ALEKSANDAR ACKOVIĆ (57) JE TEŠKOM MUKOM POBEDIO KORONU, A ONDA JE NAPISAO DIRLJIVO PISMO: Posebno se zahvalio njima

Mnogo mi je drago što sam se i sam uverio da u mojoj Srbiji, u mom Beogradu, postoje ljudi Vašeg znanja, s najlepšim ljudskim osobinama i dobrotom koju nesebično poklanjate bolesnicima.. Nemam reči da Vam izrazim zahvalnost na svemu što ste učinili za mene, za ta tri dana provedena kod Vas, spasli ste mi život!!!

Ovo su reči zahvalnosti i iskrenog divljenja Aleksandra Ackovića (57) iz Beograda, koje je uputio u pismu lekarima Infektivne klinike u Beogradu, gde se lečio od kovida-19. Sa simptomima virusa korona na Infektivnu je primljen 21. marta. Aleksandar u pismu kaže da je zahvaljujući stručnosti, požrtvovanosti i brizi celokupnog medicinskog osoblja Infektivne klinike izlečen u ekspresnom roku, pa je posle samo 10 dana otpušten kući kao izlečen pacijent koji je dva puta bio negativan na testu na kovid-19.

Njegovo pismo prenosimo u celosti:

Poštovani,

Kao moralno vaspitan i odgovoran čovek osećam potrebu da Vam se obratim u par rečenica.

Naime, dana 21. marta, oko 20 časova, dovezen sam kolima Hitne pomoći u jako teškom stanju kod Vas u ambulantu, sa temperaturom od 40 stepeni, bolom u plućima i malaksalošću. Nakon ekspresno urađenog pregleda kod dežurnog lekara, urađenog brisa na kovid-19, vađenja krvi i rendgena pluća, ispričao sam lekarki moje kretanje poslednjih mesec dana. Vrlo brzo stigli su rezultati krvi i rendgena i konstatovana mi je jaka upala pluća . Na odeljenju dr Lidije Lavadinović bio sam već u 21.30 sati, a terapija mi je priključena već u 21 .45!

Sutradan, pre vizite u 10, ja već nisam imao temperaturu! Doktorka Lavadinović mi je saopštila da sam pozitivan na kovid-19 i da nastavljamo s terapijom, koja je za kratko vreme dala fantastične rezultate i tok bolesti se odvija u željenom pravcu. Nakon provedene još jedne noći i nastavljene terapije, sutradan, 24. marta, prebačen sam kao lakši bolesnik na nastavak lečenja u KBC “Dr Dragiša Mišović” ko Vaše koleginice prof. dr Stefanović. Poslednjeg dana marta otpušten sam iz bolnice kao izlečen od upale pluća i dva puta negativan na Covid-19.

Prošlo je par dana od kako se oporavljam u kućnom ambijentu, pa sam sada sa male vremenske distance sumirao boravak na Vašem odeljenju. Nemam reči da Vam izrazim zahvalnost na svemu što ste učinili za mene, za ta tri dana provedena kod Vas, spasli ste mi život!!!

Divim se Vašem znanju, profesionalnosti, požrtvovanosti za svakog bolesnika! Kada se sada prisetim tih tri dana provedenih kod Vas, imam utisak kao da sam se razboleo u kući najbližih rođaka i da je kompletna rodbina sve učinila da se izlečim i stanem na noge što pre!

Ne znam po kom kriterijumu primate ljude na posao u Vašu kliniku, ali imam utisak da kod Vas rade najbolji! Počevši od žena koje vode računa o higijeni na odeljenju, medicinskih sestara pa do lekara. To sve funkcioniše i u ovim najtežim uslovima kao najbolji simfonijski orkestar!

Pošto je Vaše kompletno osoblje u skafanderima i sa zaštitnim maskama, koje smo i mi bolesnici nosili, Vaša lica i Vaše osmehe nismo mogli da vidimo, videli smo samo Vaše oči i to nam je bilo dovoljno. Iz njih su sijale duge najlepših boja davajući nam nadu i bodreći nas da preguramo ovu tešku bolest!

Mnogo mi je drago što sam se i sam uverio da u mojoj Srbiji, u mom Beogradu, postoje ljudi Vašeg znanja, s najlepšim ljudskim osobinama i dobrotom koju nesebično poklanjate bolesnicima. Imam utisak da kada bi se organizovale neke Olimpijske igre u Vašoj struci da biste Vi svaki put igrali u finalu, a mnogo puta biste bili najbolji! Fasciniran sam svima Vama!

Želim Vam svima mnogo uspeha u tom najuzvišenijem poslu koji obavljate, i ličnu i porodičnu sreću svakom ponaosob!

P.S. Sve što sam naveo u ovom pismu rekao sam i prepričao svim rođacima i prijateljima koji žive na svim kontinentima, svim svojim prijateljima u Beogradu, Srbiji i regionu, jer dobar glas mora daleko da se čuje!

Moj karantin od 28 dana ističe 28. aprila i bio bih Vam jako zahvalan da me, ako Vam budu potrebni volonteri, pozovete kako bih se nekom mrvicom odužio za sve što ste učinili za mene!

Veliko poštovanje i duboki naklon,

Slobodan Acković, 1963. godište, iz Beograda.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)