NIKAD RANIJE NISMO IMALI OVAKVU EPIDEMIJU: Lečenje na intenzivnoj nezi je RAT NA SVIM FRONTOVIMA

Beogradske bolnice su pune, zdravstveni radnici trpe ogroman pritisak. Sav trud i napor koji oni ulažu nisu garancija da će se neko izlečiti. Radi se o novoj bolesti za koju ne postoji specifičan lek, nego se pokušava da se sa prethodno poznatim lekovima promeni tok bolesti i ubrza ozdravljenje, kaže u intervjuu za "Blic" dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti.

Medicinski radnici, pre svega Infektivna klinika, na velikom su testu ovih nedelja. Šta biste poručili lekarima, šta građanima?

- Lekari, medicinske sestre i tehničari Infektivne klinike su pred nikad većim izazovom. Ovo nije prva epidemija sa kojom se suočavaju, ali je prva ovakvog obima. O tome svedoči i činjenica da se veliki broj bolesnika leči van Infektivne klinike u KBC "Zvezdara", "Zemun" i "Dr Dragiša Mišović". Deo lekara Infektivne klinike sada radi u ovim ustanovama, dok u intenzivnoj nezi Infektivne sada postoji i redovna anesteziološka ekipa. Za sve lekare, medicinske sestre i tehičare koji rade s obolelima imam samo reči podrške. U isto vreme molim građane da ispoštuju sve mere za sprečavanje širenja ove infekcije. Tako će najbolje pomoći sebi, svojim bližnjima i zdravstvenim radnicima, koji neumorno rade već nedeljama.

Ovog vikenda imamo i duži policijski čas. I pored preporuke struke, uz većinu ljudi koja poštuje mere, imamo i neodgovorne pojedince. Ljudi verovatno nisu svesni težine lečenja...

- Ono što sam primetila je da se preporuke o samoizolaciji, društvenom distanciranju, a sada i dužem policijskom času u nemedicinskim krugovima tumače na razne načine. Drugi aspekti definitivno postoje, ali ja kao lekar, a sigurna sam i druge kolege, ne mogu da imam drugo stanovište sem ideje da se spreči bolest i sačuva život. U tom svetlu, molim još jednom sve građane da ispoštuju novonastalu situaciju i sve preduzete mere.

Samo tako ćemo se brže vratiti uobičajenom načinu života. Vidimo iz štampe da su neke druge zemlje zauzele dijametralno različit stav. Možda je najbolja potvrda onoga što sada radimo činjenica da je Velika Britanija napravila preokret u svojoj strategiji i sada stvari postavila bliže našem pristupu. Preveliki broj obolelih znači i nemogućnost adekvatnog lečenja, što smo, nažalost, imali prilike da vidimo u Italiji i Španiji. Bolest je nepredvidivog toka i ne možemo da znamo ko će biti životno ugrožen.

Činjenica je da se teže forme očekuju kod starijih bolesnika, gojaznih osoba i onih sa prudruženim hroničnim bolestima, pre svega hipertenzijom i dijabetesom, ali i hroničnim plućnim bolestima, imunodeficijentnim, stanjima. Nažalost, to ne znači da mlada, do tada zdrava osoba neće imati komplikovan tok bolesti i potrebu za veštačkom ventilacijom. Prvi bolesnik koji je zahtevao respiratornu potporu u Infektivnoj klnici bio je prethodno zdrav mladić, rođen 1985. godine. Kada dođe do toga da je bolesniku neophodan respirator, stvari su mnogo teže, a oporavak neizvesniji.

Sve osobe na respiratoru su potencijalno životno ugrožene, sa rizikom da dođe do smrtnog ishoda, bez garancije da će sve ono što lekari preduzimaju kod takvih bolesnika dovesti do izlečenja. Procenat smrtnosti se razlikuje u različitim centrima, a zavisi od mnogo faktora - uzrasta, prethodnog zdravstvenog stanja, početka samog lečenja.

Koliko brzo se stanje ljudi pogoršava nakon što se zaraze? Utisak je da je od ovog virusa velika smrtnost, ali i sam oporavak dosta traje.

- Progresija bolesti je različita. Simptomi se mogu javiti u periodu od dva dana do dve nedelje od momenta infekcije. Prema iskustvu kineskih lekara, prosečna inkubacija je trajala od pet do sedam dana. Najveći broj bolesnika ima blagu ili čak asimptomatsku formu bolesti koja ne zahteva hospitalizaciju, ali je imperativ za izolaciju zbog rizika od širenja infekcije. Zato se toliko i insistira na socijalnom distanciranju, jer iako inficirana osoba nema simptome, ona predstavlja izvor zaraze za osetljive. Kod osoba sa pneumonijom boravak u bolnici i lečenje obično traje oko dve nedelje.

Pogoršanje je moguće u bilo kom trenutku i kada do njega dođe, za kratko vreme postoji potreba za lečenjem u intenzivnoj nezi, u najvećem broju slučajeva na respiratoru. To znatno produžava i komplikuje lečenje i smanjuje šansu za izlečenje. Lečenje u odeljenjima intenzivne nege je uvek zahtevno, jer se zbog intubacije, prisustva venskih linija i urinarnog katetera povećava rizik od drugih infekcija i to onda više nije borba protiv Covida, već rat na više frontova.

U pogledu prenosivosti, da li se korona brže i lakše prenosi od SARS-a?

- Virus koji izaziva Covid 19, nazvan SARS-CoV-2, pripada porodici korona virusa kao i uzročnici SARS-a i MERS-a. Svakako je glavna razlika sposobnost širenja novog virusa, jer su epidemije njegovih prethodnika bile lokalnog karaktera. Ono gde je naučna zajednica na globalnom nivou zakazala jeste činjenica da nismo uzročnike SARS-a i MERS-a shvatili na pravi način i pripremili se za potencijalni dolazak novog virusa sa sposobnošću lakog širenja na osetljive osobe. To se događa sa virusom gripa, on je sklon mutacijama, te se zato povremeno javljaju epidemije sezonskog gripa, a ređe i pandemije. Kako korona virusi pre svega izazivaju običnu prehladu, protivnik je potcenjen i pored ozbiljnih upozorenja kakve su epidemije SARS-a i MERS-a bile. Još jednom se pokazalo da infektivne bolesti, i pored razvoja dijagnostike i savremene antimikrobne terapije, mogu neprijatno da iznenade i najrazvijenije i najbogatije zdravstvene sisteme.

U kontaktu ste s kolegama iz Kine. Šta možemo naučiti od njih?

- Kolege iz Kine su nesebično podelile s nama svoje bogato iskustvo. Svako ko se bavi medicinom zna koliko znači znanje iskusnog lekara. Svedoci smo da su epidemiju u svojoj zemlji stavili pod kontrolu, tako da smo puno korisnih saveta dobili. Dragoceno je ono što smo čuli o terapiji obolelih, ali i o sprečavanju širenja bolesti.

Šta je najvažnija stvar koju građani treba da znaju i poštuju?

- Ono što je bitno u ovom trenutku je da sprečimo nastanak novih infekcija. Beogradske bolnice su pune, zdravstveni radnici trpe ogroman pritisak. Sav trud i napor koji ulažu nisu garancija da će se neko izlečiti. Radi se o novoj bolesti za koju ne postoji specifičan lek, nego se pokušava da se s prethodno poznatim lekovima promeni tok bolesti i ubrza ozdravljenje. Srećom, imamo punu podršku resornog ministarstva i zaista nam mnogo znači to što su nam i ministar i svi iz njegovog tima dostupni 24 sata.

O tipičnim simptomima korone znamo sve, ali izdvojeni slučajevi pokazuju da postoje i još neki, nespecifični znaci infekcije? Na šta obratiti pažnju?

- Treba pre svega obratiti pažnju na mere prevencije. Onda kada do infekcije dođe, javljaju se malaksalost, povišena temperatura, kašalj, kod težih slučajeva osećaj otežanog disanja, kada se neodložno treba javiti lekaru. Virus može da dovede do komplikacija na plućima (ARDS - akutni respiratorni distres sindrom), ali i drugim sistemima organa, a viđaju se kod bolesnika koji zahtevaju lečenje u odeljenju intenzivne nege.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)