5 HILJADA GRAĐANA SE JAVILO KLINICI LAZA LAZAREVIĆ ZA POMOĆ TOKOM KORONE: Ovo su najčešći problemi koji nas muče

U toku pandemije zbog koronavirusa većina je morala da se pomiri sa činjenicom da će izvestan period provesti u izolaciji! Osim što ova globalna kriza utiče na fizički integritet čoveka, podjednako utiče i na čovekovo mentalno zdravlje!

Dakle, izolacija je zahtevala mentalni napor, odnosno prilagođavanje organizma na novonastalu situaciju, što većini nije bio jednostavan zadatak. Odjednom su uvedena restriktivna pravila u cilju zaštite javnog zdravlja, kao i brojni propisi za čije nepoštovanje su važile rigorozne novčane kazne, pa i kazne zatvora.

Istraživali smo, kakvo je mentalno zdravlje nacije nakon karantina, a na tu temu smo razgovarali sa direktorkom Klinke za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", Ivanom Stašević Karličić.

Na pitanje, kakvo je mentalno zdravlje nacije nakon karantina Ivana Stašević Karličić za Espreso kaže, kako su građani pokazali visok stepen solidarnosti i empatije tokom perioda izolacije, te da taj period nije znatno izmenio mentalno zdravlje populacije.

Uzimajući u obzir način na koji su se građani nosili sa krizom, visok stepen odgovornosti, solidarnostii i empatije koji su pokazali, verujem, da period u kojem smo se nalazili nije značajno uticao i izmenio mentalno zdravlje nacije. Naime, samo trajanje perioda izolacije nije bilo toliko dug da bi ostavilo posledice na čitavu zajednicu. Takođe, dobri rezultati u dosadašnjoj borbi sa Covidom koje je zdravstveni sistem postigao u saradnji sa građanima utiču i na lakše prevladavanje teškoća koje se kog senzitivnih individua mogu javiti. Naravno, ako se osvrnemo na činjenicu da su mnoge aktivnosti bile redukovane i da smo bili uključeni na drugačiji način u svakodnevne životne okolnosti, svakako da aktuelno postepeno vraćanje u pređašnje tokove predstavlja nove izazove", kaže za Espreso.co.rs, V. D. direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", Ivana Štašević Karličić.

Dok je vanredno stanje bilo na snazi, phihosocijalnu podršku je zatražilo oko 5. 000 građana, ali se i dalje javljaju, napominje sagovornica Espresa.

Dodaje, da su građani kontaktirali Kliniku za psihijatrijske bolesti "Laza Lazarević", uglavnom zbog pitanja kako da se izbore sa strahom i stresom od koronavirusa.

Za vreme trajanja vanrednog stanja na Nacionalnoj liniji za pružanje psihosocijalne podrške pomoć je potražilo preko 5000 građana Republike Srbije i građani se i dalje javljaju. Broj poziva nedvosmisleno govori da je prepoznavanje značaja očuvanja mentalnog zdravlja od strane nadležnog ministarstva bio od najveće važnosti. U početku su građani zvali zbog različitih informacija o samom virusu i načinima na koje mogu da zaštite sebe i svoje bližnje, potom su se izdvojili oni koji su imali teškoće da se nose sa strepnjom, strahom i stresom, da bi u poslednjoj fazi pomoć najčešće tražili građani koji već imaju kontakt sa psihijatrom, ali nisu mogli redovno da ga održavaju tokom prethodnog perioda, tražeći savete u vezi kontrolnih pregleda, korekcije terapije i slično", ističe doktorka Ivana Štašević Karličić.

Takođe, budući da je na ulicama prestonice sve više ljudi koji ne nose maske, a takve prizore možemo videti i u javnom gradskom prevozu, stručnjak kaže, da je sudeći po ponašaju ljudi na javnom mestu, sve manje prisutan strah u odnosu na period koji je za nama.

Sudeći po onome što se može videte svakoga dana na ulicama naših gradova, rekla bih da je strah svakako manje prisutan. Državne mere, pre svega mislim na zabranu kretanja, poštovanje karantina i izolacije, su ukinute i sada je od najveće važnosti lična odgovornost i dalje poštovanje preporuka Vlade Republike Srbije, obzirom da je epidemija i dalje u toku", objašnjava doktorka Ivana Štašević Karličić.

Sagovornica Espresa ističe da je u društvu prisutna snažna stigmatizacija jer su ljudi koji su oboleli od Kovid-19 bili napadnuti od strane svoje okoline. Napominje i to, da kroz ovakvo žigosanje okoline prolaze i ljudi koji inače imaju mentalne smetnje.

Iskustvo kroz koje smo prošli govori da je stigmatizacija snažno prisutna u našem društvu i da su ljudi koji su oboleli od Korona virusa često bili “žigosani” od strane svoje okoline, kao da su krivi što su bolesni. Neretko, kroz slična iskustva prolaze i ljudi koji imaju mentalne smetnje ili teškoće i koji se obrate se za pomoć psihijatru. Mislim da je od najveće važnosti da građani shvate da su mentalne smetnje ili problemi nešto što u određenom strepenu većina ljudi iskusi tokom svog života. Svako od nas je imao dobre i loše dane, bio manje i više efikasan ili uspešan, teško se nosio sa životnim nedaćama, bio neraspoložen ili utučen, imao teškoće sa nervozom, snom, apetitom i slično. Zahvaljujući tim iskustvima, tim ličnim „ranama“, imamo mogućnost da razumemo sve one ljude koji nisu opremljeni ili su iscrpil strategije kojima bi mogli da prevaziđu ove probleme bez stručne pomoći. Adekvatna briga o sebi na svim nivoima osnov je mentalnog zdravlja i snage koja može onda biti dobar izvor blagodati i za vaše bližnje", zaključuje doktorka Ivana Stašević Karličić.

Podsećamo, pored otvorene Nacionalne linije za psihosocijalnu podršku koja radi od 16.03.2020. godine gde su građani mogli da dobiju savetovanje i podršku od strane profesionalaca iz domena mentalnog zdravlja, Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” je kao i uvek, tako i za vreme trajanja pandemije, dostupna i otvorena za sve građane, 24 sata 7 dana u nedelji, zahvaljujući neprekidnom radu naše urgentne službe, napominju iz ove ustanove.

Takođe, ističu da su Centar za mentalno zdravlje koji se nalazi u Beograđanci i Dispanzer klinike bile telefonskim putem u kontaktu sa svima kojima je pomoć u domenu mentalnog zdravlja bila potrebna, te stoga poručuju da je osnov svake intervencije razgovor, podrška i razumevanje, kao i adekvatna farmakoterapija ljudima kojima je ona neophodna, ili hospitalno zbrinjavanje kada za to postoje medicinske indikacije.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)