KONAČNO JE PROGOVORILA DR DARIJA KISIĆ! Mislila sam da je TO pitanje davne prošlosti

O potencijalnom drugom talasu korona virusa koji bi mogao da se javi na jesen, uticaju visokih temperatura na epidemiju, seksističkim komenetarima koji je prate mesecima, na sva ova pitanje je dr Darija Kisić Tepavčević odgovarala u intervjuu za "24 sata hr".

Hrvatski list na početku intervjua navodi biografske podatke Darije Kisić Tepavčević i podseća da je je doktorka rođena u Sarajevu, da je zbog građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji sa bratom preselila kod očevih u Bileću, dok su njeni roditelji ostali u Sarajevu kao i da se kasnije preselila u Beograd gde je završila studije medicine. Prenosimo intervju koji je počeo pitanjem o ženama na značajnoj funkciji i u bitnoj ulozi na kojoj se ona nalazi i kakvu ona obavlja kao članica Kriznog štaba naše zemlje za suzbijanje širenjaKOVID- 19.

I u Hrvatskoj se protiv korone bori stručnjak dr. Alemka Markotić, da li su žene u ovakvim situacijama sposobnije od muškaraca, i osećate li da vas se, zato što ste žena, manje cene kao stručnjaka?

"Ja sam prilično iznenađenja pitanjima koje se odnose na povezanost pola sa zanimanjem ili određenim angažmanima, aktivnostima, i ne vidim neki smisao u tome. Mislila sam, i nadala se, da je to pitanje davne prošlosti. Ja nikada nisam imala osećaj da me neko manje ili više stručno ceni zbog toga što sam žena. A iskreno, ja baš volim što sam žena!"

Izjavili ste da je virus oslabio, što vas navodi na taj zaključak?

"Tokom prethodnih meseci je određeni broj osoba došao u kontakt sa virusom, preležao bolest, ozdravio i stekao imunitet. Taj lični imunitet štiti pojedinca, ali i gradi kolektivni imunitet koji predstavlja bedem za širenje infekcije u populaciji. Pretpostavlja se da je nivo kolektivnog imuniteta od 60-70 procenata potreban da spreči širenje SARS-CoV-2. Izvesno je da su sve države sveta sada značajno ispod tog nivoa kolektivnog imuniteta, ali sve ukazuje da se navikavamo na virus. U Republici Srbiji u ukupnoj strukturi laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije sve je veći udeo osoba koje imaju blagu kliničku sliku ili čak nemaju nikakve simptome. Takođe, sve je manji broj inficiranih sa najtežim oblikom bolesti, i sve je manje zahteva za mehaničkom ventilacijom. Epidemiološka istraživanja su pokazala da je u odnosu na početak epidemije došlo do produžavanja inkubacijskog perioda, što je, takođe, jedan od indirektnih pokazatelja manje aktivnosti virusa. Još nisu rađena ispitivanja koja direktno pokazuju da je došlo do odgovarajućih mutacija u genomu virusa, koje su direktno uticale na smanjenje njegove virulencije, ali svi klinički i epidemiološki indikatori ukazuju na to".

Da li će nadolazeće vrućine i UV zraci smanjiti širenje virusa?

"Svi smo se nadali da će toplo vreme značajno uticati na nestanak virusa, kao što se dogodilo sa njegovim prethodnikom. Ipak, SARS-CoV-2 je dosada pokazao da je otporniji u spoljnoj sredini nego što se mislilo, i da je za njega potrebna nepovoljna kombinacija temperature, vlažnosti zraka i UV indeksa. Ipak, toplo vreme značajno utiče na smanjenje mogućnosti prenošenja kapljičnih infekcija jer virus brže pada na tlo, a i manje vremena provodimo u zatvorenim prostorima, gde je širenje lakše. Ali, najvažnije je sledeće - virus može da opstane i da se širi samo u našem organizmu. Mi smo, dakle, ti koji moramo da mu stanemo na put, i da ne dozvolimo da pronađe novu osetljivu osobu koja će mu omogućiti uslove za opstanak i dalje širenje".

Da li će biti drugog vala na jesen?

"Ako preživi visoke temperature i UV zrake, izvesno je da će se virus pojaviti ponovo, verovatno na jesen. Međutim, u tom slučaju startujemo sa nešto stečenog kolektivnog imuniteta, i epidemijski tok bi po pravilu bio blaži. Dosta toga smo, svi zajedno, naučili o ovom virusu. Sad znamo kako da mu stanemo na put. Na početku je većina ljudi sa sumnjom gledala u preporuke fizičke distance, nošenja maski i pranja ruku. Pitali su se da li je moguće da u 21. veku ne možemo da ponudimo ništa “pametnije”. Ipak, iskustvo je pokazalo da ove preventivne mere spašavaju živote!".

Procenjujete da se ne možemo da se zarazimo ako samo prolazimo pored zaraženog, već ako boravimo sa njim barem desetak minuta?

"To je i definicija bliskog rizičnog kontakta koju je dala Svetska zdravstvena organizacija - kontakt bez maske sa potencijalnim rezervoarom zaraze na udaljenosti manjoj od dva metra, i na više od 15 minuta. Vidimo da to baš i nije tako jednostavno, ali ako živimo ili radimo s osobom koja u sebi ima virus, prenos je i te kako moguć ukoliko se ne pridržavamo mera prevencije.

Pokušava li politika da utiče na epidemiologe? U Hrvatskoj će, na primer, uskoro biti održani izbori, na koje će moći da se glasa iz samoizolacije.

"Kad je u pitanju očuvanje zdravlja, nikakav kompromis ne može, i ne sme da postoji. Ne znam kako je to u drugim državama, ali mi smo u Srbiji imali bezrezervnu podršku državnog vrha u sprovođenju svih stručnih preporuka.

Nastaje li i kod vas "paradoks prevencije" - nije bilo italijanskog scenarija pa ljudi misle da zaključavanje nije bilo potrebno?

"Mi koji se bavimo preventivnim granama medicine uvek se susrećemo sa takvom vrstom paradoksa. Kad neke bolesti nema u populaciji, to počinje da se podrazumeva, Toliko se daleko išlo u tom razmišljanju, da su pojedinci čak iznosili mišljenja da vakcine nisu ni potrebna jer zaraznih bolesti više nema. SARS-CoV-2 nam je svima pokazao što se događa kad se pojavi novi virus na koji smo svi osetljivi, a vakcine još nema. Ne pomaže to što živimo u modernom svetu tehnoloških inovacija. Isti smo, mali ljudi pred ogromnom, i često nepredvidivom prirodom, kao što je bio i čovek pre više vekova.

U izolaciji smo se zaželeli “normalnog života”, što je ljudski. Ipak, ne smemo zaboraviti da je virus još tu, i da moramo činiti sve da zaštitimo svoje zdravlje i zdravlje najmilijih. Polazim od pretpostavke da nam je svima to najznačajnije", rekla je zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Hrvatska je popustila gotovo sve uvedene epidemiološke mere, mislite li da smo prerano to učinili? Slovenija se pak proglasila slobodnom od korone, kakvo je vaše mišljenje o tome, i hoće li Srbija uskoro učiniti isto?

"Sve zemlje donose odluke utemeljene na aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, i vrlo su slične u svakoj državi. Izvesno je da ćemo morati da naučimo da živimo sa ovim virusom i da naše životne aktivnosti adaptiramo u odnosu na potencijalni rizik od infekcije. Nije ovo prvi novi virus, a sigurno ni poslednji. Specifičnost je što smo u potpunosti bili bez kolektivnog imuniteta, i što o virusu nismo znali skoro ništa. A ponašao se kao i mnogi njegovi prethodnici kad se nađu u sredini gde su svi osetljivi na njega. Generalno, što kolektivni imunitet bude jači, virus će postajati slabiji!".

Ipak, serološki testovi zasada pokazuju da nam je imunitet krda mali, u Hrvatskoj su predviđanja oko jedan odsto opšte populacije, da li je razlog tome rano zaključavanje? Kako ćemo, pre vakcine, steći potreban imunitet?

"I u Srbiji je u toku to ispitivanje, u mnogim državama. Pokazalo se zasada da se imunitet kreće u rasponu 2-5 odsto, što je daleko ispod zaštitnog nivoa koji bi sprečio epidemijsko širenje bolesti. Ali to je značajan napredak u odnosu na početak pandemije, kad smo svi bili osetljivi. U ovom trenutku moramo da uložimo maksimum kako bismo onemogućili da virus opstane. Ponavljam, on samo u nama može živeti, množiti se".

Preliminarni rezultati nekih istraživanja kažu da i genetika ima veze sa tim što na našim prostorima ima manje preminulih, mislite li da je to tačno?

"Narodi na našim prostorima su imali turbulentnu istoriju i različite događaje, koji su sigurno učinili da ojačamo i fizički, a i mentalno smo verovatno spremniji na različite nepredvidivesituacije. Iako bismo voleli da je tvrdnja veće genetske otpornosti istinita, za to, ipak, nema nikakvih objektivnih naučnih dokaza".

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Zena.blic.rs)