USKORO ĆEMO PLAĆATI KAUCIJU ZA AMBALAŽU ZA VODU, JOGURT I TUNJEVINU? Zakon koji je uznemirio celu Srbiju

Vlada Srbije objavila je nedavno Nacrt izmena i dopuna Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu. Ukoliko bi se predlog usvojio, za jednokratnu ambalažu od plastike, stakla i aluminijuma bi se uspostavio depozitni sistem radi postizanja nacionalnih ciljeva i razvoja sistema upravljanja ambalažnim otpadom.

To bi značilo da će za plastične flaše od vode, sokova, jogurta kao i staklenu ambalažu i konzerve za jednokratnu upotrebu građani plaćati kauciju prilikom kupovine proizvoda u marketima. Kada ambalažu budu vratili prodavcu, dobijaće novac nazad.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu počela je 21. februara i trajaće do 12. marta. Ministarstvo zaštite životne sredine pozvalo je zainteresovane građane i stručnu javnost da se upoznaju sa tekstom Nacrta i da daju svoje komentare, sugestije i predloge.

Iz udruženja ,,Inženjeri zaštite životne sredine'' su nam rekli da je suština depozit sistema da se materijali koji se koriste u ambalaži proizvoda na jednostavan način prikupe nakon upotrebe od građana i da se obezbedi visok stepen njihovog povratka u sistem reciklaže, umesto da završavaju na deponijama i trajno se gube kao vrednost i materijal.

Kada je reč o povećanju cene samog proizvoda, Igor Jezdimirović, predsednik Upravnog odbora, kaže da to zavisi od mnogo faktora, a pre svega od načina funkcionisanja i efikasnosti sistema koji se bude uvodio:

Na ovaj ili onaj način potrošači će na kraju da pokriju troškove uvođenja ovog sistema. Prednost ovog sistema je što pravi razliku između potrošača i građanina. Do sada je sistem prikupljanja ambalaže iz komunalnog otpada padao na teret svih građana, da li preko računa za JKP i budžetske subvencije za JKP, da li preko troškova čišćenja divljih deponije ili preko troškova zagađene životne sredine. Uvođenjem depozit sistema trošak upravljanja ambalažnim otpadom se prebacuje na potrošače koji koriste proizvode u ambalaži koja je u sistemu depozita. Tada je na svakom potrošaču odluka da li će da vrati ambalažu i dobije svoj novac nazad ili će da se oprosti od tog novca.

Iako ovo smatraju dobrim i neophodnim rešenjem, ono mora da ima transparentan i efikasan način sprovođenja. Depozitni sistem se pokazao kao učinkovit za ispunjavanje ciljeva koji se postavljaju pred zemlje članice EU kada je u pitanju ambalažni otpad, tako da ako želimo da ispoštujemo ciljeve koje EU postavlja po pitanju prikupljanja i reciklaže ambalaže, depozitni sistem je pogodno rešenje.

Navode i da su se pokušaji uspostavljenja sistema upravljanja komunalnim otpadom, tokom prehodne decenije u Srbiji, pokazali veoma neuspešnim. Nivo primarne separacije i dobijanja čistih materijala za reciklažu ostao je veoma nizak. Alternativna rešenja bi zahtevala mnogo veći stepen ekološke svesti i samodiscipline kod svih nas.

Posmatrajući kontekst i situaciju u kojoj se sistem upravljanja otpadom nalazi u Srbiji, veruju da je uvođenje depozit sistema, uz njegovo obavezno transparentno i efikasno funcionisanje, adekvatno rešenje, koje može rešiti deo problema sa kojim se suočavamo kada je u pitanju upravljanje komunalnim otpadom.

S druge strane, iz Udruženja za zaštitu prava potrošača ,,Prosperitet", rekli su nam da je besmisleno voditi formalnu javnu raspravu zbog toga što nadležni iz resornog ministarstva za upravljanje otpadom nisu uradili ekonomske analize da li će se i u kojoj meri depozitni sistem, kojim se planira smanjenje količine otpada i zaštita životne sredine, ,,prevaliti na potrošače".

Kažu da je deplasirano pozivati se samo na direktivu EU i da im je cilj da se građani motivišu da vraćaju jednokratnu ambalažu i učestvuju u procesu zaštite životne sredine, a pri tome da se ne rešava problem obezbeđivanjem kontejnera za primarnu selekciju otpada, kako potrošači ne bi morali da čuvaju i vraćaju pakovanja:

Jedino je izvesno da će, prema utvrđenom predlogu, potrošači morati da čuvaju plastična, staklena i aluminijumska pakovanja kako bi mogli da povrate novac koji su dali za kauciju, ali i ne gde i da li će to dovesti i do poskupljenja proizvoda u visini depozita. Bilo kako bilo, mogla bi se ponoviti ista priča kao i sa plastičnim kesama koje trgovac naplaćuje potrošaču dva dinara po komadu.

Navode i da je tvrdnja odgovornih iz Ministarstva da je takav način dao nizak procenat uspeha bežanje od činjenice da još uvek nisu obezbeđeni uslovi za primarno razdvajanje otpada u Srbiji, od čega direktno zavisi povećanje stepena prikupljanja, što je takođe u skladu sa direktivom EU.

Hoće li se građani motivisati da vraćaju jednokratnu ambalažu i učestvuju u procesu zaštite životne sredine, kao i da li će se Zakon zaista prevaliti na potrošače, pokazaće se u praksi.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)