U SRBIJI IMA 350.000 ASMATIČARA: Kako i da li to utiče na KORONU i šta je OPASNO a šta ne

Bar kod četvrtine, a u nekim zemljama i kod polovine pacijenata kojima je dijagnostikovana astma i propisana terapija, bolest nije "pod kontrolom", pokazuju najnovija istraživanja. Razlog je što više od 50 odsto pacijenata nije uzimalo terapiju svakodnevno kako im je propisano, dok je 92 odsto ispitanika mislilo da dobro kontroliše bolest, od koje u svetu boluje pet odsto odraslog stanovništva, a u Srbiji oko 350.000 ljudi. Sa oboljenjem koje karakterišu epizode otežanog disanja, serije kratkog daha, stezanja u grudima i kašalj, ipak, normalano može da se živi. Ali, kod velikog broja pacijenata, zbog neadekvatne terapije i nepravilne upotrebe inhalera, dolazi do česte pojave simptoma, poput gušenja i napada, koji se samo trenutno saniraju lekovima za olakšanje simptoma. - Astma je hronična, doživotna upala disajnih puteva - kaže dr Vladimir Žugić, pulmolog Kliničkog centra Srbije. - Ako se prvi put javi ili se ponovo pojavi posle puberteta, ne može da se izleči, ali može da se, u najvećem broju slučajeva, drži pod kontrolom uz redovno i pravilno korišćenje adekvatne terapije. Disajni putevi kod pacijenata sa astmom su upaljeni, zadebljali i često je prisutno mnogo sluzi. Tokom pogoršanja astme, dolazi do dodatnog sužavanja disajnih puteva, zbog čega su pacijenti konstantno pod rizikom od ponovljenih napada. Doktor Žugić kaže da je lečenje ovog oboljenja dosta napredovalo: - U Srbiji postoji savremena terapija, ali veliki problem predstavlja to što je dostupna samo uz doplatu za odrasle pacijente. Takođe, pacijenti se previše oslanjaju na brze pumpice, koje daju samo trenutno olakšanje simptoma, a često ne uzimaju redovno terapiju kojom se leči upala. Mi kao struka se svakako pridružujemo naporima pacijenata kako bi se ostvario njihov primarni cilj - da savremenu terapiju dobije svako kome je neophodna, i to bez dodatnih finansijskih opterećenja. Zbog nekontrolisane astme i jednog napada maratonac Marjan Nikolić (38) iz Beograda mogao je da izgubi život: - Astma mi je dijagnostikovana sa 14 godina. Za moje roditelje to je bio veliki šok. Zbog njihovog straha morao sam odmah da prestanem da se bavim sportom. U godinama koje su usledile, pristupao sam astmi kampanjski i omaložavao je kao bolest. Nastavio sam da se bavim sportom, a terapiju nisam uzimao redovno. Prolazio sam kroz dobra i loša stanja. Nekoliko puta sam zbog astme bio primoran da zatražim hitnu medicinsku pomoć, ali i da provedem noć uz infuziju. Onda se desio napad koji sam jedva preživeo, nepunih nedelju dana nakon pretrčanog prvog polumaratona. To je bila kulminacija mog odnosa prema astmi. Rečeno mi je da imam sreće što sam živ, jer je napad bio toliko težak da lekarima nije bilo najjasnije kako sam uspeo sam da dođem do Kliničkog centra Srbije.

Maratonom leči stres - Smatra se da je stres često okidač astme i da se više napada manifestuje kad smo pod pritiskom - govori Marjan Nikolić. - Ja stres regulišem sportom. Čim sam dovoljno odrastao da mogu sam da donosim odluke, počeo sam da trčim uz savete doktora i savremenu terapiju. Doveo sam sebe u stanje da živim skoro bez napada. Nižem medalje kao ordenje koje me podseća da ništa nije nemoguće. Proveo sam 800 sati na treningu, a trčeći ili na biciklu prešao sam dosad više od 11.500 kilometara. Kruna toga je svakako ostvaren san svakog trkača, istrčan Njujorški maraton 2019. godine, koji ne bih savladao da nisam počeo redovno da primenjujem savremenu terapiju.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Večernje Novosti)