OVAJ SRPSKI DOKTOR LEČIO JE POSLEDNJU VELIKU ZARAZU NA BALKANU: Otkrio je ZASTRAŠUJUĆU POZADINU celog SLUČAJA!

Bio je to politički film, baziran na predosećaju kataklizme, koja galopom stiže. Sama epidemija je bila upozorenje, na koje niko nije obratio dovoljno pažnje, reči su Gorana Markovića, srpskog reditelja koji je 1982. snimio “Variolu veru”, kataklizmični film o velikim boginjama - virusu koji je deset godina ranije u Srbiji i na Kosovu ubio 35, a zarazio ukupno 175 ljudi.

Umirali su u teškim mukama, u krvi i gnojnim ranama, čega se dobro seća Radmilo Petrović (85), penzionisani epidemiolog beogradskog instituta “Torlak” za virusologiju, vakcine i serume. Njegov je zadatak bio da otputuje gde god se pojavio sumnjivi slučaj boginja, uzeme uzorak i vrati ga u institut na testiranje. Korona? Za ovog iskusnog epidemiloga, uveren je, korona je pre svega političko oružje kojim treba devastirati kinesku ekonomiju. Mediji, dodaje, previše idu u detalje, i građani su izgubljeni u moru informacija.

Pustite stručnjake da obavljaju svoj posao, poručuje vremešni epidemiolog izrazito dobrog pamćenja.

- Prošlo je tačno 48 godina od variole vere. Otkrili smo je pod elektronskim mikroskopom 16. marta 1972., na uzorku koji je stigao iz Đakovice na Kosovu. Tadašnja vlast je, međutim, vest o zarazi otkrila na televiziji tek 29. marta, kad su shvatili da se više ne može skrivati. Ali šaputalo se i ranije, vest se prenosila usmeno, Vašington je znao već istoga dana, 16. marta uveče, i to objavio, priseća se epidemiolog.

Markovićevog filma se prisećamo i mi, jer bio je to projekat koji se ne bavi samo epidemijom i karantinom organizovanim primarno u Beogradu, srcu SFRJ, nego film koji razotkriva pravo lice svih društvenih grupacija - od siromašnih do bogatih, i moćnika. I pandemija korone će, nema sumnje, pokazati isto.

- Epidemiju sam, zajedno s još dvoje kolega u tom našem malom mobilnom timu, vukao na svojim leđima. Zadatak nam je bio, pod punom spremom, sa bolesnika uzeti uzorak, obično iz gnojnog čira na koži, i odneti ga u Torlak. U tim bih karantinima i prespavali, kući u Beogradu nisam išao. Uzorke sam uzimao svuda, u celoj Jugoslaviji, makar smo uspeli da epidemiju zadržimo u najvećoj meri na području Srbije i Kosova. Dva su slučaja još bila u Crnoj Gori, zbog čega je ceo Plav stavljen u karantin, nekoliko je sumnjivih slučajeva bilo u Bosni, jedan u Hrvatskoj, govori Petrović.

- Pozvan sam u Zagreb, gde je, u karantinu na Sljemenu, bio jedan muškarac za kojeg se sumnjalo da je zaražen. Dočekali su me ljudi s Imunološkog zavoda, i legenda epidemiologije, dr. Fran Mihaljević. Zajedno smo otišli na Sljeme, i na kraju se, srećom, pokazalo da čovek nije bio zaražen, zanimljiva je uspomena dr. Petrovića.

A kako je sve počelo? Službeni podaci kažu da je s hodočašća u Bagdadu virus u Jugoslaviju doneo Ibrahim Hoti iz sela Danjane na Kosovu. Pre puta se morao vakcinisati, u Skoplju, ali priča kaže da je mesto vakcinisanja ‘pištoljem’, koji se tad koristio u vakcinaciji, odmah posle dobro istrljao alkoholom.

- U čekaonici mu je neko navodno rekao da bi odmah taj dan mogao osetiti nuspojave, a kako je, kao trgovac, imao posla koji je u Skoplju još morao obaviti, nije hteo pred ljude s osipom, crvenilom, priča Nikola Bura, autor knjige ‘Bez obdukcije’, koja govori o epidemiji 1972.

Bila je to prva pojava variole vere nakon 1930. godine, i zadnja u svetu. Kako bilo, u Hotiju je nešto antitela moralo ostati, jer je po povratku u januaru 1972. neke blage simptome imao, ali je navodno zarazio 11 drugih u svojoj okolini, koji su mu došli čestitati povratak s hadžiluka. Doneo je Hoti s puta i razne suvenire, između ostalog drvene frulice u koje su neki u selu i zasvirali.

Među čestitarima je navodno bio i 29-godišnji Latif Mumdžić, učitelj iz sela Dobri Dub kod Tutina na Sandžaku, prva žrtva variole vere, kao što je i Hoti “proglašen” nultim pacijentom. Jedanaest dana nakon navodnog susreta s Hotijem, Latif se razboleo, i s temperaturom i glavoboljom otišao autobusom u Novi Pazar kod doktora. Nije mu ništa pomoglo, pojavio se i osip, pa je otišao u bolnicu u Čačku, nakon čega je prebačen na lečenje u Beograd, gde je i preminuo u teškim mukama, i bez prave dijagnoze. Virus velikih boginja s njim je ušao u bolnicu. Tek je na uzorku uzetom kod njegovog brata, koji se takođe razboleo, ali preživeo, otkriveno o čemu se radi.

- Bilo je veče, decu sam spremala na spavanje, kad su došli po mene jer se sumnjalo na variolu. Doneli su nam osam uzoraka, materijala, i do osam ujutro svi su bili pozitivni, bili smo sigurni da je to to, priseća se dr. Ana Gligić, tadašnja šefica Nacionalne referentne laboratorije za variolu i druge poks viruse, arbo viruse i virusne hemoragične groznice u Beogradu.

Da li se bojala, pitamo je.

- To mi je bio posao, odgovara jasno. Uzorci su bili s Kosova, kaže, i niko još zapravo nije znao da je virus već u Beogradu. Srećom, većina Jugoslovena je bila vakcinisana protiv velikih boginja, i to je bilo spasonosno. Kasnije je, kaže dr. Petrović, ustanovljeno da je vakcinu potrebno ponoviti svake tri, a ne sedam godina, kako se mislilo, no da vakcinisanih nije bilo, epidemija bi imala katastrofalne razmere. I ovako je smrtnost kod zaraženih bila 20 posto.

- Vakcinu je proizvodio Imunološki zavod u Zagrebu, s kojeg su mi odmah poslali dovoljno doza da se dovakcinišemo mi na Torlaku, a onda je krenula i revakcinacija 18 miliona ljudi u Jugoslaviji. Rukovodstvo je bilo u panici, seća se dr. Petrović, koji je prve godine svoga staža odrađivao u Osijeku. Bojao se i on sam, kaže, imao je kod kuće u Beogradu suprugu i dvoje dece.

- Bio sam među umirućima. Grozni su to bili jauci, zapomaganje, užasni bolovi u leđima, kostima. Radili smo u dvostrukim zaštitinim odelima. Sve sam to skidao po izlasku od obolelih, spaljivao, jer se virus mogao dugo zadržati u prašini.

Uveren je kako nije Hoti bio nulti pacijent.

- Prvo, nije imao nikakve tipične simptome, a drugo, nije zarazio nikog od 11 članova u svojoj kući nego ljude napolju, iako se virus prenosi kapljičnim putem u zatvorenim prostorima, ili dodirom. Određen je kao ‘nulti’ po diktatu vlasti. U Skoplju se vakcinisao. Pre tri godine sam u feljtonu za Večernje novosti konstatovao da je variola vera bila biološko oružje kojim je trebalo oslabiti ekonomiju. Virusi imaju primarni zadatak oslabiti nečiju ekonomiju, a ljudske su žrtve kolateralna šteta. Jako sam bio kritijovan nakon tog feljtona, ali i dalje isto mislim, kaže dr. Petrović. Kad god je nemoguće dokazati tačan izvor zaraze, pa tako i u slučaju korone, ne treba potpuno odbaciti, kaže, ideju biološkog oružja. Epidemija variolom je objavljena dve nedelje kasnije od pravog početka, ali i proglašena završenom dve nedelje pre.

- Zbog početka turističke sezone na Jadranu. Prvog maja sam se spremao na posao, a supruga me pita gde ću. Odgovorio sam joj da idem da obiđem obolele od variole, a ona mi kaže da su na televiziji rekli kako ih više nema. “Za njih nema, za mene još uvek ima!”, odgovorio sam joj, i otišao. Jer bilo ih je, poslednji u Novom Pazaru”, priča Petrović.

Ni jedna država, uverio se kroz radno iskustvo, neće priznati da vodi tešku bitku s virusom, i neće zvučati “kapitulanski”. Pred takvim je, nevidljivim neprijateljem, dodaje, teško priznati nemoć.

Zato Petrović misli kako se i danas, moguće, javnosti ne kaže baš sve. Protiv variole vere se tadašnja vlast u Beogradu borila karantinom za obolele u nekoliko bolnica, o čemu govori i istoimeni film, dok su u karantinu na nekoliko drugih mesta bili i njihovi kontakti. Milicija i sanitarni timovi su danonoćno dežurali na ulazima u grad, i kontorlisala kretanje.

- Ljudi su se bojali u celoj Jugoslaviji, ali panike nije bilo. Jesu, neki su paničarili, neki su i ‘dezertirali’ s posla, ali opšte panike nije bilo. Nije bilo ni informacija koliko ih ima danas, ni približno. Moglo se čuti samo osnovno. Danas je previše, različitih informacija, što zbunjuje, priča dr. Petrović.

Vakcine za koronu, njegovo je mišljenje, neće biti još godinu dana.

- A šta i onda? Primarni imunitet garantuju dve doze. To znači proizvodnju 16 milijardi doza u kratkom vremenu, ko to može da ispuni?, skeptičan je epidemiolog.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Express)