TOKOM POLICIJSKOG ČASA KRILI SU SE I U KANALIZACIONE OTVORE: Pretužno je koliko ima beskućnika u Beogradu

Korona virus, i vanredno stanje koje nam je donela pandemija sa sobom poremetio je funskionisanje cele planete. Kovid- 19 nas je na neko vreme zatvorio u domove.

Ipak, da li ste se nekada zapitali šta je bilo sa onima koji nemaju gde da žive?

A ima ih, i danas se nakon ukidanja drastičnih mera mogu videti na ulici, koja je njihov jedini dom.

Život beskućnika je znatno otežan, budući da nemaju dom već spavaju u prolazima zgrada, autobusima, podrumima, parkovima i sl. Inače, većina njih u Beogradu nije registrovana, jer nisu zatražili pomoć na koju imaju pravo!

Isto tako, beskućnici širom sveta sve više gladuju zbog pandemije korona virusa i trpe posledice restriktivnih mera dok su suočeni s kaznama, iako nemaju gde da odu, piše Gardijan i ukazuje na upozorenje socijalnih radnika na sve veću krizu među beskućnicima koji su izloženi dodatnoj opasnosti jer među njima uglavnom preovladavaju respiratorne bolesti.

Podsetimo, dok je vanredno stanje bilo na snazi u Srbiji, a ujedno i policijski čas oni su bili u veoma teškoj situaciji, kao što su i sada jer nemaju krov nad glavom, a ujedno ni mogućnost održavanja higijene, ukoliko nisu korisnici prihvatilišta! Primera radi, oni su se tokom vanrednog stanja krili po napuštenim podrumima zgrada, prolazima i kanalizacionim otvorima.

Kako su tada rekli za Espreso.co.rs, nisu imali konflikte sa policajcima koji ih mahom nisu dirali tokom policijskog sata.

Više o svemu tome, čitajte u linku ispod:

Iz Humanitarne organizacije Adra su objavili SOS telefon na kojem se javljaju beskućnici za pomoć bilo da su u pitanju paketi sa hranom, zaštitnim higijenskim sredstvima ili za psihološku pomoć putem telefonskog poziva.

Čuli smo svedočanstva nekoliko beskućnika gde su pohvalili policajce za duh razumevanja i korektno ponašanje dok je trajalo vanredno stanje. Inače, prvih dana, policajci su zaticali neke od njih na ulici ali su ih molili da se negde sklone. Oni nisu imali gde i znamo za jednog našeg korisnika koji je morao da se sakrije u kanalizacioni otvor (šaht). To nepostojanje skloništa za beskućnike, međutim, nije bila odgovornost policije već drugih nadležnih. Narednih dana policija nije zahtevala ni toliko, dozvoljavala im je da borave na otvorenom. Mi i druge organizacije koje godinama rade sa njima smo inače u neprestanoj komunikaciji sa njima. (Mnogi znaju za Adrin SOS telefon: 0604087802 ). Preko ovog broja telefona saznajemo za njihove potrebe, možemo da pomognemo savetom i informacijom gde mogu da dobiju pomoć" poručili su iz Humanitarne organizacije ADRA.

Iz Adre kažu da su u kontaktu sa oko 250 beskućnika, pa preko njih dolaze do informacija o ostalima kojima je neophodna pomoć u obezbeđivanju ličnih dokumenata radi ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

Isto tako, pružaju im podršku u normalizaciji života kako bi pronašli posao ili rešili stambeno pitanje.

Podelili smo pakete sa hranom i zaštitnim higijenskim sredstvima za oko 250 njih najugroženijih sa kojima smo u kontaktu. Cilj nam je da saznamo za neke koji su dodatno izolovani, slabije pokretni, i da znaju da im možemo pomoći. Znači nam svaka takva dojava kako bismo "otkrivali" što više njih kojih ima i na hiljade. Ti koji se teže otkrivaju su neretko i u najvećoj potrebi. Beskućništvo je veoma složen fenomen i zbog toga što osoba može biti bez krova nad glavom neko vreme, potom se snađe i obezbedi sredstva za minimum normalnog smeštaja a potom se vrati na ulicu. To prelaženje iz jedne u drugu situaciju je često i nepredvidivo. Zato je važno biti u kontaktu sa njima i da znaju kome da se obrate ukoliko im je podrška važna. Takođe, pozivom na SOS telefonski broj osoba može da razgovara sa našom koleginicom koja posveti vreme njima, sazna za potrebe, i poveže sa našim ekipama na terenu ili drugim organizacijama. To deluje samo po sebi umirujuće. Isto tako, na ovom smo radili i pre vanrednog stanja - pomoć u obezbeđivanju ličnih dokumenata, ostvarivanju prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Nekad posredujemo u komunikaciji, razgovaramo, pregovaramo i nagovaramo da bismo izdejstvovali sve ono što im pripada. Osim toga, podrška u normalizaciji života što kod nekih od njih znači i da uspeju da se zaposle, pronađu stabilnije stambeno rešenje," objašnjavaju iz ove humanitarne organizacije.

Kako kažu, prema procenama Crvenog krsta i drugih nevladinih organizacija u Beogradu ih ima od četiri do šest hiljada dok je na nivou cele Srbije taj broj znatno veći.

Takođe, napominju da ih je prema popisu iz 2011. godine bilo oko 450, ali se ovaj broj odnosi samo na one koji su boravili u prihvatilištima za odrasla i stara lica, te su na ovaj način ušli u evidenciju za razliku od ostalih koji nisu evidentirani van prihvatilišta.

Popisom iz 2011.godine dobili smo broj od 450, ali su sami nadležni organi naveli da je način prikupljanja podataka obuhvatio samo one koji su koristili prihvatilišta za odrasla i stara lica. Broj je višestruko veći. Što se Beograda tiče, prema procenama Crvenog krsta i drugih nevladinih organizacija koje rade na terenu, samo u Beogradu ih ima od 4-6.000 u Srbiji višestruko više. Čak i prema zvaničnoj usvojenoj definiciji "Beskućnik je lice koje živi na ulici bez zaklona, odnosno u prostoru koje nije stan, odnosno drugi oblik stambenog smeštaja u skladu sa ovim zakonom." (Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, 2020. godine). Prema podacima koje dobijamo od organizacija koje rade na terenu, a mi potvrđujemo, samo u Beogradu ih ima 4-6.000. Neophodna su nam istraživanja koja će obuhvatiti sve kategorije beskućništva. Ovo obuhvata one koji žive na ulici kao i one koji žive u neadekvatnim prostorima (napuštenim zgradama, nepovezanim na sisteme vodosnabdevanja, kancelarije, sa neurednim snabdevanjem elek. energijom, itd), napomenuli su iz ADRE.

Čija su briga beskućnici?

Iz ove humanitarne organizacije kažu da veliki problem predstavlja nepostojanje sistemskog pristupa prilikom rešavanja pitanja beskućnika jer aktuelni Zakon o socijalnoj zaštiti, uopšte ne prepoznaje beskućništvo ni kao poseban fenomen.

O beskućnicima se brine Crveni krst, zatim organizacije civilnog društva koje rade na terenu ili se bore za njihova prava, kao i inicijative građana, uključujući i privatni sektor, banke hrane, polu- ili neformalne. Problem je u tome što ne postoji sistemski pristup niti rad na rešavanju ovog složenog problema. Nema ni prevencije beskućništva niti adekvatnog i brzog reagovanja na "izvlačenju" beskućnika iz beskućništva. Na primer, aktuelni Zakon o socijalnoj zaštiti čak i ne prepoznaje beskućništvo kao poseban fenomen", objasnili su iz ADRE.

Na pitanje kakva je bila situacija u romskim naseljima za Espreso su napomenuli da je u romskim naseljima veoma teško.

U romskim naseljima je tada vladala dodatna zabrinutost zbog zaustavljanja svega, oni koji su prihodovali od sakupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, ili radom na pijaci, dok je trajalo vanredno stanje su bili primorani da svoj rad obustave. Za sada, nemamo posebne izvore informacija, ali utisak je da nema zaražnih koronavirusom ili makar onih koje je sistem registrovao. Što se zdravstvene zaštite tiče, oni pre svega nemaju mogućnost održavanja osnovne lične higijene, sprovođenja ličnih mera samozaštite. Pristup zdravstvenoj zaštiti je takođe otežan, i to je nasleđen problem. Više je razloga. Neki ne poseduju zdravstvenu knjižicu, drugi nemaju pristup zdravstvenoj zaštiti. Zdravstveni medijatori koje je država angažovala pomažu u povezivanju romske populacije, naročito žena i dece, sa sistemom međutim često ih nema dovoljno da bi obuhvatili sve koji su u potrebi. U periodu kada je sistem zdravstvene zaštite usmeren na prioritet koji se zove odgovor na pandemiju, mnogi sa uobičajenim zdravstvenim problemima otežano pristupaju zdravstvenoj zaštiti. Neophodno je ojačati terenski rad, na primer, brojem terenskog medicinskog osoblja. Organizacije civilnog društva su i tu resurs koji bi država trebalo da iskoristi", poručili su iz Adre.

Podsetimo, beskućnici imaju pravo na ličnu kartu uprkos tome što nemaju stalno prebivalište, a to pravo ostvaruju preko opštinskih centara za socijalni rad.

Ipak, većina njih nije ni registrovana u sistemu jer nisu tražili pomoć od države koja im po zakonu pripada, a ukoliko se registuju imaju pravo na jednokratnu pomoć, zatim, interventnu pomoć, obrok u narodnim kuhinjami i pravo na participaciju u ustanovama socijalne zaštite.

Inače, najveći broj njih preživljava tako što sakupljaju sekundarne sirovine, zatim prose po ulicama ili prolazima u gradu.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)