POZNATO JE KAKO ĆE IZGLEDATI SPOMENIK KRALJU ALEKSANDRU: Ovo NIJE iznenađenje!

Spomenik kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću, koji će biti podignut između Starog i Novog dvora na Terazijama, treba da bude reprezenativan i klasičan, kaže dramski pisac i akademik Dušan Kovačavić, koji predsedava Odboru za podizanje tog spomenika.

"Pod klasičnim se podrazumeva da ne predstavlja neku vrstu eksperimenta. Mora da bude oličenje Aleksandra koji je, pre svega, kod nas poznat kao oslobodilac. Komandovao je u tri rata. Prvo kao regent, potom kao prestolonaslednik, a onda i kralj, posle smrti oca Petra", objašnjava Kovačević za "Novosti".

Odluku o podizanju spomenika Skupština grada Beograda je donela u novembru 2018. godine.

Kovačević kaže da je svoju ideju o tome kako treba da izgleda spomenik s kojom su se, kako navodi, svi saglasili, izneo na nedavno održanoj prvoj sednici. Na njoj su se članovi saglasili da se u rad uključe i predstavnici SANU, SPC, Kraljevskog doma Karađorđevića, Matice srpske i dijaspore.

Govoreći o liku i delu kralja Aleksandra Prvog Karaađorđevića, Kovačević je istakao da su tokom nacističke i ortodoksne komunističke vladavine srušena 132 njegova spomenika ili obeležja na teritoriji Jugoslavije, od kojih su, kako navodi, tri bila reprezentativna: Meštrovićev na Cetinju, Augustinčićev u Skoplju i Dolinarov u Ljubljani.

Ističe i da Jugoslavija kralja Aleksandra nije imala granice koje je Tito kasnije nacrtao i oko kojih su se vodili ratovi devedesetih godina. Na pitanje da li je Aleksandrova ideja da svi Srbi žive u istoj državi bila izvodljiva, onoliko koliko i plemenita, kaže da su svi vladari kroz našu istoriju pokušavali na svoje načine da zaštite Srbe izvan granica Srbije.

Na kontatataciju da, ipak, nikome nije pošlo za rukom da to izvede do kraja, Kovačević kaže da tu počinje priča o umešanosti velikih sila u podelu teritorija, ne samo Srbije, nego Balkana, uopšte.

"I one čuvene granice Zapadnog carstva na Drini, koja se danas zove Evropska unija. To su neke nepobitne činjenice koje su iznad nas i o kojima se mora voditi računa jer su uvek preteće", upozorava Kovačević za "Novosti".

Inicijativa o podizanju spomenika potekla je od predsednika Srbije Aleksandra Vučića kao građanina. Skulptura na konju monarha ubijenog 9. oktobra 1934. godine bihe okrenuta ka devojačkom parku i monumentu cara Nikolaja koji ga je krstio.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Agencije)