NEVEROVATNI PODACI ZA SRBIJU U TOKU EPIDEMIJE KORONE: Pa da li je ovo uopšte MOGUĆE?

"GFK Srbija" – Panel domaćinstava analizirao je više od 32 miliona kupovina obavljenih od 24. februara do 15. marta 2020. godine i uporedio ih sa istim periodom u 2019. godini.

Tokom tri posmatrane nedelje, domaćinstva u Srbiji ukupno su potrošila dve milijarde dinara više na hranu, piće, ličnu negu i kućnu hemiju nego u istom periodu prethodne godine. Najviše se kupovalo u hipermarketima, diskontnim lancima i supermarketima.

Čak i onlajn kupovine, koje nisu još toliko zastupljene na našem tržištu, beleže veliki rast, uz vrednost korpe znatno veću od proseka na nivou celokupnog tržišta. Tradicionalni kanali kupovine, kao što su male lokalne radnje i pijace, nisu zabeležile značajniji porast, tako da je njihovo tržišno učešće u posmatranom periodu opalo.

Vodeći trgovinski lanci u Srbiji povećali su svoja tržišna učešća u ove tri nedelje, uz rast potrošnje domaćinstava za 20 odsto. Pritom, trgovačke marke su zabeležile veću stopu rasta nego brendirani proizvodi. U uobičajenim društvenim okolnostima, kada kupujemo zalihe u našim korpama je povećan udeo artikala na promociji.

Međutim u „korona kupovinama" učešće artikala kupljenih na promociji se umanjilo. Mlađa domaćinstva (starost glave domaćinstva do 34 godine) nisu pribegavala kupovinama zaliha ni približno onoliko koliko su to činila starija domaćinstva (gde je starost glave domaćinstva 55 ili više godina).

Takođe, kupci niže kupovne moći bili su skloniji pravljenju zaliha od domaćinstava sa većom kupovnom moći.

Najviše zaliha pravili Vojvođani i Beograđani

Postoje i značajne regionalne razlike. Kupci iz Beograda i Vojvodine su nešto više trošili na zalihe nego domaćinstva u Istočnoj i Južnoj Srbiji.

Kao veoma zabrinuto zbog koronavirusa izjasnilo se 26 odsto domaćinstava, i kod njih je izraženiji rast potrošnje, odnosno pravljenje zaliha nego što je to kod domaćinstava koja su manje zabrinuta zbog aktuelne situacije.

Najveći rast zabeležen je u grupi neprehrambenih proizvoda (proizvodi za ličnu negu i higijenu i proizvodi za čišćenje u domaćinstvu) dok, sa druge strane, potrošnja domaćinstava na pića pokazuje trend opadanja u analiziranom periodu.

Toaletni sapun je postao jedan od najtraženijih proizvoda u Srbiji, odmah iza šećera i brašna.

Posmatrano po pojedinačnim kategorijama robe široke potrošnje, i uzevši u obzir 50 kategorija koje generišu najveću vrednost u potrošnji domaćinstava, ubedljivo najveći rast (preko 70 odsto) beleže brašno, šećer i toaletni sapuni.

Lista top 10 kategorija sa najvećim vrednosnim rastom izgleda ovako: 1. brašno, 2. šećer, 3. toaletni sapuni, 4. smrznuto povrće, 5. konzervirana tuna, 6. jaja, 7. toaletni papir, 8. testenine, 9. smrznuto pecivo, 10. jestivo ulje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/RTS)