ZAR JE MOGUĆE DA LJUDI U SRBIJI RADE OVO? Oglasio se i SAVEZ

Najveći problem pčelara u Srbiji, gde je registrovano više od 1,3 miliona košnica, je trovanje pčela, izjavio je danas predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović.

On je ponovio da pčelari traže da država trovanje pčela proglasi krivičnim delom, jer pčele godišnje prinose srpske poljoprivrede podignu za 226 miliona evra.

"Mnogo je učinjeno na tom planu, izmenjen je zakon, od naredne godine više nema slobodne prodaje pesticida, inspekcija sve bolje radi na terenu, ali trovanja se nastavljaju tek nešto manjim intenziteton, jer neki poljoprivrednici očigledno i dalje ne znaju skoro ništa o tome koliko im pčele povećavaju prinose", kazao je Živadinović agenciji Beta povodom Svetskog dana pčela, 20. maja.

On je naglasio da trovanja pčela obeshrabruju pčelare, pa se dešava da i najbolji medju njima napuste pčelarenje. "Od države tražimo da se uvedu drastičnije kazne sa jedne strane, a da se trovanje pčela proglasi krivičnim delom, te da se goni po službenoj dužnosti. To je jedini spas koji trenutno vidimo", kazao je Živadinović.

On je podsetio da je pčela indikator zdrave životne sredine i da sve češća masovna trovanja pčela ukazuju na neadekvatnu upotrebu sredstava za zaštitu bilja, samim tim i na zagadjenje životne sredine.

"Pčela je jedini insekt koji proizvodi hranu za ljude. Oprašivanjem, pčele svake godine podignu prinose u poljoprivredi Srbije za 226 miliona evra. Samo jedno pčelinje društvo godišnje podigne prinose okolnih poljoprivrednika za 566 evra", precizirao je Živadinović.

Dodao je da "više od 75 odsto glavnih gajenih biljaka direktno zavisi od pčele kao oprašivača".

"Više od 100 vrsta gajenih biljaka, koje čine najveći deo u proizvodnji hrane za ljude, oprašuje pčela. Bez oprašivanja pčela, prinos jabuke pada za 38 odsto, jagode za 55 odsto, višnje za 67 odsto, šljive za 72 odsto, maline za 81 odsto, kruške 36 odsto, uljane repice 50 odsto", rekao je Živadinović. ; Prema njegovim rečima, u Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije registrovano je više od 1,3 miliona košnica, a više od 16.000 pčelara svake godine konkuriše za subvencije, te oni čine, kako je naveo, glavni korpus pčelara sa ozbiljnijim brojem košnica. Dodao je da ima, međutim, i neregistrovanih pčelinjaka, što je suprotno zakonu.

Pčelari SPOS-a su prošle godine, kako je kazao Živadinović, proizveli nešto više od 5.000 tona meda, jer je sezona bila slabija nego inače . Najviše meda se izvozi u Norvešku, Italiju, Nemačku i zemlje okruženja.

"Potencijal za proizvodnju meda u Srbiji nismo ni blizu dostigli. Sigurno prinose možemo duplirati, ali za to je potrebno napraviti jeftin i funkcionalan katastar pčelinjih paša, subvencionisati nabavku pogonskih vozila za prevoz pčela, kao i konačno rešiti registraciju pčelarskih vozila, što je obećanje države koje još nije ispunjeno", ukazao je Živadinović.

On je ocenio da je Pogon za prikupljanje i plasman meda pčelara SPOS-a "Naš med" u Rači, "jedini spas za budućnost naših pčelara".

"U apriliu ove godine krenuo je ozbiljan uvoz meda iz inostranstva i jedini način da se izborimo sa takvom konkurencijom jeste prezentacija domaćeg meda, kako našem tržištu, tako i inostranom. Do sada smo u pogon uložili više od 1,4 miliona evra, te je u potpunosti spreman za plasman meda na veliko, u buradima, a nedostaje nam za narednu fazu još oko 470.000 evra kako bismo ga u potpunosti opremili za plasman meda u teglama", rekao je Živadinović.

Kapacitet ovog pogona je do 3.000 tona godišnje, ali ga je, kako je dodao, lako povećati ukoliko bude bilo potrebe, unošenjem još jednog homogenizatora za med.

"Izvoz meda se planira u sve države sveta, gde god ima interesovanja, naravno najviše targetiramo tržište EU, arapskih zemalja i Japana", kazao je predsednik SPOS-a.

Naveo je da je pandemija korona virusa poremetila planove i napravila nesagledivu štetu, što kroz direktne troškove održavanja pogona tokom perioda zastoja, što zbog toga što je otvaranje koje je već bilo zakazano moralo da se odloži. Ekipa firme iz Slovenije koja je isporučila ključnu opremu, nije mogla da dodje zbog zabrane kretanja da obavi probni rad opreme, niti se zna kad će moći da dodje, a to je preduslov za uvodjenje standarda.

"Svakako je šteta ogromna i tek krajem godine moći ćemo da je izrazimo novčano. O šteti zbog kašnjenja početka rada da ne pričamo, nju trpe svi pčelari koji konačno očekuju realnu cenu za svoj proizvod", kazao je Živadinović.

Podsetio je i da je za vreme vanrednog stanja najveći problem bila nemogućnost odlaska na pčelinjake pčelara starijih od 65 odnosno 70 godina, pa su pretrpeli velike štete.

"SPOS je tražio da im se pomogne, država je izašla u susret za pčelare starije od 70 godina, na žalost ne i preko 65, te su oni dobili 800 dinara po košnici, do maksimalnih 20.000 dinara po osobi", rekao je Živadinović.

Svetski dan pčela obeležava se na inicijativu Slovenije od 2018. godine, sa ciljem da se ukaže na značaj pčela u oprašivanju biljaka, odnosno proizviodnji hrane, ali i zaštiti životne sredine, odnosno opsatnak ljudi na planeti.

Taj datum je odredjen za obeležavanje, jer se 20. maja 1734. rodio Anton Janša, slovenački pčelar, koji je bio poznat kao pionir savremenog pčelarstva, a Marija Terezija ga je imenovala za glavnog učitelja pčelarstva. Istovremeno je maj na severnoj polulopti mesec bujnog razvoja pčela i prirode, a na južnoj polulopti je jesen, kada se prikupljaju pčelinji proizvodi i počinje sezona upotrebe meda.

Otpravnik poslova Ambasade Slovenije u Beogradu Roman Weixler kazao je da je pčelarstvo u Srbiji , slično kao u Sloveniji, "na jako visokom nivou i predstavlja važnu poljoprivrednu granu".

"Zato raduje činjenica, da je Srbija medju prvima prepoznala značaj medjunarodne zaštite pčela i podržala inicijativu za proglašenje Svetskog dana pčela", kazao je on.

Podsetio je da se se svake godine u maju priredjuju dogadjaji posvećeni obeležavanju Svetskog dana pčela, ali će zbog pandemije korona virusa ; ovogodišnje, treće obeležavanje, biti pre svega u znaku virtuelnih dogadjaja.

Pčele oprašuju, podsetili su iz Ambasade Slovenije, skoro tri četvrtine svih biljaka i od njih zavisi trećina proizvedene hrane na planeti, a efikasno oprašivanje povećava količinu poljoprivrednih kultura, poboljšava njihov kvalitet i otpornost na štetočine.

Kulture koje zavise od oprašivanja su značajan izvor prihoda poljoprivrednika, pre svega manjih i porodičnih gazdinstava.

Prema poslednjem izveštaju Svetskog saveza za očuvanje prirode (IUCN), gotovo 10 odsto pčela je pod pretnom izumiranja, a pet procenata je najverovatnije ugroženo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)