MILOŠ VELIKI SE BORIO PROTIV KUGE OVIM MERAMA: Potezi koji su moru Srba spasli živote primenjuju se i danas

Pre nešto manje od dva veka, Srbiju je pogodila najveća epidemija kolere i kuge. Knez Miloš Obrenović naredio je stroge, čak i surove mere, kako bi se stalo na put opakoj bolesti.

Znajući da u Turskoj hara kuga, ili "čuma", kako je tu bolest zvao narod, knez Miloš Obrenović 1837. godine preduzima rigorozne mere u zaštiti stanovništva od epidemije. Postavlja vojsku na granice a karantin produžava na šest nedelja. Ipak, jedan odred turskih nizama unosi kugu u Srbiju, piše RTS.

- U Jagodini, u hanu, gde su turski vojnici odseli, došlo je do širenja zaraze. Usput preko Jagodine, Ražnja, Ćuprije i dalje prema Beogradu - kaže za RTS istoričar dr Miroljub Manojlović.

Knez Miloš zabranjuje putovanja po Srbiji. Zaustavlja skele na Moravi, a na Dunavu kod Dubravice strogo kontroliše ulazak trgovaca iz Austrije, stavljajući ih u višenedeljni karantin. Duž puteva i na prilazima naseljima postavlja vojsku i seoske straže.

- Da strogo kontrolišu put od Ćuprije, Jagodine i Ćuprije, kako kaže. Da ni vrana preleteti ne može. Da primene sve mere pa čak i to da svi oni koji budu koristili neke druge zaobilaznice, da ih ubiju u tom trenutku - kaže istoričar, dr Miroljub Manojlović.

Knez Miloš stražom blokira i Beograd u čiju je tvrđavu preko turskih vojnika ušla kuga. Ispostavilo se kasnije da nijedan Beograđanin, Srbin, nije bio zaražen, niti bolestan.

Srbija u to vreme nije imala dovoljno lekara, niti je postojala sanitetska služba. Zato se Miloš nije libio ni od primene alternativnih metoda u zaštiti od bolesti.

- Miloš je naredio da se dovede devet baba koje su, potpuno gole, u toku noći izatkale jednu košulju, a ujutro se Miloš provukao kroz tu košulju i cela njegova familija, kako bi se zaštitio od bolesti - navodi istoričar Manojlović.

Zgrade u kojima je kuga harala okađene su, a neke i spaljene. Izmeštena je, a potom i spaljena, varoš Ražanj. Miloševe mere bile su surove ali i neophodne. U Srbiji je od kuge 1837. godine umrlo svega 212 ljudi, najviše u aleksinačkom i jagodinskom kraju, odakle je zaraza i krenula, ali je tu i zaustavljena.

(Espreso.co.rs / Blic)