklještenje nekog živca, ali ništa ne pomaže. A, ona sve lošije. I završi u gradskoj bolnici na istraživanjima, a ja gledajući sve to molim Boga da nije MS, samo da nije to, ne tako naglo. Ipak je bila MS, preko 80 lezija na magnetu i one trake i u serumu i u likvoru.Pulsna je malo pomogla i počela je da hoda, ali ne zadugo i tako cele 2015.po bolnicama, 2016.-isto tako više je bila u krevetu nego na nogama. I onda je krenulo sve nizbrdo, posebno kod nje, ja sam tek bila počela da osećam probleme sa hodom, ali posle pulsne bilo je bolje, a moja Kristina postaje biljka,taj život i te muke sa 23 godine, nikom da ne poželis. Skrivena želja je da umre i da se spasi, jedina njena sreća u toj nesreci je što možda i nije bila svesna svega, što ne zna šta je snašlo. U leto 2017. opet imam problema sa hodom, ali to je ništa sa Kristininim mukama, non- stop je u bolovima, ne može ni da guta, opet bolnica i hranjenje na slamčicu.

I znala sam, sledeći put kad se desi pogoršanje to je to, neće izdržati i tako je i bilo u oktobru. Umrla je kod kuce,pred mamom i sestrom- najteži oblik MS. A, ja ciguljam, sećam se nje i njenog osmeha, najlepsi na svetu. Uvek vesela i sve može. Od 2018. do danas imala sam 3 relapsa.Dobila sam Rebif 44, u oktobru i ovo mi je drugi otkad njega koristim. Znači da ne deluje i trenutno sam na plazmaferezi jer pulsna nije pomogla. Kažu dobiću novi lek, stavili su me na listu, a do tada nastavljam sa Rebifom iako nema svrhe. Trenutno prelazim 150m, ali ne dam se. Radim i nadam se. Jedino nada ostaje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Msplatforma)