KO SU FINANSIJSKI DOBITNICI, A KO GUBITNICI U CELOJ PRIČI OKO KORONA VIRUSA? Iznenadiće vas imena

Pandemija korone ima pogubne posledice za mnoge privredne sektore. Ali ne trpe sve kompanije krizu - ima i pobednika.

Kompanije već nedeljama osećaju posledice virusa corone - za većinu su negativne: potražnja opada, lanci snabdevanja i neki čak moraju da registruju rad na kraće vreme zbog nedostatka porudžbina. Ali postoje i ekonomski profiteri iz krize koji trenutno povećavaju svoju proizvodnju.

Gubitnici

1. Avijacija: avioni na zemlji

Nekoliko milijardi dolara: Ovo bi mogao biti gubitak koji aviokompanije očekuju širom sveta 2020. godine u putničkom poslovanju. Prema prognozama međunarodnog vazduhoplovnog udruženja IATA najmanje 63 milijarde.

Zbog straha od virusa corone, mnogi građani više ne odlaze na odmor ili ne mogu ući: Italija se potpuno zatvorila, Izrael protera turiste. Sve više kompanija otkazuje poslovna putovanja svojih zaposlenih, sajmove i druge značajnije događaje širom sveta.

Ako aviokompanije zaista zarade 113 milijardi evra manje, nedostajalo bi im 19 odsto prometa. U opreznijem scenariju od 63 milijarde evra, broj putnika smanjio bi se samo za deset odsto, a nemačkom vazduhoplovstvu nedostaje 2,9 milijardi evra. Brojne aviokompanije su već reagovale, a Lufthansa je ostavila oko polovine svoje flote na zemlji.

2. Turizam: strah od putovanja

Turističke agencije, hoteli, restorani i znamenitosti trenutno se bore za posetioce širom sveta. Mnogi ljudi ostaju kod kuće iz bezbednosnih razloga, znamenitosti kao što su Trg Svetog Petra i Bazilika Svetog Petra zatvorene su iz predostrožnosti. Stručnjaci strahuju da bi kriza u turističkoj industriji mogla postati ozbiljna kao i nakon napada 11. septembra 2001. godine.

To bi takođe snažno pogodilo globalnu ekonomiju, jer je turizam jedna od najvećih industrija. Obim globalnog putovanja i saobraćaja procenjuje se na 6,6 biliona evra, što je deset procenata globalne ekonomske proizvodnje.

U Evropi su Kinezi posebno poznati po svojoj radosti zbog putovanja. Kompanija za analizu Tourism Economics, međutim, očekuje da ove godine neće putovati sedam do 25 miliona ljudi iz Kine, što bi značilo da će u svakoj državi posebno biti smanjen broj turista iz Kine.

Kinezi su ti koji najverovatnije troše novac među svim stranim turistima. Taj novac tada nedostaje restoranima, suvenirnicama i muzejima. A gosti iz Kine neće biti jedini koji ostaju podalje.

Mnoge kompanije su suočene sa egzistencijalnom pretnjom. Savezna vlada je već reagovala i proširila naknade za rad na kratko vreme kako bi sprečila otpuštanja.

Ovo takođe uključuje davače krstarenja. "Dijamantna princeza" sa krstarenja Princima u Japanu pogodila je plućnu bolest Covid-19 posebno teško: više od 700 od oko 3700 putnika zarazilo se, sedam je umrlo. Neke zemlje u Aziji i na Karibima više ne dozvoljavaju pristajanje brodova za krstarenje, a američki State Department čak građanima preporučuje otkazivanje krstarenja. Japanski kruzer operater Luminous Cruise, koji nudi restoran i panoramske ture, već je morao podneti zahtev za bankrot, a moglo bi da sledi i više. Međutim, neke velike brodarske kompanije kao što su TUI krstarenja i Costa naglašavaju da ih je do sada teško otkazati.

3. Sajam: Ništa ne radi

Otkazuje se i beogradski sajam automobila koji je bio zakazan za kraj marta. Svi izlagači će svoje prezentacije najverovatnije prezentovati, ali tek za nekoliko meseci, kada se smiri cela siruacija oko korone, što znači da svakako ostaju bez velike svote novca, koji je uložen za martovsku prezentaciju.

4. Koncerti, pozorište, bioskopi: predah na pozornicama

Pozorišta, koncertne dvorane i opere za sada ostaju zatvoreni u delovima zemlje. Svaki skup koji premašuje stotinu okupljenih i više, otkazan je do daljnjeg i dok se ne oglasi drugačije

Bioskopi su takođe među gubitnicima u koronskoj krizi. Oni ne samo da im nedostaju posetioci, već im nedostaju i filmovi: Novi James Bond će se prikazivati u novembru umesto početkom aprila, a šuška se da je povezan sa širenjem virusa corone. Takođe, i novi film Miloša Bikovića ,,Hotel Beograd" je prestao sa premijerama.

5. Restorani i ugostitelji: uživanje je za sada odloženo

Trenutno ne samo što mnogi turisti izbegavaju restorane, kafiće i pabove, već i lokalno stanovništvo i poslovni putnici.

Oko 90 procenata kompanija takođe primećuje smanjenje novih rezervacija u proseku za 38 procenata. Trenutno kompanije posebno otkazuju, ali privatna potražnja takođe opada. Posebno je pogođena gastronomija u Italiji: vlada je u sredu uveče najavila da će svi restorani i barovi biti zatvoreni dve nedelje. Ovo se takođe odnosi na celokupnu trgovinu na malo, osim supermarketa i apoteka.

6. Sportski organizatori: prazni redovi, otkazane igre

Sva velika takmičenja za sada su stopirana. Počevši od NBA , Evrolige , Evrokupa, ABA lige, Lige šampiona, pa sve i do onih manjih takmmičenja.

Sportisti su sada zabrinuti da bi Olimpijske igre u Tokiju takođe mogle biti otkazane - to bi bio fijasko za turizam i javni sektor, koji na izgradnju stadiona i okolice troši više od 20 milijardi dolara.

7. Banke: val loših kredita

Kada se Dak srušio u ponedeljak, akcije Deutsche Bank izgubile su oko 17 procenata vrednosti u prvih nekoliko minuta trgovanja. Na kraju, minus je i dalje bio gotovo 14 procenata. Vrednost akcija Commerzbank-a u MDak-u pala je za gotovo 15 procenata. Investitori trenutno prodaju akcije banaka, jer se plaše ekonomskih posljedica virusa corone. Ako bi Nemačka ušla u recesiju, značajno više kompanija bi moglo bankrotirati - što bi rezultiralo gubicima od kredita.

Banke i investitori sada se raduju sastanku Veća Evropske centralne banke (ECB) u četvrtak. Osnovna stopa u zoni eura je već jednaka nuli. Promatrači stoga očekuju da će centralna banka proširiti kupovinu obveznica i eventualno povećati zateznu kamatu koju će komercijalne banke morati platiti ako parkiraju novac kod ECB. Ovo bi trebalo biti podsticaj za kompanije da daju više kredita kompanijama i na taj način ojačaju ekonomiju.

8. Kompanije sa globalnim lancima snabdevanja: postoji problem

Bilo da se radi o tekstilnoj industriji ili automobilskoj industriji: kompanije koje proizvode svoje proizvode proizvedene u Aziji ili od njih dobijaju preliminarne proizvode trenutno imaju problem. Zato što lanci snabdevanja zaustavljaju. Oko 90 procenata svetske trgovine obavlja se morskim putem, ali kontejneri su u Kini trenutno prepunjeni - sedam od deset najvećih kontejnerskih luka na svetu nalazi se tamo i nema radnika koji bi prevozio robu. Zbog nedostatka delova Nikon je morao da odloži pokretanje svog sledećeg profesionalnog fotoaparata D6, a u Nemačkoj i širom sveta tekstilni trgovci žale se na pad prodaje. Kina je najvažnije tržište prodaje za automobilsku industriju, a gotovo je propala u februaru. Uostalom: U Vuhanu, poreklu globalne krize i lokaciji mnogih dobavljača, važne kompanije mogu ponovo proizvoditi. Proći će nekoliko meseci pre nego što se lanci snabdevanja ponovo nesmetano pokrenu.

9. Naftne kompanije: jeftinije nego što su bile duže vreme

Avijacija i brodari sve više smanjuju svoju ponudu, fabrike miruju. Kao rezultat, globalna potražnja za naftom se smanjila. Da bi cene održale visoke, organizacija zemalja izvoznica nafte (Opec) i Rusija želele su da smanje količinu proizvodnje zajedno kao i prethodnih godina - ali željeni sporazum nije uspeo. Rusija je odbila drastično smanjiti sredstva.

Od tada vodi se borba za vlast između zemlje i vođe Opeka Saudijske Arabije. Kraljevstvo je čak nedavno povećalo proizvodnju, dodatno snižavajući cenu nafte. Kao rezultat toga, mali i srednji proizvođači nafte u Sjedinjenim Državama, koji su često dugovi, nalaze se u problemima. Neki bi mogli bankrotirati.

Dobitnici

1. Proizvođač dezinfekcijskih sredstava: Prskanje i trljanje je redosled dana

Vi ste jedan od najočitijih dobitnika koronske krize: proizvođači dezinfekcijskih sredstava. Bilo da se radi o površinskoj dezinfekciji u kancelarijama ili dezinfekciji ruku: sredstva su toliko tražena da su rasprodana na mnogim mestima. Mnoge fabrike širom sveta povećale su svoju proizvodnju. Zaposleni rade prekovremeno i vikendom.

2. Proizvođač zaštitne odeće: bezbednost ima svoju cenu

Pored dezinfekcionih sredstava, velika potražnja su trenutno maske za disanje i zaštitna odela. Ovde se pojavljuju i uska grla isporuke. To nije samo zbog velike potražnje, već i zbog toga što se mnogi proizvodi proizvode u Kini. Mnoge kompanije povećavaju proizvodnju izvan Kine: Fabrike u Švedskoj i Južnoj Africi su u potpunosti iskorišćene, izveštava nemački proizvođač medicinske tehnologije Dragerverk. Vodeći svetski proizvođač zaštitnih odela, Dupont, takođe govori o povećanoj potražnji. Cena akcije malog kanadskog proizvođača zaštitne odeće Alpha Pro Tech brzo se utrostručila, pre nego što je u ponedeljak ponovo pala.

3. Pharma i biotech: trka za vakcinom

Koliko će se koronavirus širiti takođe zavisi od toga da li se efikasna vakcina može brzo pronaći. Na tome rade naučnici u kompanijama i istraživačkim institutima širom sveta. Udruženje farmaceutskih kompanija za istraživanje (vfa) na svojoj veb stranici govori o 16 projekata i devet kompanija koje istražuju vakcinu. Tri kompanije - CureVac iz Nemačke i Moderna i Inovio iz SAD-a, dobiće finansijsku podršku od saveza CEPI, koji pored SZO i Evropske komisije uključuje i privatne donatore.

Budući da razvoj vakcine još traje, lekovi protiv Covid-19 takođe se testiraju. Sveukupno, vfa poznaje više desetina projekata razvoja droga protiv Covid-19. Najveće koristi će imati kompanije koje će brzo doneti svoj proizvod na tržište. U slučaju farmaceutskih i biotehnoloških kompanija koje izgube takve istraživačke trke, cene akcija posle toga naglo padaju.

4. Proizvođači i trgovci hranom: hrčci podstiču poslovanje

Izveštaji o praznim policama u supermarketima se gomilaju već nedeljama. Od ovoga bi posebno trebali imati koristi proizvođači konzervirane robe i hrane dugog životnog veka: Prema istraživačkom institutu GfK, prodaja gotovih supa u trgovini na malo povećana je za 112 posto u odnosu na prethodnu sedmicu.

Ostaje da se vidi da li će se plus nastaviti u dugoročnom periodu ili će se potražnja za tim proizvodima preneti. U nekim saveznim državama, kao što su Bavarska i Severna Rajna-Vestfalija, kamioni koji prevoze hranu ili sredstva za higijenu sada mogu voziti i nedeljom, kako bi obezbedili snabdevanje. Neki se barovi već žale da ostaje manje hrane za ljude u potrebi.

5. Netflix

Kućni karantin podrzaumeva da se ne izlazi iz kuće. A ovo je upravo ono što se najviše radi kada si bolestan i sediš kod kuće , jer nemaš izbora. Gledanje filmova je verovatno jedini razlog zašto se neki raduju što ne moraju da izlaze iz kuće.

6. Finansijske kuće: Prodajte! Kupite! Prodaja!

Kada cene akcija naglo fluktuiraju, brokeri procesuiraju više transakcija - i prodaja se u skladu s tim povećava. Od toga će verovatno imati koristi i trgovačke kuće.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)