U OVIM SLUČAJEVIMA KAMERE NISU RADILE: Nedostaju KLJUČNI MINUTI, mogle su da reše Ivanovića, Doljevac, Savamalu

Kamere u Srbiji često su krunski dokazi u istragama!

Danas ih imamo na svakom ćošku, a upravo su one u mnogim slučajevima one glavni dokazni materijal.

Skoro da ne postoji lokacija u gradovima, poslovni objekti, ali sve češće i domovi, koji nemaju neki vid obezbeđenja, osiguranja ili drugog vida ojačavanja bezbednosti prostora i života uopšte.

Ipak, u određenim istragama dešavalo se da čujemo da - kamere nisu radile, ili da pak snimci sa nadzornih kamera ne postoje.

Ovo su samo neki od najpoznatijih slučajeva u kojima kamere nisu radile, a da su mogle da snime određeni zločin da su radile.

Ubistvo Olivera Ivanovića, kamere proradile tek 10 minuta posle ubistva

Oliver Ivanović ubijen je 16. januara. Na njega su nepoznate osobe pucale oko 8.15 minuta.Kamere su bile postavljene tako da postoji mogućnost da su snimile trenutak kada je Ivanović ubijen. Šef operative Kosovske policije Željko Bojić tada je rekao da je policija skinula video zapis sa sigurnosnih kamera i sav materijal, kao i onaj prikupljen tokom uviđaja, i da ga je poslala na dalju obradu u Prištinu.

Tužilaštvo u Prištini, pak, navodi da kamere na sedištu Građanske incijative SDP nisu snimile ništa, jer u vreme ubistva Ivanovića nisu radile.

Ivanovićeva saradnica je u izjavi za agenciju Beta navela da joj je u Prištini rečeno da su kamere proradile 10 minuta nakon ubistva i da su snimile samo kola Hitne pomoći koja su došla na poziv nakon što je pucano na Ivanovića.

- Od međunarodnih predstavnika, Kfora i tužioca saznala sam samo to da kamere na našim prostorijama ispred kojih je Oliver ubijen nisu radile 12 dana, od 4. janura i da su proradile 16. januara, desetak minuta nakon ubistva kada su snimila kola Hitne pomoći - rekla je Božović agenciji Beta prenoseći šta joj je rečeno u tužilaštvu.

Prema njenim rečima, GI SDP još nije dobila risiver koji je oduzet zbog istrage. - Istražni organi imaju odgovornost što nam nisu dali da pogledamo snimak već su kamere odneli dok smo bili u bolnici u koju je Oliver bio odvezen - rekla je Božović i dodala da je nemoguće da kamere nisu radile 12 dana.

Pogibija Stanike Gligorijević, nedostaju dva ključna minuta

Stanika Gligorijević (52), poginula je u februaru 2019. godine u stravičnom lančanom sudaru koji je izazvao vozač Zorana Babića, direktora Koridora Srbije, a stradala je dok je sa porodicom išla na sahranu!

Ključni dokaz - snimak kamera sa naplatne rampe, i dalje je predmet polemika u javnosti.

Nekoliko meseci kasnije, Javno preduzeće "Putevi Srbije" je Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu dostavilo snimak nadzorne kamere na naplatnoj stanici "Doljevac" gde je poginula Stanika Gligorijević, ali, kako su rekli u Tužilaštvu u Nišu na dostavljenom snimku nedostaje deo od dva minuta i to "baš onaj deo koji je bitan za postupak", piso je portal Insajder.

U saobraćajnoj nesreći na naplatnoj stanici učestvovao je automobil "Puteva Srbije" u kojem je, pored vozača, bio i Zoran Babić v.d. direktora "Koridora Srbije".

Ko je rušio u Savamali?

U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine grupa osoba s fantomkama na glavama bagerima je porušila nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici. Ta maskirana grupa je maltretirala i prolaznike u tom kraju, oduzimala im mobilne telefone i vezivala.

Građani su u toj noći pozivali policiju, ali ona nije reagovala i usmeravala ih na komunalnu policiju koja je govorila da to nije u njihovoj nadležnosti, pisao je Insajder ranije.

Većina sigurnosnih kamera, kako se navodi u tekstu, postavljenih na okolnim objektima te noći prestala da radi.

Zbog planiranog preseljenja “Lastine“ stanice, struja i kablovi za video-nadzor isečeni su četiri meseca ranije, pa kamere nisu bile u funkciji, ispričao je policiji pomoćnik direktora ove firme. Čuvar stanice rekao je da video-nadzor u portirnici koji bi trebalo da snima deo Hercegovačke ulice nije radio, tako da “na monitorima nije mogao da vidi rušenje“.

Radnik preduzeća “Simpo“ čija se nekadašnja poslovna zgrada nalazi na početku Hercegovačke ulice, policajcima je ispričao da je “sistem pao i da su izbrisani snimci video-nadzora za prethodni period“.

Neki snimci su, ipak, sačuvani, a policija ih je zatražila tek 20 dana posle njihovog objavljivanja.

U izveštaju piše da su policajci “pokušali da ʼfiltriranjemʼ video-materijala dobiju bolji snimak ili sliku da bi došli do podataka o mašinama i licima koja su učestvovala u rušenju, ali u tome nisu uspeli zbog lošeg kvaliteta.“

Ipak su, kako piše, izvukli nekoliko zaključaka. “Na snimku je uočeno da su radne mašine prvo rušile unutrašnji deo, odnosno objekte koji se ne nalaze na samoj ulici“, navodi se u izveštaju i dodaje da su potom rušeni objekti koji su do trotoara. “Na snimku je takođe uočeno da više NN lica obilaze navedenu lokaciju i nadgledaju rušenje.“

Molotovljevim koktelom na novinara, snimci nestali?

U decembru 2018. godine u Vrčinu su nepoznate osobe zapalile kuću novinara Milana Jovanovića i kroz prozor na garaži ubacile „Molotovljev koktel“. Posle toga, napadači su pucali u pravcu ulaznih vrata kako niko iz kuće ne bi mogao da izađe.

Jovanović, koji je izgubio sve što je u životu stekao, uveren je da je razlog napada njegovo pisanje, jer se nikome nije zamerio, i kaže

Kamere na Simonovićevoj kući snimile su taj napad, ali policija je tada tvrdila da snimak ne postoji i nije podnela krivičnu prijavu - naveo je jednom prilikom Jovanović.

Podsetimo, Zakon o krivičnom postupku naše zemlje ističe da postoji razlika između mogućnosti da se snimak prizna kao dokaz ili ne. Ukoliko je snimak nastao tajnim putem, prisluškivanjem ili protiv volje drugih lica koji su učesnici, ili u drugim situacijama suprotnim zakonskim propisima, takav video snimak ne može da bude dokaz na sudu.

Bilo da su sačuvali DVR snimači, ili neki drugi vidovi snimanja. Takođe, ukoliko se snima situacija koja nije namenjena toj svrsi, nekontrolisano i bez naloga i ovlašćenja nekog nadležnog organa, to ne može biti dokaz na sudu. Uz sve navedeno, čak se propisuju i kazne za lica koja bez znanja drugih učesnika načine i obelodane video snimak, što se smatra zalaženjem u privatnost osoba i strogo je kažnjivo. Zato, treba biti veoma pažljiv kada se kreiraju fotografije, video snimci i drugi osetljivi materijali.

Kada video snimak može biti dokaz na sudu?

Postavlja se pitanje onda kada video snimak može biti priznat kao validan dokaz. U slučaju ovlašćenog i prijavljenog video nadzora na bankama, prodavnicama, trezorima i bilo kom drugom objektu. Uz to, kao dokaz se uvek uzima u obzir video snimak koji je načinjen uz izrečenu ili prećutnu volju drugih učesnika. Važno je samo da budu upoznati sa snimanjem. Takođe, ključna činjenica prilikom uzimanja u obzir video snimka kao dokaza je to da se postupa po predviđenoj proceduri. Naime, policija ne može sama na svoju ruku da uzima, proverava i zaključuje o video materijalima. Izdaje se poseban nalog za veštačenje i samo na osnovu konkretnog zahteva javnih tužilaca može se pristupati video snimcima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)