OVIH 100 ODABRANIH SRBA BORI SE PROTIV KORONE: Čak 45 je raspoređeno u specijalnoj laboratoriji

U Srbiji je na poslovima u borbi protiv virusa korona angažovano oko 100 istraživača kojima to nije redovan posao i skoro svi te poslove obavljaju volonterski, a najviše ih ima, čak 45, u laboratoriji "Vatreno oko" u Kliničkom centru Srbije, izjavio je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu prosvete Vladimir Popović.

Osim "Vatrenog oka", istraživači rade u gotovo svim ostalim laboratorijama koje se bave testiranjem na novi virus - oko 20 je u "Torlaku", isto toliko u Nacionalnoj referentoj laboratoriji u Batajnici, a manji broj istraživača raspoređen je u drugim laboratorijama kao što zu Zavod za biocide ili veterinarski instituti.

"Pored toga, naši istraživači su angažovani na mnogim drugim aktivnostima - u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP) radi se na razvoju ELISA testa, Medicinski fakultet u Beogradu radiće epidemiološku studiju, imamo nekoliko kliničkih studija primene imunoglobulina, terapija krvnom plazmom" Tako da ima puno aktivnosti koje su vezane za Kovid-19", navodi Popović.

Prema njegovim rečima, postoje i aktivnosti istraživača koje su vezane za ekonomske nauke i analiziranje ekonomskih posledica pandemije, kao i za društveno-humanističke nauke, odnosno posledice pandemije na socijološke i psihološke aspekte.

"Nije ova pandemija ograničena samo na istraživače u prirodno-medicinskim naukama. Zbog toga ćemo mi za desetak dana raspisati poziv Fonda za nauku u borbi protiv pandemije, a moći će da konkurišu istraživači ne samo iz biomedicine, već i inženjeri i istraživači u društveno-humanističkim naukama", najavio je Popović.

Kaže da Vlada Srbije još nije usvojila budžet tog programa, ali najverovatnije će biti oko dva miliona evra.

"Tu želimo projekte koji imaju konkretan doprinos u borbi protiv Kovida-19, neki će biti orijentisani ili na razvoj metoda za otkrivanje virusa, pravljenje respiratora, kako prevazići ekonomske posledice ili kako napraviti bolju psihološku sliku stanja društva posle pandemije", objasnio je Popović.

Govoreći o istraživačima koji su angažovani u laboratoriji "Vatreno oko", Popović navodi da je 11 njih iz Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sedam iz Biološkog instituta "Siniša Stanković", po pet istraživača iz Instituta "Vinča", Biološkog fakulteta i Instituta za medicinska istraživanja, dok je još po nekoliko istraživača iz drugih institucija.

"Vatreno oko se sastoji od četiri laboratorije i naši istraživači od ulaska do izalaska rezultata sprovode kompletan posao. Trenutno u toj laboratoriji ne postoji niko drugi osim istraživača iz našeg sistema i kojima to nije stalan posao, niti buduće zaposlenje", kaže Popović.

Istraživači u našoj zemlji deo su i radne grupe koju je formiralo Ministarstvo prosvete, čiji je zadatak da pregledaju baze radova najnovijih i najvažnijih svetskih časopisa, te da rezimee tih radova prevedu na srpski jezik, obrade i u formi izveštaja pošalju predstavnicima vlade i Kriznom štabu.

Popović kaže da je upravno na osnovu tih informacija doneto nekoliko odluka, kao što su, dodaje, proizvodnja ELISA testova, primena imunoglobulina u terapiji, izrada epidemiološke studije, upotreba hlorokina u lečenju, a sada se radi i na razvoju biobanke za uzorke kroz Kovid istraživanja.

"Te informacije su se pokazale veoma korisnim, jer su i u javnosti članovi našeg Kriznog štaba vrlo često iznosili pohvalne reči za rad te radne grupe. Naravno, zadnju reč uvek imaju lekari, medicinski protokli, etički odbor koji odlučuje u primeni neke terapije", ukazao je Popović.

Kroz radnu grupu, navodi on, uspostavljena je i saradnja sa našim istraživačima u dijaspori, koji su, kaže, sami predlagali neke od metoda.

Tako je, na primer, klinička studija za imunoglobuline pokrenuta od strane našeg imunologa koji je pre dvadesetak godina otišao da živi u SAD, dok je ideja oko "Vatrenog oka" potekla od našeg istraživača Radoja Drmanca, koji je nekad radio u Institutu za molekularnu genetiku, a danas živi i radi u Kaliforniji.

Na pitanje da li se među projektima u Srbiji radi i na otkrivanju vakcine protiv virusa korona, Popović smatra da je to "preveliki zalogaj za naše institucije", jer smo mi mala zemlje, bez obzira što imamo izuzetno razvijenu nauku i dobru bazu instituta i fakulteta koja je sačuvana iz vremena Jugoslavije.

"Ipak nije realno da zemlja ove veličine može da razvija vakcinu, to zahteva velika ekstremna ulaganja. Drugo, i na tom tržištu postoje monopoli, tako da nije lako u te monopole ući, jer oni koji drže monopol, čuvaju ih na određene načine", zaključio je Popović.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)