HRABRA SANJA, MAJKA DVOJE DECE, NAVUČE KALJAČE NA GLAVU I RADI: Njen dan u bolnici VRLO JE NEPREDVIDIV

Građani Srbije mahom su mišljenja da i uprkos povećanjima plata medicinskim radnicima, naša zemlja tih para koje mogu da plate naše zdravstvene radnike, koji su ostali ovde da rade u ovakvim "uslovima".

Jer - koja je zapravo cena za ono što rade?

Na društvenim mrežama tako je objavljena fotografija Sanje Marjanović, hrabre žene koja je zaposlena u Opštoj bolnici u Pančevu.

Ona je majka dvoje dece, a neustrašiva žena i dalje ne prestaje da radi svoj posao i uprkos opasnostima sa kojima se susreće. Pogledajte samo kako je ona obučena. Opremljena je u potpunosti, i spremna da spašava živote ljudima... Inače, valja napomenuti da se snašla kako je mogla - ovo na njenoj glavi nije kapa, već kaljača za noge...

Otkrila nam je kako njen život izgleda pre ove vanredne situacije, obzirom da je "na prvoj liniji odbrane".

- Posle 11 godina staža, odlazak na svaki posao postaje rutina, pa tako i nama u zdravstvu. Pošto nisam tip koji voli da ustane rano, a radno vreme je od sedam ujutru, ne pijem kafu kod kuće, već "trčeći" odlazim na posao . Nemam neku potrebu za "postizanjem radne temperature" ujutru, osim kafe sa nogu, pa se mogu odmah baciti na radne zadatke.

- Naša služba je specifična. Rad na radiologiji u opštoj bolnici u velikoj meri zavisi od priliva pacijenata iz prijemno-urgentne službe. Osim toga, rade se i zakazani pacijenti na skeneru, mamografiji, kontrastnim metodama i po potrebi se ulazi u operacionu salu mobilnim rendgen aparatom. Svako od nas menja radno mesto na dnevnom nivou. Tako da kod nas rutina ne postoji. Posao je vrlo dinamičan i nikad nije "dosadno". Radimo sa pacijentima različitih patologija, od ortopedskih,preko internističkih, hirurških, infektivnih pa do politrauma, odnosno ozbiljno povređenih pacijenata recimo u saobraćajnim udesima, padovima sa visine, tučama...

- U normalnim okolnostima radno vreme u zoni zračenja je šest sati, prepodne ili popodne i noćna smena od 12 časova. Sada je organizacija malo drugačija, radićemo po 12časova dnevne smene, manjim kapacitetom. I ne svaki dan, da bi izbegli da skoro svi budemo prisutni u isto vreme.

Potencijalnih obolelih od korone, i u Pančevu, baš kao i na drugim mestima, ima na dnevnom noviu...

- Imali smo sumnjive pacijente. Za sada imamo komplete zaštitne opreme koji se oblače po potrebi. Kada postoji sumnja na zaraženu osobu, bolnica se zaključava dok se ne završi pregled i pacijent ode. Maske na dnevnom nivou jesu problem, ali se snalazimo. Svi mi u zdravstvu smo oduvek bili prinuđeni da se snalazimo. Dešavalo se da bukvalno uz pomoć štapa i kanapa izvedemo nemoguće stvari. Tako smo i sada spremni da se suočimo sa onim što nas čeka. Kako znamo i umemo. A znamo i umemo!

I njena deca, baš kao i sva druga, pohađaju nastavu koju gledaju na RTS-u. - Moja deca su dovoljno velika, 16 i 13 godina, da za sada mogu samostalno da isprate RTS školu i online platforme, ali daleko od toga da im nadzor i pomoć nisu potrebni. Oni bi se ipak najradije raspustili. Današnje generacije dece su prosto drugačije i potrebno im je stalno guranje u učenju.

Svaki dan na poslu za ovu ženu predstavlja novi izazov... - U zdravstvu se nikad ne zna šta koji dan nosi. Volim svoj posao baš zbog te dinamike, svakodnevnih izazova, što medicinskih, što tehničkih, jer rendgen bez tehnologije ne postoji. Poseban izazov je rad sa ljudima. Pošto se obim posla u zdravstvu enormno povećao tokom godina, veliki teret je pao na ne tako veliko broj radnika. Ipak još uvek uspevam da odvojim, bar usputno, malo vremena da proćaskam sa pacijentima.

Jer, nekad im je potrebnije da ih neko sasluša od same medicinske procedure. Danas smo sve manje ljudi, čini mi se. Taj momenat je upravo i najveći izazov u poslu jednog zdravstvenog radnika jer svaki pacijent je drugačiji, ima i onih koji nas razvesele i onih koji nas rastuže, nekad i rasplaču ali i nažalost, onih koji su agresivni. Sve ih treba razumeti i izneti situaciju.

- Jednostavno je, ako si pre svega čovek, bićeš i dobar medicinar. Ume da bude vrlo naporno, ali nema veće nagrade za nas od osmeha na licu čoveka koji je na muci - zaključuje Sanja.

Šta vi mislite o ovome?

Pišite nam u komentarima..

Bonus video:

(Espreso.co.rs / S.T.)