DVE KLJUČNE STVARI ODREĐUJU KO ĆE NA RESPIRATOR: Odmah proverite vaše zdravlje!

Na danas održanoj konferenciji povodom novih informacija o korona virusu, između ostalog je epidemiolog Predrag Kon apelovao na sve koji osete simptome da se jave lekarima na prve simptome zaraženosti.

- Ovde treba reagovati na najmanje sumnje. Ovde konkretno treba pozvati sve naše građane da idu u kovid ambulante da se pregledaju i testiraju na vreme, da ne razmišljaju o tome da će to proći, da je to nešto bezveze što će se prevazići na nogama, važno je da se otkriju na vreme ,da se odmah meri saturacija, koliko ima kiseonika u krvi i da li je plućna funkcija oštećena, jer ako pacijent pravovremeno stigne na respirator ima velike šanse da preživi - apelovao je danas dr Predrag Kon.

KLJUČNI SIMPTOMI POGORŠANJA

- Virus kao komplikaciju može da daje upalu pluća. Simptomi su visoka temperatura, osećaj otežanog disanja, ali u najtežim slučajevima, kada se upala širi na oba plućna krila odnosno kada dolazi do obostrane upale pluća koja može da vodi u akutno otkazivanje pluća, pada vrednost kiseonika u krvi - objašnjava za Žena.rs pneumoftiziolog Tanja Radosavljević.

Zasićenost, odnosno saturacija kiseonika u krvi meri se na dva načina.

- Prvi način je aparat koji se stavlja na prst i koji pokazuje zasićenost, odnosno saturaciju. Normalne vrednosti su od 95 do 100. Drugi način je taj da se posebnom iglom i špricem uzima krv, koja se zatim ubacuje u aparat koji pokazuje acidobazni status (pH vrednost krvi), stvarnu koncentraciju kiseonika u krvi kao i stvarnu koncentraciju ugljen-dioksida u krvi - objašnjava dr Tanja Radosavljević.

DVE KLJUČNE VREDNOSTI: SATURACIJA I RESPIRACIJA

Međutim, pored saturacije, odnosno zasićenosti kiseonikom, još jedna vrednost je ključna za određivanje stanja pacijenta, a to je respiracija, odnosno broj udaha i izdaha.

- Normalna vrednost respiracije je od 12 do 16 udaha i izdaha u minuti. Kod pacijenata koji imaju upalu, osim pada kiseonika, dolazi i do ubrzanja disanja, što se dešava zbog manjka plemenite disajne površine. Kod takvih slučajeva, respiracija je i preko 25, a kod nekih slučajeva može da bude čak i 30 ili 40 - objašnjava dr Tanja Radosavljević.

KO SU KANDIDATI ZA INTENZIVNU NEGU?

- Tako su kandidati za intenzivnu negu ljudi kojima je vrednost zasićenosti kiseonikom ispod 90 odsto i kojima je povišena respiracija - objašnjava dr Tanja Radosavljević.

Kada dođe do potrebe za intenzivnom negom, prvi korak jeste kiseonik, koji se putem cevčica u vidu sondi stavljaju ili u obe nozdrve ili u grlo.

Sledeća, drastičnija mera koja se primenjuje ako prva ne pomogne jeste aparat koji preko posebnih maski diše za pacijenta i ubacuje velike količine kiseonika u pluća. To su neinvanzivni respiratori.

- Ako ni to ne pomogne, pacijent se uspavljuje, stavlja mu se cev u vidu tubusa i onda se stavlja na respirator, odnosno veštačka pluća - kaže dr Tanja Radosavljević, dodajući da za to vreme, kao i sve dok je na respiratoru, pacijent ima na prstu već pomenuti aparat za merenje zasićenosti kiseonikom. Budući da nedostatak kiseonika dalje može da dovede do poremećaja mnogih drugih organa, elektrolita, zgrušavanja krvi i drugih problema i poremećaja, pacijent na respiratoru je sve vreme pod propisanim terapijama i intenzivnim nadzorom i negom.

- Ono što je veoma važno naglasiti je da ljudi ni slučajno ne treba da preuzimaju na sebe posao merenja saturacije, iako je moguće kupiti aparate za to. To jedino mogu da urade stručna lica, jer u suprotnom može doći do nepravilnih rezultata. Recimo, ukoliko je prst hladan, vlažan ili na noktu ima laka za nokte, lako može da se desi da se pokaže lažno niža saturacija. Postoji još mnogo takvih detalja, pa je neophodno očitavanje vrednosti prepustiti stručnim licima - naglašava na kraju dr Tanja Radosavljević.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Žena.rs)