Zašto je borba protiv korupcije prsla kao oblanda u Srbiji?

U rano jutro, 24. septembra 2013. godine, fizikalnu terapiju Borislava Novakovića prekinuli su policajci i odveli ga u policijsku stanicu. Čak mesec i po dana pre toga mediji su objavili da će Novaković, šef poslaničke grupe Demokratske stranke u skupštini Vojvodine i bivši direktor Zavoda za izgradnju Novog Sada, biti uhapšen kao „pljačkaš“, zbog malverzacija sa građevinskim zemljištem. Istog dana uhapšeno je još sedam osoba, uključujući i novosadske privrednike Petra Matijevića, vlasnika industrije mesa "Matijević" i Vojislava Gajića, direktora "Aleksandar gradnje". Ova informacija ubrzo je postala vest dana, a njom se novinarima pohvalio i Ivica Dačić, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, na jednoj od svojih pres konferencija. Za nanošenje štete Novom Sadu i Republici Srbiji osumnjičeno je ukupno osam osoba: Novaković i njegove saradnice iz Zavoda za izgradnju gradazbog navodne zloupotrebe službenog položaja i nesprečavanja malverzacija sa zemljištem, a ostali za zloupotrebu u privredi i poresku utaju.

Slučaj na kraju nije ni dospeo do suda. Nešto više od dve godine kasnije, istraga protiv svih je obustavljena jer je Više javno tužilaštvo u Novom Sadu odustalo od krivičnog gonjenja. U odgovoru Tužilaštva Centru za istraživačko novinarstvo Srbije(CINS) navedeno je da nema osnovane sumnje da su uradili ono za šta su bili osumnjičeni. Istraživanje CINS-a pokazuje da, iako je borba protiv korupcije istaknuta kao prioritet svake vlasti u poslednjih desetak godina, ona se u praksi svodi na medijske najave i hapšenja pred kamerama. Njih prati veliki broj krivičnih prijava, znatno manje optužnica i još manje osuđujućih presuda. Kada i dođe do presude, obično je reč o uslovnim kaznama. Češće se procesuira „sitna“ korupcija. Novinari CINS-a šest meseci su od pravosudnih institucija u Srbiji prikupljali podatke o procesuiranju deset koruptivnih dela, za period od 2013. do kraja 2015. godine. U te tri godine zbog ovih dela MUP-u je prijavljeno 6.179 ljudi, a po podacima tužilaštava koji su dostavili informacije, optuženo je skoro tri hiljade ljudi.

Prema odgovorima osnovnih i viših sudova, dosuđena je 1.861 kazna, pri čemu treba imati u vidu da su neke od osoba dobijale i po dve kazne, npr. uslovnu i novčanu, tako da je ukupan broj osuđenih osoba oko 1.500. Od ukupnog broja izrečenih kazni, najviše je uslovnih - 1.268. Znatno veći broj postupaka završen je pred osnovnim sudovima i tužilaštvima, nadležnim za krivična dela za koja su propisane niže kazne - novčane ili do deset godina zatvora. Većim slučajevima bave se Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je u tri godine za navedena dela optužilo 232 osobe, kao i posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu (Specijalni sud) koji je u tom periodu doneo 200 osuđujućih presuda. Borislav Novaković za CINS kaže da je sa policijom prvi put razgovarao oko tri meseca pre hapšenja i da nije očekivao da bi mogao biti uhapšen.

„Oni nisu znali da izgovore tačno ni moje ime i prezime, ni funkciju. Dolaze na vrata, pokazuju legitimaciju i pitaju da li sam Branislav Novković i da li sam direktor Javnog preduzećaUrbanizam“, kaže Novaković i dodaje: „Kada vas hapse, onda ste u Drugom dnevniku i onda ste nacionalna vest. Kada Tužilaštvo obustavi istragu (...) i kaže ’taj čovek je nevin’ onda se to nađe u antrfileu crne hronike, koji pročitaju moja porodica i moji prijatelji.“ (Espreso.co.rs / CINS)