SRPSKI NAUČNICI PRAVE SOFTVER ZA PRAĆENJE KORONE! Virus je pun MISTERIJA

Na Univerzitetu u Kragujevcu u toku je izrada softvera - kompjuterske simulacije, koja za cilj ima da simulira šta se događa u pacijentu koji je zaražen virusom korona i da predvidi šta će se sledeće desiti i kako će se virus širiti, kako bi se doktorima pomoglo pri lečenju takvih pacijenata.

Kako je ispričao rektor kragujevačkog Univerziteta Nenad Filipović za Tanjug, ideja za taj softver je pre svega bolje razumevanje širenja virusa, na koji način deluje, kojim zakonima se širi i kako da se to predvidi.

"To je kompjuterska simulacija koja pokušava da simulira šta se zaista događa u pacijentu", kazao je Filipović, dodajući da se simulacijom pokušava doprineti boljem razumevanju razvoja bolesti.

Na žalost, ova bolest je dosta nepoznata, kaže Filipović i navodi da su u radu sa kliničarima videli da u roku od pet ili sedam dana, a kod nekih pacijenata i u par sati, razvoj bolesti od potpuno čiste situcije i kliničke slike dolazi do teške kliničke slike i smrtnih ishoda.

Kako je objasnio, na dva načina pokušavaju da bolest simuliraju, a jedan od njih je da direktno prouče fizički šta se dešava sa plućima.

"Neka saznanja su da virus dopre do krajnjih delova pluća - alveola. U tom trenutku naš imuni sistem se aktivira i reaguje sa tim virusom tako da on počne da se razmnožava. To razmnožavanje je veoma nepoznato na koji način se vrši, da li je čista biologija ili ima nešto drugo", dodaje.

Zatim se pokušava simulacija fizičkog kretanja virusa kroz cela pluća.

"Pacijent i dalje diše, njegova se pluća pune i nažalost klinička slika pokazuje da takva pluća u nekom trenutku počinu da izgledaju jako loše, u nekom dinamičkom režimu vremena, a naša ideja je da predvidimo kada to počinje i koliko će da traje", pojašnjava Filipović.

Na taj način, lekari će imati alat koji će moći da predvidi kada će kod određenog pacijenta doći do kritičnog stanja, kaže rektor kragujevačkog Univerziteta i dodaje da će tada moći da reaguju stavljanjem pacijenta na respirator ili nekako dugačije što, napominje, oni znaju najbolje.

Filipović navodi da nauka ne može brzo da da konkretne rezultate, ali da se oni trude da što pre naprave sistem i u tom smislu kaže da ga već testiraju na nekim pacijentima, a to su pre svega pacijenti iz Kliničkog centra Kragujevac.

Kako u izradi ovog softvera sarađuju sa Hravardom, za šta im, kako kaže Filipović, s obzirom na dugogodišnju saradnju, nije bio potreban neki specijalni poziv, sa kolegama sa tog univerziteta pokušavaju da putem naučnih metoda pronađu metodologiju razvoja bolesti i na taj način predvide sta će se dešavati.

"Mislimo da koncept radi, probali smo na jednostavnim primerima i mislim da ćemo uskoro moći da kažemo koliko je sistem pouzdan, otprilike za mesec, dva dana", kazao je Filipović.

Rektor kragujevačkog Univerziteta kaže i da je u Srbiji ta inicijativa već prepoznata i navodi da su iz kabineta premijerke Ane Brnabić dobili veliku pomoć u tom smislu da će pokušati da odrade sve to na nivou cele zemlje.

Filipović napominje da ideja kompjuterskih simulacija nije nova, kao i da već dugo postoji u industriji.

Kako navodi, simulacije se koriste u automobilskoj industriji i služe da ne morate da slupate 50 automobila kako bi videli gde će da pukne nešto, nego vidite na kompjuteru i probate razne varijante.

"Slično je i ovde, naravno daleko složenije jer čovekov organizam nije baš automobil, ima mnogo više parametara i nepoznanica, ali to je u konceptu glavna ideja", naglašava.

Metode koje se koriste unutar same simulacije su veoma složene, navodi Filipović i dodaje da se ne mogu izvršavati na običnim računarima, laptopovima, već da za njih koriste taklozvane super računare, odnosno računare velikih performansi.

Da bi sve to uspeli da urade moraju da imaju veliki broj podataka koje dobijaju od kliničara.

"Osim podataka, važno je da od kliničara dobijemo i njihovo znanje koje mi pokušavamo da uvedemo u kompjutersku simulaciju i da probamo da napravimo model koje će da predviđa šta će za određenog pacineta dalje da se dešava", ističe Filipović.

U timu koji radi na izradi softvera, kako kaže Filipović su naučnici i istraživači iz svih oblasti koje pripadaju prirodnim naukama, a među njima je i Miloš Ranić student doktorksih studija na Fakultetu inženjerskih nauka na Univerzitetu u Kragujevcu i mladi istraživač na projektima Republike Srbije.

Njegov posao trenutno, kada je u pitanju izrada softvera, jeste obeležavanje slike pacijenata koje dobijaju od Kliničkog centra u Kragujevcu.

"Potrebno je da obeležimo zdravi deo pluća koji ne boluje od korone, da izvršimo klasifikaciju pacijenta prema procentu pluća koji nedostaje na snimcima, a koji je na snimcima izražen belinom ili nedostacima. Mi težimo da obeležimo slike da se vidi samo zdrav deo i da na osnovu tih slika zapravo klasifikujemo pacijente prema tom procentu oštećenja", ispričao je Ranić za Tanjug.

Kako je pojasnio, na rendgenskim snimcima vidi se izrazita diskoloracija u tkivu, odnosno tkivo se na rendgenskim snimcima vidi tamnijom bojom, dok se kosti ili neke šupljine vide svetlijom ili belom bojom.

"Ukoliko u okviru pluća vidimo diskoloraciju - belu bolju, odnosno da neki deo pluća nedostaje, to je zapravo deo koji je zaražen, odnosno razoren virusom. Takav deo se ne obeležava, ostavlja se kao šupljina i razmatra se u kojoj je fazi ili u kojoj se klasi pacijenta nalazi", dodaje.

Kako kaže, deo pluća koji treba da bude oštećen da bi pacijent bio stavljen na respirator zavisi od pacijenta do pacijenta, a i u to se doktori bolje razumeju.

Ipak, navodi, da su od lekara dobili tablicu po kojoj bi trebalo da klasifikuju pacijente i da se na nekih 15 odsto oštećenosti pluća kreće sa tim progresivnim lečenjem uz respirator.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)