OTIŠAO NA MASAŽU, NEDUGO ZATIM POSTAO NEPOKRETAN: Vojislav je slučajno saznao za užas koji mu se dešavao u telu!

Kovid 19 se povlači... Život ide dalje uprkos tome što je korona još u cirkulaciji i što zaraza, ako ne budemo na oprezu, može ponovo buknuti i pokositi one koji ne mogu da se brane, jer im je telo oslabljeno preteškom bolešću – kancerom.

- Mi nemamo čime da se štitimo, imunitet nam je na niskim granama, da nije, ne bismo se tako teško razboleli. Uz sve to, citostatici, lekovi koji se koriste u terapiji, zajedno s malignim ćelijama ubijaju i ono malo prirodne odbrane koja nam je ostala. Do daljeg ćemo živeti u vanrednoj situaciji jer je eventualni susret s koronom za nas ravan smrtnoj presudi. U stvari, opasan je svaki virus, za takve bolesnike mogu biti fatalni običan grip i prehlada, bilo kakva infekcija – kaže pedesetogodišnji Vojislav Alimpić, poznati novosadski novinar, kojem je u septembru pretprošle godine dijagnostikovan četvrti stadijum non-hočkinovog limfoma na kičmi.

Poslednju, udarnu dozu citostatika, koja ga je, kako kaže, “bacila na kolena”, Vojislav je primio u martu ove godine, neposredno pred proglašenje pandemije. I uprkos ogromnim izazovima, savladao je i tu prepreku.

- Za mene pandemija, sa sve izolacijom i maskom, traje već godinu i po dana, ali šta je to u odnosu na ceo život. Ništa! Zato ne razumem ljude koji su se toliko opirali vanrednim merama, koji su ih u ta dva meseca kršili kad god im se pružila prilika. Nažalost, mnogi od nas tek kada se razbole, kada im život visi o koncu, shvataju koliko je važno biti odgovoran, prvenstveno prema sebi, naravno, i prema drugima – konstatuje Vojislav čiji je hod po mukama započeo u junu 2018. godine, nedugo nakon završetka Sterijinog pozorja, za čiji je Bilten radio punih deset godina.

- Bilo je naporno kao i uvek, trebalo je ispratiti mnoštvo događaja na festivalu, često se radilo do duboko u noć, pa sam, kada se sve završilo, odlučio da se malo opustim. Otišao sam na masažu i u jednom trenutku, kada mi je maserka pritisnula kičmu, osetio sam užasan bol, kao da mi je zabila iglu u pršljen. Jedva sam otišao kući, a narednih dana bol se pojačao i spustio se u nogu koju sam sve teže pokretao. Naravno, javio sam se svom lekaru, uputio me je kod fizijatra koji je postavio dijagnozu išijasa i prepisao mi nekoliko terapija. Međutim, meni je bivalo sve gore... U septembru sam bio gotovo nepokretan, imao sam užasne bolove, pa su me najzad poslali na magnetnu rezonancu. Ispostavilo se da na kičmi imam maligni tumor koji se proširio na limfne žlezde, ali srećom nije zahvatio nijedan vitalni organ. Operisan sam na Banjici, a patohistološka analiza pokazala je da se radi o četvrtom stadijumu non-ho;kinovog limfoma – priča Voja koji je lečenje nastavio u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici.

Usledila je hemoterapija koju je početku dobro podnosio, kasnije sve teže, zbog uobičajenih nuspojava citostatika – malaksalosti, probavnih tegoba, afti koje su mu stvarale osećaj da u ustima ima užareno kamenje.

- Nisam dozvolio da me to slomi. Dok sam ležao u bolnici, izbegavao sam razgovore sa cimerima iz sobe koji su pričali isključivo o svojoj bolesti, umesto pidžame nosio sam omiljenu garderobu, čitao, slušao muziku... Pokušavao sam da unesem malo lepote u tu tmurnu atmosferu, hrabrio sam samog sebe, čvrsto sam verovao da neću izgubiti tu bitku. U januaru, posle šestog ciklusa hemoterapije, ponovo sam mogao da stanem na obolelu nogu i vratio sam se kući. Pošto su mi citostatici, zajedno sa zloćudnim ćelijama, “pojeli” leukocite, po završetku lečenja morao sam da se čuvam infekcija, virusnih, bakterijskih, gljivičnih... Bio sam vrlo disciplinovan, nosio sam masku, izbegavao sam kontakte, bio je to pravi “korona protokol” - objašnjava sagovornik.

Kontrola je pokazala da se limfom povukao, ali Vojislav je i dalje bio na oprezu, da bi posle nekog vremena, kada je malo ojačao, propisno zaštićen, “zašao” među ljude. Počeo je da šeta, prvo kraće pa sve duže ture, uspeo je čak da ode na BITEF, da malo nahrani dušu. Bolest je mirovala skoro godinu dana, da bi se ovog januara ponovo pojavila.

- Taman pomisliš da si savladao zver, ona se podigne i ponovo te obori. Moja doktorka Dragana Petrović rekla mi je da će morati da primeni visokodoznu hemoterapiju, posle koje ćemo ići na transplantaciju kosne srži. U vreme kada sam dobijao prvu od ukupno tri doze tih jakih citostatika, do nas su stizale vesti o nekoj epidemiji u Kini, u Vuhanu. Ko je mogao pomisliti da ću treći, poslednji ciklus primiti samo desetak dana pre proglašenja pandemije – kaže on.

- Terapija me je potpuno slomila, bio sam toliko iznemogao da mi je sedam stepenika do stana delovalo kao penjanje na Himalaje. A sad još i taj virus... Priznajem da sam se u početku uplašio jer sam znao koliko sam ranjiv. Shvatio sam da ću izbeći zarazu samo ako se sam pobrinem za svoju zaštitu, a to je značilo potpunu izolaciju. Još uvek sam zarobljen u svom stanu u Bačkoj Palanci, sestra me snabdeva svim potrepštinama, ne smem da rizikujem, da izlazim, jer koronavirus nije nestao. Svaki treći dan, u ranu zoru, odem da bacim đubre i to je sve što se tiče mog kretanja. Ali zato u kući vežbam, sređujem terasu i sadim cveće, kuvam...

Prilagodio sam se okolnostima, svestan sam ozbiljnosti situacije, no, bolest me je naučila da budem strpljiv i zahvalan na svemu što imam i mogu, koliko god to izledalo malo. Sanjam o tome da ponovo šetam, da trčim, da se družim, da idem u pozorište... Sada mi to deluje daleko i nedostižno, ali, evo, nedavno sam bio na kontroli, tumor je ponovo nestao i uskoro kreću pripreme za transplantaciju kosne srži. Radujem se tome iako znam da neće biti lako, međutim, o bolu i tegobama neću da razmišljam, to je, jednostavno, jedini put do pobede – kaže Vojislav Alimpić koji tek uzgred spominje da mu firma u kojoj je zaposlen – Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine, duguje nekoliko plata koje bi mu u ovoj situaciji bile više nego dobrodošle.

- Preživeo sam i bez toga, ali stvarno se pitam šta se to dešava s ovim svetom. Možda je korona dobra opomena, alarm da moramo nešto da promenimo, da se vratimo pravim vrednostima, čojstvu, poštenju i nadasve ljubavi prema bližnjem – zaključuje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)