PODLAČKI SKANDAL, PONIZILI I UVREDILI SRPSKU DEVOJČICU HEROJA! Ljudi su odmah skočili da je brane od kretena

Jedan američki korisnik Tvitera pronašao je na internetu fotografiju Lepe Radić, koja je obešena 1943. godine i posvetio joj status na ovoj društvenoj mreži:

On je napisao da je 1943. godine ova 17-godišnjakinja rekla ne socijalizmu. Takođe je dodao da joj je rečeno da će biti slobodna ako izda svoje kolege. Ona je to odbila, napisao je Amerikanac, pa su je obesili.

Naravno, post je totalno pogrešan i vidi se da ga je pisao neko ko pojma nema o istoriji ovih prostora, čak ni onoj bazičnoj, ali da ima sklonost ka reviziji istorije.

Lepa Radić imala je svega 17 godina kad su je nacisti obesili. U izveštaju o egzekuciji SS-ovci su napisali da je: "Banditkinja, obešena u Bosanskoj Krupi, pokazala neviđeni inat".

Nacista koji joj je namakao omču na vrat pao je u Zagrebu, na Savskoj cesti. U njegovoj torbi nađena je ova fotografija.

Lepa Radić (Gašnica, kod Bosanske Gradiške, 19. decembar 1925 — Bosanska Krupa, 11. februar 1943) bila je učesnica Narodnooslobodilačke borbe i narodni heroj Jugoslavije.

Zajedno sa starijom sestrom Darom odrasla je u selu Bistrici, gde su završile osnovnu školu. Srednju žensku stručnu školu završila je u Bosanskoj Gradiški, a od kraja školovanja do početka Drugog svetskog rata živela je sa roditeljima u Gašnici. Preko strica Vladete, nakon okupacije Jugoslavije 1941. se uključila u pripreme oružanog ustanka na Kozari. U leto 1941. četvoro članova njene porodice — otac Sveto, stričevi Vojo i Vladeta i strina Jovanka — otišli su u partizane. Zajedno sa preostalim članovima porodice, početkom decembra bila je uhapšena i sprovedena u Gradišku. Nakon dvadesetak dana, puštena je na slobodu i tada je otišla u partizane.

Stupila je u Drugi krajiški partizanski odred, pod komandom doktora Mladena Stojanovića. Najpre je pohađala medicinski kurs i brinula o partizanskim ranjenicima, a potom bila borac u Grbovačkoj partizanskoj četi. Tokom marta i aprila 1942. pohađala je partijski kurs nakon koga je bila primljena u članstvo Komunističke partije (KPJ). Njen politički rad prekinula je ofanziva na Kozaru, nakon koje je prešla u Podgrmeč, gde je delovala kao član Opštinskog komiteta KPJ za Srednji Dubovik. Aktivno je radila na stvaranju prvih organizacija Ujedinjene antifašističke omladine i Antifašistog fronta žena.

Kada je krajem januara 1943. godine otpočela Četvrta neprijateljska ofanziva, učestvovala je u evakuaciji stanovništva i ranjenika i prihvatanju izbeglica koje su dolazile sa Banije i Korduna. Zajedno sa velikim zbegom naroda, početkom februara 1943. bila je zarobljena na Grmeču i sprovedena u Bosansku Krupu, gde su je Nemci obesili.

20. decembra 1951. godine, proglašena je za narodnog heroja, kao najmlađi narodni heroj iz Potkozarja.

Baš zbog ovakvog lupetanja, mnogi su se osetili pozvani da mu objasne par stvari:

Bonus video:

(Espreso.co.rs)