STRAŠNA SUDBINA
PET GODINA DRŽAVA MU NE DA DA VIDI SVOJE TRI ĆERKICE! Oduzete su mu na pravdi boga, FILM JE SNIMLJEN O TOME
Koliko očajna mora da bude jedna majka koja je spremna da zapali sebe i svoju decu?
"Otac" inače govori o čoveku kome su zbog siromaštva oduzeli decu, koji se iz očaja i želje da dokaže i sebi i drugima, odlučuje da krene peške iz svog sela na jugu Srbije do Beograda.
Početna scena filma „Otac“ prikazanog u sekciji „Panorama“ ovogodišnjeg filmskog festivala u Berlinu otvara priču o ocu jedne porodice koja bi, da se radi o holivudskoj produkciji, možda mogla da završi srećno. Ali reč je o filmu koji je inspirisan stvarnim događajem u današnjoj Srbiji, u kojoj je realnost sve, samo ne Holivud.
Stvarni otac u stvarnoj priči je Đorđe Joksimović iz okoline Kragujevca. Njemu su nadležne, lokalne institucije oduzele decu uz obrazloženje da on o njima ne može adekvatno da se stara, jer za to nema materijalnih uslova. Joksimovićev život razbio se poput prozorskog stakla na koji je bačen kamen i pred njim su ostale samo krhotine: izgubio je posao u fabrici, majka njegove dece završila je na psihijatriji i rečeno mu je da će njegova deca ubuduće da žive u hraniteljskoj porodici. Očajan, ali odlučan da se bori za njih, zaputio se peške u Beograd da se direktno obrati za pomoć Ministarstvu za rad.
Đorđu se život okrenuo naopačke. Živeli su u oskudici on žena, i troje dece, ali bez većih problema. Sve do 17. marta 2015. godine.
- Došao sam kući sa posla, i nisam zatekao ni ženu ni decu. Posle dva sata agonije saznao sam da su mi ženu odveli u psihijatrijsku ustanovu jer je navodno htela da naše ćerke Mariju (9), Laru (8) i Bebu (6) udavi u rečici Ždraljici blizu našeg stana - priča Đorđe.
NE PROPUSTITE
- Sutradan mi je rečeno da su mu deca smeštena u hraniteljsku porodicu, a žena je hospitalizovana. Rekli su mi da će mi decu vratiti kad se snađem, kroz nekoliko dana. Dobio sam i otkaz, decu nisam mogao da vidim, a na kraju sam se i razveo.
- Moja bivša supruga je zbog psihičkih smetnji smeštena u stacionar za psihijatrijske bolesnike „Male pčelice“ nadomak Kragujevca. Kobnog dana, komšija je pozvao policiju kad ju je video sa decom. Pitao ju je šta radi a ona mu je rekla "šta to tebe briga".
U Centru za socijalni rad rečeno je da su deca bila mokra kad su došli po njih, a svedoci su to pak negirali. - Štrajkovao sam glađu četiri dana ispred Centra za socijalni rad u Kragujevcu, nakon što sam video da mi neće vratiti ćerke.
Pešačio je Đorđe u znak protesta od Kragujevca do Beograda. Uputio se do Vlade Srbije, gde je bdio danima. Prvi put je pešačio 16 sati.
- Prvo sam u Beogradu protestovao šest dana, drugi put 15 dana, treći put nedelju dana, a četvrti put sam bio najduže 22 dana pred zgradom Vlade. U međuvremenu sam svaki put dobijao obećanja da će rešiti spor oko vraćanja moje dece. Dana 15. jula 2016. godine Osnovni sud u Kragujevcu je presudio da se bivša supruga Jasmina i ja lišimo roditeljskog prava osim u pogledu ličnog odnosa i da plaćam mesečno na bankovni račun hraniteljske porodice 4.500 dinara za sve tri ćerke, odnosno po 1.500 dinara za svaku.
Pet godina žive rastrzani, a svako viđenje bude bolno. - Kupio sam i opremio svoju kuću u Kragujevcu. Imam redovne prihode, a bivšu ženu viđa, samo kad je jednom nedeljno dovedu da vide ćerke.
Đorđu podršku pružaki sestra i sestrići, obzirom da su mu roditelji preminuli. Ima samo jedan cilj - da ćerke vrati u njihov dom i pokuša da im nadomesti pet godina koliko nisu bili zajedno.
Đorđe uoči otvaranja FEST-a kaže da mu sam film menja život i donosi veru. Biće počasni gost na ovom festivalu.
- Film je za mene pokretač, nova snaga u borbi da vratim decu, i da živim normalno. Želim da radim, kao i pre filma. Želim da sve bude kao nekada - kaže Đorđe za Espreso.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
(Espreso.co.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
