ŠTA JE TAJNA USPEHA ISTOKA EVROPE U BORBI PROTIV KORONE: Šta o tome kaže Kon i koja je strategija srpskog zdravstva

Da li su zemlje nekadašnjeg socijalističkog bloka bolje prošle u ovoj pandemiji korona virusa? Velika je razlika u brojevima obolelih i preminulih kojih ima mnogo manje u zemljama centralne i istočne Evrope nego na zapadu kontinenta, koji važi i za bogatiji.

Evo kako je to preksinoć u emisiji "Hit tvit" objasnio epidemiolog dr Predrag Kon.

- Taj socijalistički model je u centar svega stavljao čoveka. I ceo sistem čuvanja zdravlja je vrlo slično postavljen u svim tim zemljama gde su ti kapaciteti bili vrlo snažni. Počeli su da se devastiraju od devedesetih, a posebno posle reforme 2002. i 2003. godine - kaže on.

A kakva je strategija Srbije?

- Mi ćemo se opredeliti prema narodnom zdravlju i trudićemo se da razvijamo kapacitete u smislu bržeg i boljeg reagovanja. Ovaj sistem posebno javnog zdravstva i takav kakav je bio, ipak je ostao. On se brzo adaptirao, ne sam od sebe, to je ta liderska uloga, u ovom slučaju posebno epidemiologa i infektologa. Zahvaljujući efikasnom reagovanju države, sistem je uspeo da funkcioniše. Onda je tek počelo da se vidi da to funkcioniše, što je i nama dalo snagu. Čekanje opreme je bilo kao na trnju, ali kada je stigla, znali smo da ćemo uspeti - rekao je dr Kon.

Nekoliko je razloga koji opravdavaju ogromne razlike u broju zaraženih od korona virusa na Istoku i Zapadu, piše "Euraktiv".

Za razliku od razvijenih zemalja poput Italije, SAD-a i Velike Britanije, zemlje Istočne i Srednje Evrope bile su brze u nametanju mera izolacija i socijalne distancije već kada su se pojavili prvi slučajevi. Sa Zapada nam dolaze slike pretrpanih bolnica ili masovnih grobnica, poput one na ostrvu Hart u Njujorku, scene koje smo mislili da nakon završenih ratova više nećemo viđati. Ali, kao što su mnogi lideri, poput francuskog predsednika Emanuela Makrona ili nemačke kancelarke Angele Merke objasnilil: "Mi jesmo u ratu".

Države Istočne i Srednje Evrope imaju siromašnije zdravstvene sisteme, stariju populaciju, a bore se s nedostatkom medicinskog kadra. Liderima tih zemalja nametanje strogih mjera izolacije bio je jedini izlaz. Britanija nije proglasila potpunu izolaciju sve do 24. marta, kada je već imala više od 8.000 zaraženih i preko 400 smrtnih slučajeva. S druge strane, Češka je zatvorila svoje škole i granice već 12. marta, a od prvog potvrđenog slučaja nije prošlo ni dve nedelje. Slovačka je proglasila vanredno stanje istog dana s 21 slučajem korona virusa u zemlji.

A već sledećeg dana Poljska je nakon 17 slučajeva u devet dana zatvorila granice, barove i restorane. Te zemlje su i prve počele s uvođenjem praćenja građana putem aplikacija i mobilnih telefona. Dan kada je Prag proglasio karantin, britanski premijer Boris Džonson je svojim građanima poručio da mogu slobodno da idu na sportska događanja, a dva dana ranije američki predsednik Donald Tramp je svima poručio da su SAD spremne te da će se "virus smiriti i otići".

U razvijenim državama lideri su izbegavali karantine zbog bojazni za ekonomiju, a njihovi stanovnici su uveliko kršili mere socijalne distance, pa smo tako viđali prepune londonske i njujorške podzemne železnice i ljude koji uživaju u pariskim parkovima i aktivnostima na otvorenom.

U bivšim komunističkim zemljama ljudi su i dalje manje izloženi velikim kretanjima stanovništva. Pretnja korona virusa shvata se ozbiljnije, kao "ono nešto strano", što je bolje da ne prodre u društvo. Ljudi prihvataju neugodnosti i disciplinovanije prihvataju ograničenja prepisana od države, a s time se složila i dr Dagmar Radin.

- Nisam još videla studije na tu temu, ali mislim da bi na to mogla uticati dva zdravstvena faktora - rekla je dr Radin za "Euraktiv", vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, koja se bavi upravo zdravstvenim politikama i sistemima, povratnica iz SAD.

- Pre svega to bi mogao biti odnos prema autoritetu. Stanovništvo Srednje i Istočne Evrope još uvek ima naviku da sluša uputstva državnog aparata, autoriteta, a posebno u krizama. I zbog toga su mere ograničenja rada i kretanja prihvaćene brzo i bez posebnih dvoumljenja. Kao drugi razlog bih svakako istakla razlike između javnozdravstvenih sistema. Naime, kad je 1950-ih godina pokrenut globalni projekt vakcinisanja, upravo su zemlje Srednje i Istočne Evrope od toga imale velike koristi. I tada se na tom prostoru razvio javnozdravstveni sistem koji bi se mogao jednostavno protumačiti frazom "javno zdravlje na prvom mestu" (community health first). Zdravstveni sistemi tih zemalja su infrastrukturno slabiji od onih na Zapadu, gde se i bitno više ulaže u zdravstvo, ali pod drugom maksimom. Onde je "individualno zdravlje na prvom mestu" - tumači dr Radin.

Kako je dodala, na Istoku postoji ta svest o potrebi "zdravlja zajednice".

- Kumulativno delovanje ta dva faktora svakako je imalo znatan uticaj na smanjenje broja zaraženih - zaključuje dr Radin.

Zemlje koje su napustile vakcinisanje BSŽ-om koje se koristilo protiv tuberkuloze teže su pogođene od onih koje ga i dalje koriste, pokazuju preliminarne studije. Vodećem autoru studije Gonzalu Otazu, docentu njujorškog Tehnološkog instituta, prvi put je slična hipoteza pala na pamet nakon što je primetio da Japan beleži mali broj smrtnih slučajeva, preduzima manje stroge mere, te ima univerzalnu politiku vakcinisanja protiv tuberkuloze.

Vakcina BSŽ ne pruža samo zaštitu protiv bakterija tuberkuloze već i od drugih zaraza koja napadaju pluća, objasnio je Otazu. Kao primer navode se Istočna i Zapadna Nemačka gde je bivši DDR tri puta manje pogođen korona virusom ili Iberijsko poluotrvo, gde je Portugal, koji praktikuje vakcinisanje, za razliku od žarišne Španije, zabeležio mnogo manje zaraženih i preminulih.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic)