DR MILOŠEVIĆ: TAČNO JE DA NA INFEKTIVNOJ IMA ZARAŽENIH LEKARA! Ovo morate da poštujete, NE MOŽEMO SAMI

Iako radni dan na Infektivnoj klinici uvek počinje u isto vreme, kraj dana zavisi od situacije na terenu.Na Infektivnoj klinici zaražene tri medicinske sestre i dva lekara. Doktorka Ivana Milošević je rekla da i na Infektivnoj klinici ima zaraženog osoblja - tri medicinske sestre i dva lekara.

"To nismo mogli da sprečimo, očekuje se po iskustvima drugih, da se do 10 odsto osoblja razboli", rekla je Miloševićeva.

Doktorka ističe da ne mora da znači da su se zarazili na klinici.

"Imaju van bolnice rizik kao i drugi, ali nisu se zarazili ljudi oko njih, što je velika stvar. Bitno je da imamo opremu, štitimo se i nadamo najboljem u ovoj situaciji", rekla je dr Milošević.

"Mi dolazimo rano ujutru, imperativ je da vidimo kakvo je stanje bolesnika i onda se tu orijentišemo. Zajedno pravimo vizite, produžavamo terapiju i planiramo šta se radi dalje", navodi doc. dr Ivana Milošević.

Na klinici su u punoj opremi. Najvažnije je, objašnjava pravilno skinuti opremu, jer tada postoji mogućnost da se zarazi.

Pošto je reč o novoj bolesti, mnogo je nepoznanica. Iako je i sama lečila pacijente tokom više epidemija, ova joj je najteža, kako zbog broja pacijenata, tako i zbog toga što je reč o novom virusu od kojeg se ne možemo zaštititi vakcinom.

Iako je danas na konferenciji rečeno da "izgleda kao da je krivulja zaravnjena", lekari i dalje imaju konstantan priliv novih bolesnika.

Kako koronavirus ulazi u organizam

Doktorka Milošević ističe da je reč o respiratornoj infekciji, koja u organizam ulazi preko sluzokože nosa, ždrela (usta) i konjuktive (oči).

"Zato se insistira na adekvatnoj higijeni ruku i da se ne dira lice. Na površinama koje je inficirani dodirivao može biti virusa koji se tako mogu preneti", upozorava Miloševićeva.

Na to kako će se bolest kod pacijenta razviti zavisi od više faktora - od pola, životne dobi, prethodnog zdravstvenog stanja, gojaznosti, možda čak i od količine virusa koji uđe u organizam, mada je to zasad spekulacija, ističe Miloševićeva.

"Nakon ulaska virusa, kod najvećeg procenta pacijenata, osamdeset odsto, razvija se blaga klinička slika koja ne zahteva lečenje u bolnici, pa možda čak ni da se javi lekarima, ali stanje 20 odsto zaraženih zahteva prijem u bolnicu. Jedan deo i lečenje na intenzivnoj nezi", navodi dr Milošević.

Kako bolest napreduje

Sam razvoj bolesti zavisi od pacijenta do pacijenta. Lekari prate kolika je temperatura pacijenata i posebno su zabrinuti kada se ona dugo održava.

Takođe, prati se i saturacija, odnosno procenat kiseonika u krvi - ako pada, potrebna je posebna pažnja.

Kod onih koji se ne oporave na primenu kiseonika, u kratkom periodu dolazi do napredovanja bolesti i oštećenja funkcija pluća i zbog toga pacijenti tada moraju da idu na respirator.

"Dolazi do narušavanja ravnoteže organizma, jer sistem organa koji je narušen utiče na druge. Nije borba samo za pluća, već i za druge sisteme", objašnjava Miloševićeva.

U nekim slučajevim vide kod bolesnika da imaju povišene transaminaze, ali deo poremećaja tih enzima jetre tumače primenom lekova, što često ne treba da zabrinjava.

"Poznato je da virus može da dovede i do oštećenja jetre, što neće da ugrozi život", rekla je Miloševićeva, ali je i istakla da najviše trpe pluća i kardiovaskularni sistem.

Iz iskustva se zna da može da dođe do fibroze pluća, što je nepovratno oštećenje, dok, recimo, akutno oštećenje bubrega do kojeg dolazi može da se reši hemodijalizom.

Koliki je put od zaraze do respiratora

Na pitanje koliko brzo se dolazi do teškog stanja, doktorka Milošević ističe da nije reč o satima, već više dana.

Oni koji imaju blagu kliničku sliku ne treba da budu u strahu. Da nije tako, pacijente sa lakšom kliničkom slikom ne bi slali u privremene bolnice, napominje Miloševićeva.

Govoreći o terapiji koja se primenjuje, Miloševićeva je rekla da su autori na koje se u radu oslanjaju imali pozitivno iskustvo sa hlorokinom i nekim drugim lekovima, ali da je rano pričati o terapiji za Kovid-19.

Kako razlikovati Kovid-19 od alergije

Pojedini simptomi koje imaju oni koji boluju od alergije na polen isti su kao i simptomi Kovida-19. Međutim, može da se razlikuje.

"Oni koji imaju alergiju, imaju je svakog proleća i znaju da prepoznaju simptome. Kada uzmu antihistaminike dolazi do olakšanja i nemaju povišenu temperaturu", navodi dr Milošević.

Kod koronavirusa se pored kašlja javljaju i malaksalost, bolovi u mišićima i zglobovima, kao kod simptoma gripa.

Iako u manjem obimu, virusa gripa u Srbiji još ima. U početku se paralelno radio i test na grip i na koronavirus. Sada, kada je negativan test na koronavirus, radi se test na grip.

Ako ste već zaraženi ne možete se "više zaraziti"

Ima onih koji misle da nije dobro da borave u privremenim bolnicama, jer tamo ima onih "koji više kašlju".

Doktorka Milošević ističe da ta primedba ne stoji. "U privremenoj bolnici koncept je da su svi pozitivni, imaju istu bolest. Neće se bolest pogoršati jer drugi bolesnik kašlje. Ako ga već imate, ne možete gore da se zarazite", poručuje dr Milošević.

Period inkubacije od trenutka zaražavanja traje do 14 dana, a najčešće od pet do sedam dana. Pri kraju tog perioda je velika infektivnost, kao i prvog dana bolesti. Pacijent može drugo da luči virus posle toga, i preko 33 dana, ali je najzarazniji u tom periodu, navodi doktorka.

Faktor vreme

Iako statistika pokazuje da od gripa umre više ljudi, razlika je vremenski period u kom se to dogodi, pojašnjava Miloševićeva.

"Mi smo ovakvu situaciju imali, iako ne sa ovolikim brojem obolelih, kada je bio pandemijski grip, 2009. na 2010. godinu, svinjski grip. Kad je reč o sezonskom, značajan broj ljudi umre, ali za sezonski imamo neki imunitet, vakcinu, specifičan lek. Taj broj mrtvih se posmatra u funkciji vremena, sa sezonskim nikada nismo odjednom u tri bolnice primali bolesnike. Ovo se događa u kratkom vremenskom periodu", navodi dr Milošević.

Britanija je pokušala da proba da se "prokuži" nacija, da što više ljudi stekne prirodni imunitet, ali su od toga odustali.

To bi, ističe dr Milošević, bilo dobro da ne zahteva bolničko lečenje i to na intenzivnoj nezi.

"Kada se zahteva lečenje u bolnici i na intenzivnoj nezi, kada se ne preduzme preventiva, znači da će se prevazići zdravstveni sistem. Pokazaće vreme da li su to kasno shvatili. Zato stalno insistiramo, poštujte mere, bilo bi strašno da ne možemo sve da zbrinemo", rekla je dr Milošević.

Koliko ima zaraženih

Procene su da oko 20 odsto zahteva bolničko lečenje, tako da bi broj zaraženih mogao da se proceni tako što bi se broj tih pacijenata pomnožio sa pet, a možda čak i sa 10, kaže doktorka.

Da bi se neko smatrao izlečenim, potrebno je da ima dva uzastopna negativna pi-si-ar (PCR) testa, a nakon toga ide još 14 dana u izolaciju, jer su pacijenti tada prijemčivi za druge infekcije.

Sam proces lečenja onih koji nemaju teške simptome je oko četiri nedelje.

Zasad se ne zna da li, nakon što smo jednom preležali Kovid-19, možemo opet da se zarazimo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RTS)