BEOGRADSKI SINDIKAT: NATO nas cenzuriše direktno iz CRNE GORE!

Nijedna država u 21. veku ne bi smela da zabranjuje ulazak u zemlju muzičarima i drugim umetnicima, i to samo zato što njihova umetnost nije po volji moćnicima. Umetnici i stvaraoci imaju svoju ulogu u društvu, tu su da opominju i da podsećaju, a ne samo da zabavljaju. Džordž Orvel je onomad rekao: "U vreme univerzalne prevare - reći istinu je revolucionarni čin." Tu istinu svedoči narod u Crnoj Gori, a mi smo, poput starih guslara, to samo opevali u pesmi "Sviće zora".

Ovo, za "Novosti", poručuju prestonički hiphoperi "Beogradski sindikat" koje je mitropolit Amfilohije odlikovao Ordenom sa zlatnim likom Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovidca za "nadahnute pesme 'Dogodine u Prizrenu' i 'Sviće zora', posvećene odbrani svetinja u Crnoj Gori i KiM". Grupa se prošle nedelje našla u centru pažnje jer njenim članovima nije dozvoljeno da uđu u Crnu Goru i učestvuju na litijama u Podgorici. Doduše, Aleksandar Protić Prota ipak je uspeo u tome, zato što ga na granici nisu prepoznali, pa je od mitropolita Amfilohija, u ime benda, i primio priznanje.

Iako gotovo da i ne govore za medije, Feđa Dimović, Boško Ćirković i Aleksandar Protić prihvatili su naš poziv da razgovaramo o litijama, odbrani svetinja SPC, zabranama, cenzurama, koncertima, politici, odlasku mladih... Na početku razgovora pitali smo ih da li su saznali zašto su proglašeni za pretnju po nacionalnu bezbednost Crne Gore.

Boško: ... I javno zdravlje! Pretpostavljam zato što su naše ideje zajedništva i borbe za istinu i pravdu zarazne. Nije mi jasno samo zašto su i koliko te ideje opasne.

Feđa: To nam niko nije objasnio. Blažo i ja čak nismo dobili pismeno rešenje o zabrani ulaska, iako smo na tome insistirali. Takva odluka je potpuno nerazumna. Nijednim stihom ili izgovorenom rečju nismo ugrozili bezbednost i ustavni poredak Crne Gore, niti uvredili bilo kog njenog građanina. "Sviće zora" je pesma o ljubavi, slozi i praštanju. Ako je to danas opasno, onda pristajem da budem persona non grata.

Prota: Iskreno se nadam da je to odlučio neko ko nije puno razmišljao. Plašim se da je pogodio metu, ali je sve drugo promašio!

Videli su vas i kao opasnost po javno zdravlje, znači li to da je "virus BS" za tamošnje vlasti opasniji od korone?

Feđa: Očigledno je virus slobode najopasniji od svih virusa. Pogotovo za one koji guše ljudska prava i slobode.

Prota: Krenuli smo, između ostalog, da budemo deo dve litije u Podgorici. Ja sam pak čuo da je zdravo da se šeta. Biće da je neki "stručnjak" mislio drugačije.

Kako je ušao Prota?

Prota: Uz Božju pomoć, redovnim komercijalnim letom kompanije "Er Srbija" na liniji Beograd - Podgorica. Biće da nije bio dobro ažuriran spisak u Agenciji za nacionalnu bezbednost Crne Gore.

Očekujete li da ćete se i vi, posle dodele Ordena, naći na crnoj listi?

Prota: Verovatno. Biće žalosno ako se svi ubrzo ne uklonimo sa tog spiska. Ne želim da poverujem da bilo koja vlast na ovome svetu želi namerno da daje autogolove!

Šta vas je motivisalo da napišete pesmu "Sviće zora", nezvaničnu himnu litija?

Feđa: Ljudi koji su se u Crnoj Gori okupili u najveličanstvenijem građanskom protestu našeg vremena i to kako se oni na miran i dostojanstven način dosledno bore za našu veru i nasleđe. Inspirisale su nas povorke đedova i unuka, koje sa ikonama u rukama prelaze kilometre puta, samo da bi odbranili svoja prava na versku slobodu.

Boško: Najdirektnije nas je inspirisao lični doživljaj koji smo imali na Bogojavljenje u Podgorici. Jednostavno smo morali to da opevamo svim srcem.

Prota: I na Bogojavljenje i na litiji u Podgorici plakao sam maltene sve vreme. Za mene je plač dodir čoveka i istine! A nakon plača mora doći pesma, ako vam je već dat dar da je napišete. Bilo mi je zanimljivo da obrnemo paradigmu pesme "Još ne sviće rujna zora", koja me po emociji najviše podseća na "Tamo daleko". Na blago modifikovanu melodiju smo poslali novu poruku, da zora konačno sviće i da je zapravo kod naroda u Crnoj Gori već i svanula!

Šta još poručujete narodu u Crnoj Gori?

Feđa: Naše misli i molitve su uvek uz njih i nadamo se da će biti prilike da tamo premijerno izvedemo našu pesmu.

Prota: Duboko sam uveren da taj narod nama šalje poruku sloge, zajedništva, ljubavi i rešenosti da se ne da ono najsvetije što imaš, a mnogima od njih je samo to i ostalo.

Narod je pesmu prihvatio, ali ne i u NATO kancelariji za hibridno ratovanje u Podgorici...

Feđa: Svakog dana nam skidaju preglede, o čemu posedujemo i dokaze. Postoji ogromna disproporcija između broja pregleda i realne popularnosti naše pesme. Hibridno ratovanje na internetu nije nikakav mit ili teorija zavere, već sušta realnost. Prosto je neverovatno da neko danas misli da je internet poslednji slobodni medij, imajući u vidu da je nastao kao vojni projekat SAD. Muziku ne radimo zbog pregleda, ali su oni, nažalost, postali merilo vrednosti i uspeha svakog video-materijala koji se objavi na "Jutjubu". "Beogradski sindikat" je dugo odbijao da svoje pesme objavi na digitalnim platformama tipa "Deezer", "Spotify" i "Apple", pošto svoju muziku ne želimo da prodajemo, već da je delimo besplatno. Međutim, to je dalo ideju piratima da zarađuju od naše muzike. Sada ćemo verovatno biti prinuđeni da koristimo te digitalne platforme, kako bismo sprečili krađu intelektualne svojine.

Boško: Ponovo bih iskoristio priliku da im zahvalim na tome što i nama i svim ljudima koji nas prate i veruju nam nastavljaju da otvaraju oči po pitanju svog delovanja i "demokratije" "Jutjuba" i sličnih mreža. Hvala vam, braćo i sestre, svim srcem. Samo vi radite svoj posao.

Cenzurisali su i vašu pesmu "Dogodine u Prizrenu"?

Feđa: Verovatno su to uradili isti oni koji su manipulisali i numerom "Sviće zora". Imamo pouzdane informacije o tome da su timovi za hibridno ratovanje raspoređeni u više zemalja u okruženju. O tome su, uostalom, dosta pisale i vaše novine.

Boško: Pristup pesmi je i dalje ograničen, kao i njena vidljivost na našem kanalu, uostalom i vidljivost našeg kanala na tom serveru. Ako pitate za ime i prezime odgovorne osobe, to ne znam, jer se sve uvek pravda nekakvim algoritmima. Ali činjenice su nepobitne.

Prota: I "Dogodine u Prizrenu" i "Sviće zora" su jedno popkulturno svedočanstvo vremena i događaja u kojem živimo. Kako se popularna kultura sve manje bavi takvim temama, a sa druge strane dopire do velikog broja gledalaca i slušalaca, logično je da nekome to i te kako može da smeta. Svakome ko želi da odbrani vrednosnu i kulturološku matricu u kojoj je čovek konzument a ne ličnost, u kojem je čovek sam a ne deo zajednice, u kojem treba da zaboravi na prošlost i civilizacijske arhetipe - svakom tom, mi smo trn u oku!

Da li je zbog te pesme otkazan i vaš koncert lane u Nemačkoj?

Feđa: Sasvim moguće. Mnogima se ne dopada ono što je prikazano u spotu za tu pesmu. Danas je jednostavno zabranjeno reći da je bilo i srpskih žrtava i da postoji i druga strana priče, koja se razlikuje od one verzije koja nam je nametnuta.

Da li ste "nepodobni" samo u Crnoj Gori i Nemačkoj?

Feđa: Nismo mi željni toga da pošto-poto svuda nastupamo, već samo tamo gde smo dobrodošli i gde naša umetnost nailazi na razumevanje.

Boško: Nepodobni smo mi pre svega u Srbiji i regionu, jer nikada nećemo biti deo "saundtreka" za uspavljivanje i zaglupljivanje naroda. Nepodobni smo samo moćnicima, a svugde imamo baš mnogo ljudi koji nas vole i veruju našim delima. Da smo, kako često tvrde, irelevantni, ne bi nas ni spominjali, a kamoli cenzurisali pesme i ograničavali slobodu kretanja.

Prota: Zagovornici liberalne demokratije zapravo vrlo često postaju veći totalitaristi od totalitarista protiv kojih se bore.

Sporadično nastupate, koliko još da čekamo na vaš koncert u Beogradu?

Feđa: To nije pitanje za nas, već za vlasti u Srbiji. Svesni smo toga da bi naš veliki koncert u Beogradu bio ili nemoguć, ili na sve moguće načine sabotiran. To nije samo slučaj sa Beogradom, nego i sa većinom ostalih gradova u Srbiji. Zanimljivo je da u Nišu nismo imali koncert 15 godina, niti nas je bilo ko zvao da nastupamo.

Boško: Da se publika pita, sutra bismo mogli da ponovimo koncert kapaciteta "Arene". Ali više je nego očigledno da bismo bili opstruirani na svim instancama.

Izazvali ste buru i sa pesmom "Sistem te laže". Kome ste tad "gurnuli prst u oko"?

Feđa: Celokupnom sistemu. Pokušali smo da u jednoj pesmi objasnimo kako sistem funkcioniše. Da stvarnu vlast u svetu čine banke i korporacije, a da su političari u svakoj zemlji, pa i kod nas, samo marionete u njihovim rukama. "Znam ja ko me laže i od koga sam ja zgažen, banke MMF, korporacije su važne", stih je koji to objašnjava. Sve što nam se sada dešava je upravo posledica naše kritike i borbe protiv tog sistema, koji je mnogo moćniji od nekog lokalnog političara koji ne zna ni da upali kompjuter.

Boško: Svima... a očigledno ispade nikome konkretno, jer je ta priča bila baš "regionalno" medijski ispraćena i podržana. Mnogo volim tu pesmu, ali dve pesme za koje smo dobili Orden su ispale mnogo veći problem za hibridne NATO ratnike. Na ljudima je da se zapitaju zašto.

Prota: Taj spot ima blizu 35 miliona pregleda na "Jutjubu", a "Sviće zora" nikako da se pomeri na više od milion i po. A jasno je kao dan koliko je slušana u ovom trenutku. Pesme koje udaraju u vrednosne temelje bilo kog sistema ipak mnogo više smetaju.

I "Govedina" je svojevremeno raspalila tadašnji politički establišment?

Feđa: Uvek bolje prolaze oni što sviraju lake note. Ali poenta umetnosti je u tome da otkriva istinu, a ne da zabavlja široke narodne mase. Pravi umetnik mora da prati sudbinu svog naroda. Nagrada dolazi tek na kraju života i ne meri se novcem, pregledima i lajkovima. Neverovatno je da nas gotovo niko od kolega muzičara i drugih umetnika nije podržao zbog zabrane ulaska u Crnu Goru. To mnogo govori o vremenu u kome živimo.

Boško: "Govedina" je bila šaljiva i prilično neartikulisana. Iskrena, prihvatljiva satira koja opet sve ismeva, a nikome konkretno ne smeta.

Smeta li vama to što mnogo mladih ljudi odlazi iz Srbije?

Feđa: Mladi najbolje vide da nema perspektive i zacrtanog cilja ka kome se kreće naša zemlja. Ogromna korupcija i negativna selekcija, kombinovana sa širenjem duha bespomoćnosti i defetizma, tera mlade ljude. Oni kasnije shvate da je i život u inostranstvu "hleb od devet kora", kao i da korupcija i kriminal nisu originalno srpski izumi. Neko ovde mora ličnim primerom da pokaže da je moguće izgraditi pravedno i pošteno društvo, pa će onda i mladi ostajati na svom ognjištu.

Boško: Pretežno odlaze zbog poniženja. Ne ide se više trbuhom za kruhom, nego mozgom za smislom. Ljudi su svesni toga da ih tamo negde ne čekaju med i mleko. Opet, beže od ucena raznih lokalnih nasilnika koje zadiru u ljudsko dostojanstvo. Beže od polusveta u kombinacijama koji ih tretira kao stoku... Možda bi bilo bolje da se ujedine i bore protiv svega pobrojanog, ali nikoga ne osuđujem, jer su nas već sto puta razni likovi prodali. Opet, mi se trudimo da ne pričamo mnogo, nego da tu borbu svedočimo sopstvenim primerom.

Prota: Plašim se da ne možemo pobeći od sebe samih. Kakvi smo ovde - bićemo i tamo.

"Beogradski sindikat" nije bolji život tražio u politici?

Feđa: Razni političari su me zvali da se priključim njihovim strankama, ali mi to nije palo na pamet. Svaki čovek može da se bavi politikom i van stranaka.

Boško: Mislim, osećam i verujem da neuporedivo više činimo svojim kulturnim delovanjem nego što bismo mogli političkim. Uostalom, pitajte Protu. Politika je za starije i ostvarene ljude koji su spremni da zajednici posvete ostatak svoje energije, iskustva i života. Nažalost, poslednjih decenija se politikom bave uglavnom oportunisti. Neki od njih su vredniji, posvećeniji i marljiviji, čak fanatični u tom svom bavljenju politikom, ali su i dalje sebični samoljubivi oportunisti. Mi smo odgovorni ljudi, nije politika za nas.

Prota: Bavio sam se politikom dve i po godine. Imao sam svoju malu političku partiju i nerado se sećam tog perioda. Sem nekoliko časnih i finih ljudi, malo šta što sam tamo video pamtim kao dobro i lepo. Greše ljudi, pa i ja!

Malograđanština

Zašto svoju naciju tretiramo kao da je drugog reda?

Feđa: Zato što je to oduvek bila odlika pomodarstva i malograđanštine. Puno se radi na tome da se narod u Srbiji ubije u pojam i da mu se usadi osećaj večite krivice. Crnjanski je lepo napisao da smo mi narod kome nije dozvoljeno da dođe do daha. Čim malo dignemo glavu i okrenemo se sopstvenim interesima, odmah krenu salve napada da je to nekakav nepostojeći "velikosrpski hegemonizam", koji nas navodno sprečava da postanemo deo modernog sveta. Zaboravljamo da smo mi zemlja koja je donela jedan od prvih demokratskih ustava u Evropi, a da je opšte pravo glasanja uvedeno pre nego što je to učinjeno u mnogim razvijenim evropskim državama.

Na strani dobra, ljubavi i istine

Optuživali su vas da radite za Udbu, govorili da vas plaćaju Rusi, da koketirate sa Dverima, da ste deo marketinškog plana Tadića i Đilasa... Na čijoj ste vi strani?

Boško: Ja sam samo pošao tetki da odnesem lek, a BS je na strani dobra, ljubavi i istine.

Feđa: Iskreno se nadam da smo na strani istine.

Prota: Na strani Boga, koliko god mi to moj ponekad brzi i grešni um dopušta!

Migriramo u sebe i van sebe

- Dobar deo mladih ljudi traži kraći put do rešenja - kaže Prota. - Da li je to uhlebljenje kroz partiju, zapadnu NVO, "državni posao" ili je prosto beg od samog sebe... Ako u Srbiji imamo situaciju da nam odlazi svake godine po 50.000 građana, na Zapadu imamo ljude koji migriraju sami u sebe. U individualizam i depresiju. Najgore je što mi danas ovde živimo u toj kombinaciji. Migriramo i ka spolja i ka unutra.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Novosti.rs)