ZA 2 NEDELJE ZBRINULI SMO 840 OBOLELIH! U KC Niš za mesec dana potrošeno zaliha kiseonika za DVE I PO GODINE

"Bio je to pravi tornado. Od početka epidemije korona virusa kroz ambulantu Infektivne klinike prošlo je oko 2.400 pacijenata a u samo dve nedelje zbrinuli smo oko 840 obolelih. U istoriji srpske medicine nije zabeleženo da je jedna bolnica imala toliko prijema za tako kratko vreme. Izazov je bio gotovo epskih razmera, dali smo bar trećinu iznad svog stručnog i ljudskog maksimuma”.

Ovim rečima prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC u Nišu i sekretar Evropskog udruženja anesteziologa, opisuje dramatičnu borbu sa kovidom-19 u gradu koji je od početka jedno od najvećih žarišta ove bolesti. Još pre prvog evidentiranog slučaja početkom marta, videvši da pošast dolazi i u našu zemlju i da je nemoguće izbeći je, počele su opsežne pripreme i u KC Niš: cela zgrada stare hirurgije određena je za kovid centar a intenzivne nege opremljene su najmodernijim respiratorima, monitorima, infuzionim pumpama, gasnim analizatorima, pokretnim rentgen aparatima, dijaliznim mašinama…

- U prvim ekipama bila su po tri anesteziologa dnevno. Naredne nedelje je to bilo tri puta više i na kraju ih je bilo po 12 dnevno jer su morali da pokriju četiri različita sprata u zgradi stare hirurgije. Kritični momenat bio je talas koji je krenuo poslednjih dana marta i prvih desetak dana aprila. Tada još uvek Dom zdravlja nije imao prijemno trijažnu ekipu i svi su dolazili kod nas, u ambulantu Infektivne klinike. To su bile nadrealne scene. U nekom trenutku, bilo je i po petnaestak saniteta u KC Niš. Polako smo počeli da punimo kapacitete. Svi pacijenti su prvo smeštani na staru hirurgiju koja se brzo napunila pa je spremljena i zgrada stare interne klinike ali je ona je za deset dana bila puna - počinje priču prof. dr Janković koji je 24 dana i noći neprekidno bio u KC Niš, bez odlaska kući.

Onda je spremljena zgrada rehabilitacije sa 120 kreveta za lakše pacijente koji ne zahtevaju ni respiratore ni intenzivnu terapiju, ali i ona se za dva dana napunila... A onda je sredinom aprila stigalo 160 obolelih iz Gerontološkog centra u Nišu u jednom danu!

Stizali su pacijenti i iz još par domova. Broj pacijenata u novom Kliničkom centru je porastao na 380 za ta dva, tri dana, tako da je to bio vrhunac. U jednom trenutku smo imali sigurno 840 pacijenata u KC Niš. Tada kada je bio veliki broj zaraženih, nije bilo lako istrijažirati sve pacijente, bili smo pred izazovom epskih razmera. Kada se pogledaju oficijelne brojke, nijedna pojedinačna zdravstvena ustanova ni približno nije imala taj broj pacijenata. Čak i da govorimo o cifri od 670 pozitivnih pacijenata koja je oficijalna, a bilo je sigurno još 150 - 200 pacijenata više koji su bili u procesu uzorkovanja i dokazivanja, dakle u tom trenutku još uvek kovid-19 negativni pa nisu ulazili u oficijelnu statistiku - objašnjava prof dr. Janković.

Reanimirali pacijente u hodnicima, liftovima, sanitetima

Prema njegovim rečima, veliki izazov bilo je održati medicinsku doktrinu na visokom nivou sa tako ogromnim brojem pacijenata.

- Niko se u našoj zemlji se tokom ove pandemije nije suočio sa nečim takvim. To se ne može uporediti ni sa jednom masovnom nesrećom. Ne znam koliko velika treba da bude masovna saobraćajna nesreća da imaš toliko pacijenata koje trebaš da zbrineš, smestiš, presvučeš, nadzireš. One koji su bili na mehaničkoj ventilaciji okretali smo na stomak i bok da lakše dišu i kada su bili budni i na respiratorima. Dodajte tome i rad još u opremi gde su ti često zamagljena stakla na naočarima, sa četiri para rukavica na rukama, u skafanderima koji prijanjaju uz oznojeno telo i sa onim maskama koje ti pritiskaju kosti nosa dok ti ne naprave i rane i ožiljke. To stvarno nije uobičajena medicina. Dešavalo se da su ljudi dolazili u jako lošem opštem stanju i uglavnom su to oni koji su bili transportovani iz okolnih mesta gde je situacija, čim je zahtevala transport, već bila teška. Situacija koja se jako brzo pogorša i na samom odeljenju, pa nemaš vremena da smestiš pacijenta na intenzivnu negu već uradiš reanimaciju i u bolesničkom krevetu na odeljenju, i u hodniku, i u lifovima i u sanitetima. Gde god je trebalo - objašnjava prof. dr Janković.

Požrtvovanost iznad maksimuma

Lekari su davali sebe daleko iznad svog maksimuma, i stručnog a posebno ljudskog.

- Velika je odgovornost bila na nama. Fizičko opterećenje je bilo jako veliko, mnogo veće nego što je neko naše uobičajeno i maksimalno u svakodnevnom radu. Rizik je bio ogroman da ti se ne pocepa skafander, da ti se prilikom intubacije neko ne nakašlje u lice, da ti maska prijanja dobro, da aspiriraš pacijenta nekoliko puta, okrećeš ga, zatim su u riziku bili ljudi koji su radili anesteziju za traheotomije… Bilo je i psihički jako teško. Naročito je emotivno bilo i za same medicinare koji su svoju malu decu ostavljali kod roditelja ili ih nisu viđali po mesec i po dana a treba da budu skoncetrisani i na pacijente i na bezbednost i sebe i kolega, ali uspeli smo u tome - poverava se prof. dr Janković.

On navodi da su lekari dali više od stručnog maksimuma jer se nisu suočili sa nekom bolešću o kojoj se sve zna – od terapije pa do čitavog patofiziološkog mehanizma. Naprotiv.

- Stručni maksimum je kad ti možeš da lečiš nekog i kada sve znaš šta treba da preduzmeš a ovde imaš bolest o kojoj vrlo malo znaš i gde praktično tokom samog lečenja koje je dinamično ti pokušavaš da saznaš sto više i da uveče pročitaš sve novo što je izašlo o kovidu 10 a toga je vrlo malo bilo u stručnoj literaturi, sem nekih podataka iz Kine I Italije. Niko u svetu još nije pronikao u to šta se događa sa organizom kada ga napadne virus, sem nekih preliminalrnih podataka kako ulazi, preko kojih receptora. Terapjski principi su se i u svetu menjali bukvalno ako ne iz dana u dan onda iz nedelje u nedelju. Pratili smo i razmatrali šta bi moglo da bude benefitno, šta bi moglo da bude korisno. Posle svake smene bi smo se sastajali i diskutovali šta bi moglo više da se uradi za svakog pacijenta. Zaista je sve bilo iznad maksimuma i stručnog i ljudskog - ističe prof. dr Janković.

Najveći teret podneli anesteziolozi, pulmolozi i infektolozi

Anesteziolozi jesu bili kostur borbe protiv kovida-19 u Nišu, a uz njih najveći teret podneli su pulmolozi i infektolozi, ali su i kolege ostalih specijalnosti dale ogroman doprinos radeći u kovid zonama.

- Pulmolozi su bili takođe pod velikim pritiskom jer imali tri puta više pacijenata nego što je njihov maksimalni kapacitet. Odvažni i hrabri radili su rame uz rame sa anesteziolozima u dva najveća Kovid centra u KC Niš, zgradama stare hirurgije i stare interne klinike. Pomagali su nam i kolege iz celog regiona, pritekle u pomoć. Znam kako je bilo 30. marta, kada je plućna klinika bila prepuna, kada sam zvao i direktora ATD-a i direktorku bolnice "Ozren" i kolege, pulmologe iz Sokobanje, i svi su se odazvali. Bez razmišljanja došli su i anesteziolozi iz Kruševca, Zaječara, Leksovca, Pirota, Vranja, Aleksinca… Pulmolozima su pomagali internisti, naročito edokrinolozi, gastroenterolozi, kardiolozi ali i određeni broj kardiologa iz Instituta u Niškoj Banji. U poslednje vreme svo ljudstvo je uključeno iz anestezije i internističkih grupacija, čak i hematolozi i dermatovenerolozi da rade u kovid bolnicama, na poslovima monitoringa i trijaže. Intenzivno lečenje i mehaničku ventilaciju i dalje rade samo anesteziolozi - objašnjava prof. dr Janković i dodaje da je princip lečenja uvek bio multidisciplinaran.

U kovid bolnicama je radilo više od 500 medicinskih sestara uglavnom mlađih, koje su bile na vrhuncu koncentracije tako da se vrlo mali broj medicinskog osoblja zarazio, radeći sa zaraženim pacijentima, reč je o svega par procenata.

- Tu je bilo i ostalo osoblje, rendgen tehničari su dali svoj maksimum, ljudi koji su menjali boce sa kiseonikom i donosili ih. I higijeničari i servirke koje su ulazile u kovid zone da podele obroke. Ti ljudi nisu imali nikakvu opciju da odustanu i da su do kraja ostali ovde i da su primer kako se treba postaviti u jednoj ovakvoj situaciji i da su primer svima u Srbiji, a posebno su bili primer i svojim kolegama u KC koji su propustili sve ovo - naglašava prof. dr Janković.

Mesečno potrošeno kiseonika kao za dve i po godine!

Pacijenti su stizali iz celog regiona sa juga Srbije, iz Kruševca, Vranja, Leskovca, Pirota, vrlo često u teškom stanju.

- Kada u jednom trenutku primiš veliki broj teških pacijenata koje treba i smestiti i reanimirati, nekada i u uslovima kada to nisu intenzivne nege, onda se to može nazvati "medicinski amagedon". To su pacijenti kojima se pogoršavalo stanje svakog trenutka. Uradili smo više hiljada gasnih analiza koje se uzimaju da se proveri pritisak kiseonika i kiselost krvi, ne znam koliko smo laboratorijskih analiza uradili. Imali smo i dijazilne mašine pa pacijente vodili na dijalizu, pa su bili portabilni rendgeni pa ih vodi na skener... Naša mesečna potrošnja kiseonika što iz centralnog dovoda, što iz boca koje smo koristili za oksigenaciju bila ravna dvoipogodišnjoj potrošnji - kaže prof. dr Janković.

Važni telefoni

Specijalan broj Ministarstva zdravlja za pitanja u vezi sa korona virusom: 064 8945 235.

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut": 011 2684 566

Budimo odgovorni prema sebi i prema drugima

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)