POLOVINA LJUDI NA RESPIRATORU UMRE! KORONA JE OPASNA I PO DECU! Čuvena dr Radosavljević o najvećoj pošasti

Korona virus je bio šok za zdravstveni sistem u celom svetu.

Niko nije bio spreman na ono što je virus doneo, a lekari tek danas mogu da kažu da znaju kako se ovaj virus ponaša.

Virus Kovid-19 napada pluća, i upravo zato smo morali da razgovaramo sa pulmologom doktorkom Tatjanom Radosavljević.

Kao pulmolog koji se ovim pozivom bavi već više od 30 godina, objasnila nam je sve što nas je do sada interesovalo o virusu kovid-19. Otkrila nam je da li veruje u teorije da je virus Kovid-19 napravljen o laboratoriji, a govorila je o tome šta misli o hlorokinu, respiratorima, vakcini, i terapijama protiv ove bolesti.

Ceo video intervju pogledajte na linku ispod:

Koliko je zaista ovaj virus opasan?

- Korona virus je vrlo opasan, kako se i pokazalo, a pogotovo za respiratorni sistem. On u organizam i ulazi putem respiratornog sistema, konkretno preko nosa i grla i ostavlja posledice i simptome koji se odnose na probleme sa nosom i gušobolju. Istovremeno, ovo je virus koji u 10 odsto slučajeva silazi u pluća, u plemeniti plućni parenhim, i izaziva nešto što se zove akutni otkaz pluća. To su oni najteži slučajevi koji su morali da budu lečeni određenom vrstom potporne terapije, počev od primene kiseonika preko maske, zatim neinvazivnih ventilacija, do respiratora i takozvanih velikih ventilatora.

Virus korona veoma je agresivan za pluća, a tačno se zna koji pacijenti su kandidati za respirator.

- Dakle, 10 odsto pacijenata je završavalo u jedinicama intenzivne nege svuda u svetu, a sada se prema nekim informacijama govori o procentu od pet do 10 odsto pacijenata koji su bili na respiratorima sa kliničkom slikom akutnog respiratornog respiratornog distres sindroma. To zapravo znači da su pluća zbog delovanja korona virusa jednog momenta počinjala da proizvode veoma gustu sluz koja je oblagala pluća, tačnije i jedno i drugo plućno krilo, te zbog toga nije mogao da se vrši transport ugljen-dioksida iz pluća, i kiseonika ka plućima. Ovi pacijenti su imali veoma nizak kiseonik i veoma su brzo disali. Kao komplikacija akutnog respiratornog distres sindroma, ili akutnog otkaza pluća nastajali su i drugi poremećaji. Naime, ukoliko je kiseonik padao mnogo i ukoliko je pacijent disao preko 30 puta u minuti (a mi inače dišemo ritmom disanja od 12 do 18 puta u minuti), oni su intubirani i stavljani na respiratore.

- Takozvana bela pluća o kojima se mnogo govorilo zapravo znače da su oba plućna krila bila zahvaćena takvim promenama. Međutim, takve promene su dovodile i do drugih promena u organizmu. Jedna od uobičajenih promena koje smo viđali u pulmologiji jeste da dolazi do zapušavanja sitnim trombima i krvnim sudovima koji zapravo snabdevaju pluća kiseonikom. Dolazilo je do lučenja određenih tkivnih tečnosti koji su dovodili i do otkaza drugih organa, i bubrega, i jetre, ali i do takozvanog poremećaja elektrolita. Zato pacijenti na respiratoru nisu samo pacijenti kod kojih treba raditi sa respiratorima zbog koncentracije kiseonika, već su to i pacijenti koji su vrlo kompleksni i koji su zahtevali komplentne ekipe doktora da bi ti ljudi mogli da prežive. Inače, preživljavanje od akutnog respiratornog distres sindroma ne samo sada, već i mnogo ranije je 50 odsto.

- Ukoliko pacijentu na respiratoru zbog kovida dođe do poboljšanja, odnosno ukoliko delovi pluća počnu da se vraćaju u normalu i uspeju da iz vazduha uzimaju kiseonik, pacijent je imao šanse da bude skinut sa respiratora, iliti da sam počne da diše. Onaj kod koga je proces virusnog oštećenja pluća napredovao jednostavno je završavao smrtno. S druge strane, postojali su i pacijenti koji su taj nizak nivo kiseonika podnosili veoma dobro. Kada biste razgovarali sa pacijentom po njemu ne biste ni primetili da je bolestan sve dok mu ne biste stavili takozvani pulsni oskimetar i videli da on ima koncentraciju kiseonika 50-60 odsto, a normalno je od 96-97 odsto.

Zašto je jedna grupa pacijenata reagovala na jedan način, a druga na drugi?

U velikom medicinskom saopštenju doktori koji su pratili te pacijente nisu mogli da se izjasne o tome da li je u pitanju karakteristika virusa ili imuni sistem samog organizma. U početku se dešavalo da pacijenti reaguju na taj nizak nivo kiseonika veoma dobro, i da jednog momenta pređu u onu kategoriju kada počinju ubrzano da dišu i kada moraju da budu stavljeni na respirator.

Da li je poznato se od čega zavisi kakva forma kovida 19 će se razviti i koliko uopšte, u zavisnosti od stanja pacijenta, traje lečenje?

- Pre svega, ono što je dokazano jeste da su takozvani hronični pacijenti i oni sa visokim rizikom u opasnosti od lošeg toka bolesti. Isto tako, i oni pacijenti koji su stariji mogu da imaju veći procenat komplikacija, a to se pokazalo i u ovoj infekciji korona virusom. Međutim, ono što je iznenadilo to je da su na ovaj način, preko razvoja akutnog respiratornog distresa sindroma tu komplikaciju razvijali i ljudi koji su punog zdravlja. Moram da podsetim na nultog pacijenta u Italiji koji je dan, dva pre nego što se razboleo od korone trčao maraton. Čovek je bio potpuno zdrav, vitalan, a onda je završio na respiratoru duže od tri nedelje. Tek je skoro otpušten iz bolnice jer je dugo bio na respiratoru. Ovaj virus ne poštuje ta pravila, mi o ovom virusu i dalje ne znamo ništa, i sve što smo saznali i saznajemo to radimo upravo prateći saopštenja lekara, pacijente koji su oboleli. Još uvek je virus ogromna nepoznanica za medicinsku struku uopšte.

Rečeno je da virus nije opasan po decu... pokazalo se da to ipak nije tako. Sada imamo i problem zvani "kavasaki sindrom".

- Ne bih se ja složila sa time da korona virus nije opasan za decu. Određeni broj dece je bio u lošem opštem stanju. U Banjaluci je bilo takvih pacijenata, kao i u dečijoj kovid bolnici. U Engleskoj je dosta dece bilo veoma teško bolesno. Kod jednog broja dece primećeno je da se razvija takozvani imunološki kavasaki sindrom koji nastaje kao posledica dejstva bilo kog mikroorganizma, ali je u jednom malom broju pacijenata bio pozitivan test na kovid. To je bolest koja nije zarazna i nastaje 20 dana pošto se dete izvuče, a reaguje tako što dođe do bola u zglobovima, dte ima promene po koži, a dođe i do problema sa crevima. Neka deca su u inostranim literaturama završavala i sa oštećenjima srca ali se to uspešno lečilo lekovima koji inače ne smeju da se daju kod akutno obolelih od korona infekcije, a to su kortikosteroidi. Visoke doze kortiko steroida rešavaju problem kavasakija. Znači, i deca su u problemu. Iiako smo isprva mislili da nisu ugroženi, pokazalo se da ipak nismo u pravu.

Doktor Nestorović je pominjao da su ljudi na istoku Evrope zaštićeniji od ovog virusa. Šta mislite o tome?

- Ne mislim da postoji rasna predispozicija, niti muško - ženska, niti starosna predispozicija. Međutim, nešto o čemu sam ja više puta govorila i u šta duboko verujem jeste to da ljudi na istoku Evrope, odnosno ljudi iz takozvanog istočnog bloka, uključujući i zemlje bivše Jugoslavije su imale posle Drugog svetskog rata kao obaveznu be-se-že vakcinu, vakcinu protiv tuberkuloze. Be- se- že vakcina i dan danas se dobija u porodilištu, i pripada grupi obaveznih vakcina. Moram samo da podsetim na to da je odgovor organizma na viruse uopšte i na tuberkulozu potpuno isti. To je takozvani odgovor preko ćelija. Tu su najvažnije takozvane ćelije pamćenja, koji mogu da odgovore na bilo koji bacil tuberkuloze ili na viruse. Ubedljivo je manji stepen obolevanja i manja smrtnost u zemljama istočnog bloka, i to se poklapa upravo sa onim zemljama koje su be-se-že vakcinu kao obaveznu. Italija, Španija, Engleska, Amerika - oni nikada nisu imali obaveznu be-se-že vakcinu, da ne govorim o Švajcarskoj u kojoj je primena be-se-že vakcine praktično pojedinačna. Prema tome, po nekom mom ubeđenju kao nekoga ko se bavio be-se-že vakcinom i imunitetom kod tuberkuloze, i ćelijskim imunitetom uopšte, mi ne možemo da tvrdimo da nama be-se-že vakcinacija nije pomogla, tim pre što su australijski stručnjaci u januaru počeli vakcinaciju zdravstvenih radnika be-se-že vakcinom, s tim što je potrebno šest nedelja da se stvori imunitet. Definitivno, pre bih to prepisala be-se-že vakcinaciji nego rasnim ili bilo kojim drugim karakteristikama, tim pre što se to nigde u svetu ne može potvrditi da su neki narodi ili nacije više ili manje otporni. Jednostavno je stvar u merama koje su preduzimane u ovim zemljama.

Rekli ste da virus kao takav ne poznaje pol. Da li to znači da nisu muškarci ti koji više obolevaju od virusa Kovid-19?

- Kada pogledate prve velike serije, razlika između muškog i ženskog pola je procentualni odnos od 48, 5 prema 51.5 odsto. To praktično nije statistički značajna razlika. Žene obolevaju jednako koliko i muškarci, a to kakva su obolevanja ne zavisi od pola, niti su žene zaštićene, već to zavisi isključivo od imuniteta svake jedinke.

Nova istraživanja su pokazala da virus ne napada samo pluća, već i eritrocite.

- Tu govorimo o trombima koji se stvaraju, kako sam već i pomenula. To su komplikacije otkaza pluća, odnosno nedovoljnog snabdevanja kiseonikom svih tih krvnih elemenata. Međutim, ono što je primećeno da virus napada, a što je sada svrstano i u zvanično u jedan od simptoma, jeste izostanak čula mirisa i ukusa, što nam pokazuje da i cenrtalni nervni sistem, odnosno mozak i moždane strukture takođe mogu da trpe od virusa jer su opisani i par pojedinačnih slučajeva određenih oblika paralize koji su nastali u sklopu Kovida. S druge strane, ono što je pokazano jeste da pojedine osobe imaju tegobe od strane želuca i creva. Korona virusi, cela ta njihova grupa čija je podgrupa sedmi virus koji je pronađen, i svi oni jesu virusi koji imaju efekta na gastrointestinalni trakt. Prema tome, on napada i druge organe i sigurno je da ima uticaj i na centralni nervni sistem.

Kako to da nam i mladi judi, dobrog opšteg stanja, dolaze do intenzivne nege?

- Tu ponovo moram da kažem da mi ne znamo ništa o tom virusu. Nema pravila. Pokazalo se upravo da i mladi ljudi, u treningu, punoj snazi, mogu da završe fatalno. Ovaj virus i dalje ostaje nepoznanica. U pitanju je virus čije ponašanje i dalje ne možemo da predvidimo.

Kako ste pulmolog sa velikim iskustvom, da li se sećate kako su se razvijali slični ovom, H1N1, šta se dešavalo sa njima, koji su mogući scenariji razvitka ovog virusa?

- Ne mogu govoriti konkretno o korona virusu, ali mogu napraviti neku kliničku paralelu, sa recimo virusom H1N1 koji je u određenom, mnogo manjem procentu slučajeva mogao da obolele osobe dođu do akutnog otkaza pluća i da završavaju na respiratoru. Svaka osoba koja preživi na respiratoru ima sporiji oporavak. Promene po plućima koje su dovele do respiratora se relativno polako povlače. Moj savet, po nekom kliničkom iskustvu jeste da oni koji su bili oboleli i koji su imali teške respiratorne oblike treba da naprave kontrolni skener pluća za otprilike šest meseci od završetka bolesti i da urade jedan pregled, vrstu spirometrije, koja se zove određivanje transfer faktora i koeficijenta difuzije koja će nam pokazati koliko je plemenita, i da li je uopšte plemenita disajna funkcija time što su ove osobe obolele od respiratornih oblika. Ono što osobe koje su bolovale i koje su imale problem sa kovidom govore da je oporavak veoma spor, da se mnogo loše osećaju, da je umor taj koji preovladava. Dakle, zaista imamo posla sa virusom koji može da utiče loše na kvalitet života čak i posle terapije. Ono što je bitno jeste da se vremenom te tegobe smanjuju, a da uz sredstva za jačanje imuniteta i određeni način života ti ljudi polako postaju zdravi.

Da li mislite da je ovaj virus laboratorijski napravljen?

- Ne mislim da je virus napravljen. Moje duboko ubeđenje je da je ovaj virus napravila priroda, zato što mi imamo mnogo virusa koji obitavaju u životinjama. Prvo smo imali epidemiju kuge, u srednjem veku nju sigurno niko nije mogao da napravi. Kuga je potekla od pacova. Onda smo imali epidemiju španske groznice, to je bila epidemija gripa verovatno slična H1N1 koja je zahvatila ceo svet, i to posle rata kada su ljudi bili iscrpljeni, ali je imala drugi talas 1920-te godine kada je mnogo više ljudi umrlo.

- Potom smo imali epidemiju side koja nam je potekla od majmuna. Uvek postoje nekakva dešavanja. Nije sasvim sigurno od koje životinje je potekao korona virus, da li je u pitanju taj čuveni slepi miš ili je u pitanju nekakva zmija ili pak rakunoliki pas. Inače, moram da napomenem da tu hranu u Kini jedu samo veoma bogate osobe. Ako je potekao iz neke hladnokrvne životinje, koja nema stalnu temperaturu tela, taj virus se množio jednim određenim intenzitetom. Kako je došlo do mutiranja, virus je došao do čoveka. Čovek je toplokrvan, i u njemu je virus počeo mnogo brže da se množi. Automatski je mogla da se desi i genetska greška, i jednog momenta je počeo da se prenosi sa čoveka na čoveka. Tu je pitanje najpre na tome zašto se to epidemiološki nije rešilo, zašto nije sprečeno da se to raširi po celom svetu. Ako se već bavimo teorijama zavere, ako je neka zemlja napravila taj virus, valjda bi njeni građani, ili barem deo njih, bili pošteđeni od toga. Suština je da se to zaista dešava u prirodi, to se dešavalo i dešavaće se i dalje.

Hlorokin, da ili ne?

- Hlorokin je jedan od onih lekova za kojeg je primećeno, kao i kod mnogih drugih lekova, da može da se daje, i navodno je po francuskim autorima koji su prvi počeli da ga promovišu, bio mnogo dobar. Sada imamo velike studije koje pokazuju da de fakto hlorokin ništa nije značio, imao je loše efekte, i slično. Moje mišljenje, što se tiče lekova je da se prosto radilo sa onim što se imalo. Prvo su pokušali sa davanjem lekova protiv prehlade. Kada su videli da lek kao što je "Tamiflu" i njemu slični ne deluju, prešlo se na lekove protiv side. Sve su to bili očajnički pokušaji lekara širom sveta da to urade. Hlorokin je relativno jeftin lek koji se daje protiv malarije. Kod nas su ga davali lekari, ali ono što je oduvek bio moj savet jeste da taj lek mora da se daje isključivo u bolničkim uslovima, jer onda lekari mogu da prate da li ima komplikacija ili nema. Ne mislim ni da je SZO u pravu što je taj lek isključila iz svih studija, jer će sve studije tek u sledećih godinu dana pokazati da li smo uopšte imali neki lek koji je pomagao, da li je plazma pomagala, ili interferoni, ili tek treba da se napravi neke druge informacije. Prema tome, "hlorokin" nikako ne sme da se uzima bez kontrole lekara. Takođe, suludo je taj lek koristiti u preventivne svrhe.

Dok se svi bavimo korona virusom, kod ljudi se razvijaju neke druge bolesti. Na koju biste posebno skrenuli pažnju? Kada možemo osetiti posledice toga što ljudi nisu išli na kontrolne preglede puna tri meseca jer je sve stalo?

- Problem je u tome što postoje hronične bolesti koje vi morate redovno pratiti. Tek ćemo sada osetiti, a i ja već u svojoj ordinaciji imam pacijente sa hronično opstruktivnom bolešću, sa astmom, sa plućnom tromboembolijom koji su prosto sa kojima sam pokušavala da budem u kontaktu. Razgovarali smo telefonom, ali oni sada dolaze i nastavljaju to lečenje.

- U teškoj situaciji bili su i kardiološki pacijenti, ili ljudi koji su tek postajali kardiološki bolesnici. Većina lekara u mnogim zemljama govori da čak i da bude drugog talasa, je veoma važno da zdravstveni sistem mora da bude spreman da odgovori i ovim svim ostalim pacijentima, što u prvom talasu zbog intenziteta pandemije zaista nije bilo moguće.

- Imaćemo mi i pacijente koji zbog same izolacije sada imaju određene psihičke probleme, zbog čega mislim da će psiholozi i psihijatri imati dosta posla ovih dana.

Imali ste neke pacijente koji su preležali kovid-19. Kakva su njihova iskustva? Šta vam oni kažu?

- Svako ima svoju priču. Ono što je činjenica jeste da se svi oni sporije oporavljaju. Da li ćemo osetiti posledice, pitanje je. Moja savet im je da za šest meseci urade skener pluća i difuziju pluća. Čini mi se da će jedan veliki deo njih proći bez posledica. To nisu zaključci koje izvodim, već jednostavno klinički osećaj da će sve biti u redu.

Šta mislite, kada se možemo nadati vakcini protiv korone?

- Trenutno se u svetu radi na više od 70 vakcina. Da bi vakcina bila efikasna, ona pre svega mora biti sigurna. Mora da se prođe ciklus svih kliničkih proba da bi se znalo da li je vakcina pre svega sigurna, a onda i da li je efikasna. Mislim da do vakcine nećemo doći barem godinu, godinu i po dana, i to do onakve vakcine koja bi mogla da opravda svoje postojanje.

Da li mislite da bi ona trebalo da bude obavezna? Verovatno ne može da se predvidi da li će se ona menjati iz godine u godinu?

- Ne znamo ništa dokle god ne znamo da li će se genetska struktura virusa menjati. Postoje radovi koji kažu da je ona dosta fiksna. Neki radovi, s druge strane, kažu da ona nije fiksna i da više liči na virus gripa. U suštini, tek kad se dobro prouči genetska struktura samo virusa, mi ćemo znati da li će vakcina biti efikasna, i da li će jedna vakcina biti dovoljna za sve to vreme. Da li će vakcina biti obavezna, pitanje je za svaki zdravstveni sistem svake zemlje pojedinačno.

Vakcina je svakako ta koja vam garantuje da ćete oboleti sa manjim intenzitetom i sa manje komplikacija.

Ono što sada znamo jeste da - mnogo toga ne znamo. Sada više ne govorim da "ništa ne znamo", ali ono što sigurno znamo jeste da mnogo toga ne znamo - zaključila je dr Radosavljević.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)