PODNELI SMO KRIVIČNU PRJAVU! Direktorka Klinike Laza Lazarević, Ivana Stašić o optužbama i borbi protiv korone!

​​​​​​Direktorka Klinike za psihijatrijske bolesti "Dr Laza Lazarević" dr Ivana Stašević Karličić govorila je za Espreso intervu nedelje.

Sa njom smo pričali o aktelnoj temi, epidemiji koronavirusa, ali i o tome kako oštre restrikcije slobode kretanja i izolacije, kao i samoizolacije utiču na mentalno stanje građana Srbije.

Dr Ivana Stašević je takođe odgovorila na pitanja koja se tiču optužbi da je „na klinici Laza Lazarević pismeno zabranjeno nošenje zaštitnih rukavica“ kao i da je „na taj način na VMA preko upućene pacijentkinje unet koronavirus“.

Takođe, obrazložila nam je i pismeno obaveštenje koje se nalazilo na klinici, a u kojem je pisalo da je potrebno „manuelni kontakt sa pacijentima svesti na minimum“.

Obzirom da se nalazimo u jeku epidemiije korona virusa, policijski čas je sve duži, a ograničenje slobode kretanja građana je sve veće. Da li su stroge restrikcije kretanja građana opravdane i kako dugotrajna samoizolacija može sve da utiče na čoveka?

- Apsolutno opravdane! Jedini za sada pouzdan i proveren lek koji imamo u borbi protiv bolesti Covid 19 koji izaziva virus Corona je sprečavanje transmisije virusa sa jedne na drugu osobu. Ovakav vid mera se sprovodi kod nas, kao i svuda u svetu, putem smanjivanja socijalnih kontakata, odnosno restrikcijom kretanja. U zavisnosti od dnevne epidemiološke situacije mere se određuju, a u smislu njihovog obima, trajanja i fokusa delovanja. Samoizolacija utiče na svakog čoveka, a njen uticaj zavisi kako od same ličnosti, dominantnih obrazaca funkcionisanja pre restrikcija kretanja, ali i od načina na koji osoba razume mere i kako provodi vreme u samoizolaciji.

Koji deo populacije u Srbiji najteže reaguje na promenu životnog stila i ograničenje slobode kretanja?

- Sigurna sam da ćemo se svi složiti da je u ovom trenutku najteže onim građanima koji su izgubili nekog bliskog. Naravno, veoma je teško i zahtevno i to na više nivoa i zdravstvenim radnicima koji danonoćno rade na prvoj liniji i spašavaju živote obolelih, infektolozi, internisti, anesteziolozi, medicinske sestre i tehničari... Konstantno izlažući sebe, ali i svoje porodice, riziku od zaražavanja. Znate, zaštitna oprema jeste zaštita, ali nije apsloutna i potpuno sigurna, jer i pored odela, vizira, maski, rukavica anesteziolog koji sedi pored pacijenta uz respirator može da inficira sebe, ali i da zarazu prenese svojim ukućanima. Kao lekari oni su naravno na svom radnom mestu, ponosni što pomažu i čuvaju javno zdravlje, ali kao očevi, majke, supružnici, deca oni su i pod pritiskom i to velikim. Moramo reći da je naravno teško i obolelima koji su na lečenju u bolnicama, kao i onima u svojim domovima, koji kao i svi bolesni imaju samo želju da ozdrave. Nakon svih ovih ljudi, možemo govoriti o građanima kojima je ograničeno kretanje, za sve njih obezbeđena Nacionalna linija za pruženje psihosocilajne podrške na broju 0800-309-309.

Šta ljudi treba da urade kada više ne mogu da kanališu ono što u tom času osećaju? Da li preporučujete lekove za smirenje i u kojim slučajevima je to realna opcija?

- Nikako! Uzimanje bilo koje grupe lekova, pa i onih za smirenje, bez lekarskog pregleda, odnosno na svoju ruku je ne samo kontraproduktivno već i veoma štetno, a neretko i opasno. Uzimanje psihijatrijske farmakoterapije je kako kažete realna, i dodala bih obavezna opcija kada je ona prepisana od strane specijaliste psihijatrije. Svima koji osećaju da više nisu u mogućnosti da se nose sa onim što osećaju, a većina nas će u nekom periodu osetiti strah, unutrašnji nemir, možda nervozu, ljutnju, bes, napetost poručujem da pozovu 0800-309-309, besplatni broj, koji je Ministrastvo zdravlja u saradnju sa Klinikom za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ otvorilo još 16.03., a koji radi 24 časa, sedam dana u nedelji i gde će u razgovoru sa profesionalcima iz oblasti mentalnog zdravlja dobiti profesionalne savete.

Mnoge porodice se trenutno sa decom nalaze u stanovima. Većina nema dvorište, a neki ni terase. Kako da roditelji obuzdaju decu koja plaču jer žele napolje?

- Deci treba objasniti šta se oko njih dešava, naravno, jezikom koji je primeren njihovom uzrastu. Ponašanja i reakcije dece zavise pre svega od ponašanja i reakcija roditelja, koji su na neki način „prevodioci i filteri“, svega što se dešava generalno, ne samo u ovoj situaciji. Roditelji sa mlađom decom sada na drugačiji način treba da organizuju vreme koje deca provode u kući i da ponude različite vrste aktivnosti. U trenutnoj situaciji, na scenu stupa kreativnost i maštovitost roditelja.

Mnogi građani su besni i krše policijski čas. Neki od njih ne žele da saslušaju ostale ukućane već ih svesno ugrožavaju. Kako doprineti do svesti tih pojedinaca?

- Većina, i to velika građana Republike Srbije poštuje mere ograničenja kretanja i razume važnost i nužnost mera koje se sprovode, ponaša se odgovorno i savesno prema svom i opštem javnom zdravlju. Naravno, postoje oni koji to ne žele pokazujući na taj način ne samo neodgovornost prema sebi, nego i manjak empatije za druge dovodeći ih svesno u potencijalnu opasnost. Teško je generalizovati i reći šta je to u njihovoj ličnosti što dovodi do ovakvih ponašajnih diskontrola, ali nemogućnost uvažavanja legitimnog autoriteta je svakako jedan o razloga, jer takve ličnosti poslušnost opažaju kao gubitak svoga Ja, te nepoštovanjem proklamovanih mera pružaju otpor. Isticanje solidarnosti, kao i pojašnjavanje potrebe i nužnosti za kontrolom ponašanja u borbi protiv virusa u kojoj smo svi ujedinjeni neki su od načina na koji možemo i na koji delujemo. Takođe, moram reći i da je preispitivanje legitimnog autoriteta u ovom momentu kontraproduktivno, jer intezivira nesigurnost i pokreće ljude za tragaju za drugim autoritetima.

Kako najkvalitetnije da provedemo vreme dok smo zatvoreni u kući? Šta treba da radimo kako se ne bismo osećali beskorisno?

- Do skoro nismo imali dovoljno vremena za brojana interesovanja, sada ga imamo više i možemo ga koristit na različite načine. Kao lekar reći ću da je važno da održavmo ritam, da uredno spavamo, zdravo i balansirano se hranimo, ne preterujemo sa cigaretama ili alkoholom, upražnjavamo umerene fizičke vežbe, održavamo telefonske i online socijalne kontakte sa dragim ljudima. Internet nam omogućava da slušamo koncerete, virtuelno obilazimo svetske muzeje, pohađamo najrazličitije kurseve, čitamo stručnu literaturu i beletristiku. Ne možemo znati koliko će ovo trajati i šta nas čeka nakon povratka u ustaljeni ritam koji smo imali pre pandemije, ali sadašnje okolnosti možemo iskoristiti i da se okrenemo sebi i u sebe pogledamo, a verujem da će se većina vaših čitalaca obradovati snagom koju će u sebi i ovoga puta pronaći.

Da li su se građani Srbije javljali preko besplatne linije na kojoj svakodnevno odgovaraju stručnjaci od početka edpidemije koronavirusa i na šta su se najviše žalili? Koliko godina je imala najmlađa osoba koja je zvala SOS liniju, a koliko najstarija?

- Nacionalna linija za pružanje psihosocijalne pomoći radi od 16. marta i do danas smo imali preko 3500 poziva građana sa teritorije čitave države. Najlmađa osoba koja nas je kontaktirala imala je 16, a najstarija 92 godine. Inicijalno su prvenstveno tražene različite informacije o samom virusu, načinima prenošenja i zaštite, a potom saveti o načinima prevazilaženja straha, anksioznosti, uznemirenosti. Takođe, dobijamo pozive i od osoba sa mentalnim teškoćama kojima su potrebene informacije u vezi doziranja ili izmene terapije koju već uzimaju.

Da li se razmatra uvođenje terenskog rada lekara koji bi pružali psihološku pomoć pacijentima?

- Zaposleni iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, lekari specijalisti psihijatrije, psiholozi i medicinski tehničari već su angažovani u Privremenoj bolnici „Sajma“ gde odlaze radi pružanja psihijatrijske i psihološke pomoći obolelima od Covid19 koji se tamo nalaze. Obzirom na epidemiološku situaciju stručni standardi se prilagođavaju i preporuke relevntih instutucija, kao i iskustva kolega iz čitavog sveta je da se direktni kontakt licem u lice zameni on-line komunikacijom, koja nam je obzirom na opšti tehnoiloški razvoj svima dostupna. Naravno, Klinika i danas kao i svakoga dana od 1861. godine radi 24 časa, 365 dana u godini i tu je za sve kojima je pshijatrijska pomoć potrebna! Od strane Ministarstva zdravlja početkom ove nedelje je usvojen predlog Klinike za pružanje psihijatrijkso-psihološke pomoći i podrške obolelima smešetenim u privremenim bolnicama, koji će video pozivom, svakoga dana, moći ukoliko imaju potrebu da razgovaraju sa psihijatrima Klinike.

Da li u Klinici "Laza Lazarević" ima obolelih od koronavirusa i koje su sve mere preduzete da ne bi došlo do zaraze?

- Sa ponosom mogu reći da u Klinici nema obolelih od korona virusa među zaposlenima, a do sada ni među pacijentima koji su na hospitalnom tretmanu. Klinika radi 24 časa, jedina smo psihijatrijska bolnica ovog tipa na teritoriji Beograda i nikada ne znamo da li osoba koja je došla na prijem u službu Urgentne psihijatrije pozitivna na korona virus ili nije, ali zahvaljujući opsežnim merama koje se sprovode od početka marta meseca uspelimo smo za sada da sačuvamo sve zaposlne na Klinici kojih je 550 i sve pacijente. Svakodnevno dajemo sve od sebe da tako i ostane. Svaku sumnju na infekciju izazvanu korona virusom, nakon psihijatrijskog zbrinjavanja, upućujemo u nadležne COVID bolnice, COVID centre i kontaktiramo dežurnog epidemiologa u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd.

Da li su pacijenti u vašoj klinici svesni šta se dešava i da li traže da vide svoje porodice? Na koji način ste im objasnili nove restrikcije?

- Pacijenti koji se trenutno nalaze na hospitalnom tretmanu u Klinici su potpuno informisani o svim dešavanjima, sa njima se svakodnevno razgovara i edukuju se u obimu koji je za njih važan o merama koje se sprovode i koje apsolutno ispunajvaju i pridržavaju ih se bez ikakvih otpora ili teškoća. Posete su naravno obustavljene od 10.03.2020.godine, ali porodice imaju mogućnost da svakoga dana u dva termina (pre i posle podne) telegfonskim putem razgovaraju sa svojim članoviima koji su na lečenju u Klinici, kao i da im donesu ono što im je u tom častu potrebnu, poštujući novouspostavljene zaštitne mere.

Kako ste reagovali na izjavu Radeta Panića, predsednika Sindikata lekara i farmaceuta koji je u emisiji uživo rekao da je „na klinici Laza Lazarević pismeno zabranjeno nošenje zaštitnih rukavica“ kao i da je „na taj način na VMA preko upućene pacijentkinje unet koronavirus“?

Da li je to tačno?

- Reagovali smo krivičnom prijavom nadležnom tužilaštvu protiv lica koje je iznelo ove tvrdnje zbog dovođenja javnosti u zabludu i iznošenja neistina, posebno imajući u vidu da na Klinici do današnjeg dana ni jedan zaposleni nije oboleo od Corona virusa, upravo zahvaljujući opsežnim i stručnim epidemiološkim merama koje svakodnevno svi zaposleni na Klinici sprovode. Takođe, od 11.03.2020.godine Klinika je prekinula sve konsultativne preglede pacijenata koji se bolnički leče u Klinici, tako da ni jedan hospitalizovani pacijent od toga dana nije vođen u druge zdravsrtvene ustanove, pa ni na VMA.

U Klinici Laza Lazarević stoji u obaveštenju i da je potrebno „manuelni kontakt sa pacijentima svesti na minimum“. Zašto su doktori dobili ovakvo uputstvo?

- Obaveštenje je namenjeno lekarima Klinike, a ne celokupnom osoblju. Manuelni kontakt lekara sa pacijentima inače nije standard u lečnju, pa čak ni u pregledu pacijenata u grani medicine kakva je psihijatrija. U trenutnoj situaciji, jedna od epidemioloških mera od čitavog paketa koji se sprovodi na Klinici, je da i onaj koji se ostvaruje bude minimalan, da bi se zaštitilo zdravlje, kako zaposlenih tako i pacijenata, ali sprovela i racionalna potrošnja zaštitne opreme, a sve u cilju zaštite javnog zdravlja. Mera se ne odnosi na medicinske sestre i tehničare koji se bave i negom pacijenata, odnosno daju im injekcije, pomažu pri presvlačenju i slično.

Bonus video: