Tašta Novaka Đokovića dobila bez tendera posao od 32 miliona evra?

Ugovor o izgradnji gasovoda u Kruševcu u junu 2013. godine potpisali su tadašnji gradonačelnik Kruševca i bivši ministar odbrane u Vladi Srbije Bratislav Gašić, direktor "Srbijagasa" Dušan Bajatović i zastupnik "Rasina energogasa" Jovan Lazarević. Umesto da bude kažnjen biće nagrađen: Gašić se telepromptovao na mesto gde je plata milionska!

Firmu "Rasina energogas" za strateškog partnera pri izgradnji gasovoda imenovao je grad Kruševac koji, kao jedan od osnivača ove firme, ima pet procenata vlasništva, dok ceo projekat finansira "Srbijagas". U vreme kada je Rasina energogasu dodeljen posao gasifikacije Kruševca, firma "Eko-global" (Eco-global) imala je samo dva zaposlena i bila registrovana za obavljanje mešovite poljoprivredne proizvodnje. Dva meseca nakon što je „Rasini“ dodeljen posao izgradnje gasovodne mreže u Kruševcu, firma Vere Ristić u Agenciji za privredne registre (APR) promenila je pretežnu delatnost u - proizvodnju električne energije. Zašto je posao vredan više desetina miliona evra dodeljen bez tendera firmi čiji su vlasnici kompanija sa Kipra „South Frontier Energy Limited“ i preduzeće registrovano za poljoprivrednu proizvodnju odbijaju da objasne kako bivši gradonačelnik i potpisnik ugovora Bratislav Gašić, tako i sadašnje rukovodstvo grada Kruševca. Novinari "Pištaljke" pozvali su Gašića koji je, pre nego što je spustio slušalicu, rekao da se obrate gradu Kruševcu, a na ponovljen poziv i insistiranje novinara da objasni kako je tako vredan posao dodeljen ofšor firmi i poljoprivrednom preduzeću, pre nego što je ponovo spustio slušalicu, iznerviran rekao da je "bezobrazno" što ga to uopšte pitaju. Posle toga se više nije javljao na pozive.

Zašto i na osnovu kojih kriterijuma je odlučeno da „Rasina energogas“ izvodi posao od 32 miliona evra nisu odgovorili ni nadležni u Kruševcu. U njihovom pisanom odgovoru navodi se da je skupština grada izabrala strateškog partnera za gasifikaciju „na osnovu Odluke o prihvatanju predloga Ugovora o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću“ donete 28. januara 2011. godine. Ekipa ovog portala pokušala je da stupi u kontakt sa nekim iz „Eko-globala“, ali u tome nisu imali uspeha. Nijedno od dvoje zaposlenih, niti vlasnica Vera Ristić, koja je ujedno i direktor, nisu bili u prostorijama firme na adresi označenoj u APR-u u radno vreme u više navrata, niti je u radno vreme bilo ko odgovarao na telefone označene na sajtu firme. Ni pokušaji da kontaktiramo sa Jovanom Lazarevićem, direktorom „Rasina energogasa“, nisu bili ništa uspešniji. U prostorijama predstavništva firme „South Frontier“ u Beogradu, u kome je Jovan Lazarević takođe direktor, nismo zatekli nikog.

Posao izgradnje gasovodne mreže u Kruševcu započet je 2008. godine i prenosio se sa ofšor firme na ofšor firmu, sve dok 2013. nije dodeljen „Rasina energogasu“, čiji je jedan od vlasnika takođe ofšor firma. U svim tim firmama pojavljuje se isto ime - Jovan Lazarević. Milionski posao gasifikacije Kruševca prvobitno je bio poveren preduzeću „Tehnoenergetika“. Ova firma je bila u većinskom vlasništvu ofšor firme „Chester Resources“ iz Velike Britanije čiji direktor je bio Jovan Lazarević. Odlukom Skupštine grada Kruševca od 27. avgusta 2010. „Tehnoenergetika“ je bila obavezana da osnuje novo preduzeće i da 95 procenata izgrađene gasovodne mreže unese u to novoformirano preduzeće kao svoj nenovčani kapital. „Tehnoenergetika“ je 7. decembra 2010. godine osnovala firmu „Rasina gasnet“ i na to preduzeće prenela 666.101 evro nenovčanog kapitala. Zastupnik „Rasine gasnet“ postaje Jovan Lazarević. „Rasina gasnet“ i grad Kruševac, potom, 28. februara 2011. godine osnivaju firmu „Rasina energogas“, u koju „Rasina gasnet“ unosi 666.101 evro nenovčanog kapitala koji je dobila od „Tehnoenergetike“, koja je izašla iz posla. „Rasina gasnet“ krajem 2012. godine ulazi u postupak likvidacije. Kao razlog likvidacije ovog preduzeća navodi se svetska ekonomska kriza.

O delatnostima drugog vlasnika „Rasina energogasa“, firme „South Frontier“ sa Kipra, nema javno dostupnih podataka. S druge strane, filijala „South Frontier“ u Beogradu je u konzorcijumu sa „Virom grupom“ prošle godine kupila Rafineriju nafte Beograd. Jedan od vlasnika „Virom grupe“ je i Dejan Oketić. On je prošle godine osuđen na 20 meseci zatvora zbog zloupotrebe položaja u švercu naftnih derivata i oduzeto mu je protivpravno stečenih 25.000 evra. „South Frontier“ je u APR-u registrovan kao firma za konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem. Prilikom kupovine rafinerije, „South Frontier“ je zastupao advokat Nenad Vukčević, koji je upisan i kao direktor kiparskog „South Frontier Energy Limited“.

U Ugovoru o gasifikaciji koji su potpisali Bajatović, Gašić i Lazarević navodi se da su Ministarstvo energetike i rudarstva, tadašnji NIS, koji je pravni prethodnik „Srbijagasa“, i gradovi i opštine sa teritorije Srbije, potpisali sporazum o saradnji na realizaciji gasifikacije Srbije u skladu sa Nacionalnim akcionim planom Vlade Srbije od 21. juna 2005. godine. Članom 2 tog sporazuma predviđeno je da se izgradnja gasovodnih objekata finansira, pored ostalog, i iz sredstava privatnog sektora putem poslovnog partnerstva. Grad Kruševac je potpisnik ovog sporazuma. To znači da je „Srbijagas“ investitor radova, „Rasina energogas“ izvođač, a grad Kruševac je dužan da obezbedi izdavanje saglasnosti i odobrenja iz svoje nadležnosti i da stvara uslove za nesmetano odvijanje radova. Rok za izvođenje radova je četiri godine od uvođenja strateškog partnera u posao. Iako firma „Eko-global“, koja je dobila unosan posao gasifikacije, nije bila registrovana za tu delatnost, njena vlasnica Vera Ristić ima iskustva u poslovima iz oblasti energetika. Ona je kao suvlasnik kompanije „Eko energo“ (Eco energo) gradila mini hidroelektrane po Srbiji. Vera Ristić je u firmi „Eko energo“ bila direktor od 2008. do 2010. godine, kada je na direktorskoj funkciji nasleđuje Nikola Petrović, sadašnji direktor Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“ i kum premijera Aleksandra Vučića. Petrović na toj funkciji ostaje do 2012. godine kada postaje direktor „Elektromreže“.

Jedan od suvlasnika firme „Eko energo“, pored Vere Ristić i njene firme „Eko-global“, je i firma „Roming elektroniks“ (Roaming Electronics) Nenada Kovača (sa 45% vlasništva). Kovač, koji je u javnosti poznatiji po nadimku "Neša Roming", odnosno ta njegova firma osnovala je firmu „Lanus“, koja je bila osnivač firme „Apex Solution Technology“ - vlasnika beogradskog „Bus plusa“. Suvlasnik „Eko energa“ sa Ristićevom i Kovačem je i Dragan Klisura, i to po dva osnova, kao fizičko lice i preko svoje firme „Eko Vlasina“. Klisura je bivši dugogodišnji radnik u raznim preduzećima iz sistema čuvenog „Energoprojekta“, gde je radio i otac Nikole Petrovića. Jedna od Klisurinih firmi, „Hidro tan“, bila je izvođač radova na devet mini hidroelektrana koje je kao investitor gradio „Eko energo“. Poslednji na listi suvlasnika „Eko energa“ je Nenad Mihajlović, koji je Nikolu Petrovića nasledio na mestu direktora „Eko energa“ po njegovom stupanju na funkciju direktora „Elektromreže“. Mihajlović je, osim preuzimanja direktorske funkcije u „Eko energu“, od Petrovića preuzeo i deo vlasništva u firmi „Vita frut“ iz Priboja, a u ime Petrovića u APR-u podnosio i zahteve za promenu vlasništva u firmama „MHE Jabukovik“ i „Mini Hydro Investments“, kada je deo vlasništva u ovim firmama sa Petrovića prešao na ofšor firmu „Pegassun Limited“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva. Firme „Mini Hydro Investments“ i „Roaming Electronics“ registrovane su na istoj adresi u Beogradu – Triše Kaclerovića 27l. „Eko-global“ preko „Eko energa“ učestvuje i u vlasništvu pomenutog „MHE Jabukovik“ čiji je vlasnik bio Petrović. Vlasnici „MHE Jabukovik“ su isti kao i vlasnici „Eko energa“. Hidroelektranu Jabukovik u Crnoj Travi, koju je gradila ova firma, pustila je u rad krajem 2013. godine tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović.

Na ove navode reagovao je i Vučićev kum Nikola Petrović, koji je demantovao da on, ali i firma čiji je direktor "Elektromreža Srbije" ima bilo kakve veze sa gasifikacijom Kruševca. Kako je naveo suština plasirane priče je da se na bilo koji način premijerov kum i direktor EMS-a dovede u vezu sa sumnjivim poslovima. (Espreso.co.rs / Pištaljka)