KAŽU DA SE U OVOM MANASTIRU NA KOSOVU I METOHIJI DEŠAVAJU ČUDA: Baka Stojanka LEČI SVE

Domaćica Stojanka Stojković (72) iz sela Gornje Kusce kod Gnjilana, od proleća pa do kasne jeseni, pored svih drugih obaveza ne napušta običaj i navike da bere lekovito bilje u okolini manastira Draganac, na svega nekoliko kilometara, severno od mesta gde živi.

Kusce kod Gnjilana, od proleća pa do kasne jeseni, pored svih drugih obaveza ne napušta običaj i navike da bere lekovito bilje u okolini manastira Draganac, na svega nekoliko kilometara, severno od mesta gde živi. Kusce kod Gnjilana, od proleća pa do kasne jeseni, pored svih drugih obaveza ne napušta običaj i navike da bere lekovito bilje u okolini manastira Draganac, na svega nekoliko kilometara, severno od mesta gde živi.

Manastir Draganac danac danas je duhovni stožer za više od 30.000 Srba koji žive u ovom delu Kosmeta, saborno i mesto utehe za sve čija duša traži živu veru pravoslavnu, kao put ka spasenju.

Manastir se nalazi u istoimenom selu Draganac, u netaknutoj prirodi. Put kojim se ide do Draganca vodi kroz hrastovu šumu, od koje ništa drugo ne vidi, osim parčića neba i na njima oblaci. Dalje u rodnom selu, kao i u samoj šumi, Stojanka bere biljke, koje suši za čaj i meleme.

- Ima ovde svega. Tu je hajdučka trava, majčina dušica, kantarion, zova, lipa, sve nabrano na livadama i u šumama okolo Draganca.

Manastir Draganac zadužbina je kneza Lazara, koji je ovu svetinju sagradio u spomen na svoju prerano preminulu ćerku Draganu, koja je imala svega 16 godina kada se upokojila. Knez Lazar podigao je glavnu manastirsku crkvu posvećenu arhangelima Mihailu i Gavrilu.

-Ovo je velika svetinja, kao i sve što je u njenoj okolini. Tako je i sa biljkama koje ovde rastu. Mi verujemo da imaju posebna lekovita svojsta, upravo zato što su iznikle na podneblju koje je sveto, koje toliko vekova svedoči o veri, pravoslavlju i životu Srba u ovim krajevima.

Rođena je u Dragancu i priča kako je od malena učila od svoje majke, a potom i svekrve koje se biljke za šta koriste, kad se beru i kako ih treba sušiti, kako bi sačuvale sva lekovita svojstva.

- Najbolje je da se travke i ostale lekovite biljke beru od Ivanjdana. Od tog datuma pa nadalje, kažu naši stari imaju najveću lekovitu moć. Kada god nešto uberem i donesem kući, stavim da se suši na promaji, u hladovini. Evo kako se pravi kantarionovo ulje, koje je veoma lekovito za zarastnje rana i za kožu uopšte. Cvetovi kantariona potope se u ulju u nekoj flaši i tako na suncu stoje mesec ipo dana. Ulje dobije svetlocrvenu boju, specifičnog mirisa. Pored korišćenja za zarastanje rana, veoma je dobro i da se stavlja na lice, kako bi koža bila meka, a ten čist - otkriva Stojanka.

Ona iz jednog zavežljaja vadi vosak, star nekoliko decenija, koji je nasledila od svoje svekrve. Kaže da je veoma lekovit, jer je iz košnica koje su u okolini Draganca.

- Kad se oko inficira, odreže se malo voska, koji se zagreje, tek toliko da omekša. Potom se stavi na oko i infekcija preko noći nestane. Imam i beli kamen, belu zemlji koja je lekovita za kožna oboljenja. Najbolje leči tzv, "rusu". To je crvenilo na koži, neka vrsta osipa, koji nestaje, nakon što se ovaj beli porah utrlja na na koži, gde se crvenilo pojavilo - priča Stojanka za portal Srbija Danas.

U njenom dvorištu ima ima dosta lekovitih biljaka koje sama sadi i neguje, ali i mnogo toga još. Tu su cincari, dunje, domaće kupine, maline i drugo voće.

- Tu je i proja, spremljena od domaćeg kukuruznog brašna, samlevenog na vodenici. I ona je kao lek. Često je pravimo. Sve je ovde prožeto verom i pravoslaljem, izniklo na svetoj srpskoj zemlji, otuda i ta lekovitost za dušu i telo - pojašnjava Stojanka.

Nedaleko od šume, u kojoj se nalazi selo i istoimeni ma, na jednoj od visokih stena. Tu se premnastir Draganac,još uvek odolevaju i ostaci srednjovekovnog grada Prilepcaa raspoloživim istorijskim podacima 1329. godine rodio knez Lazar. Severozapadno od draganačkih šuma je Novo Brdo, sa ostacima srednjovekovne tvrđave, podignute u vreme kralja MIlutina. Ovaj kraj bio je ekonomsko sedište Nemanjićke države zbog bogatih rudnih nalazišta.

Danas u Kosovskom Pomoravlju živi između 30.000 i 40.000 Srba. Uprkos velikim problemima sa kojima se susreću, odlučni su da ostanu i opstanu na Kosmetu.

- Ne plašim se ničega, ako moram da umrem i stradam, neka to bude na mojoj zemlji u mojoj kući. Gornje Kusce je veliko srpsko selo, sa preko 400 domaćinstava. Živi se uglavnom od poljoprivrede, a po neko ima sreću i da radi u školama ili u zdravstvenim ustanovama. Održavaju nas vera i naše svetinje, koje su stre i po viševekova. Svedočasnstvo su našeg postojanja na Kosmetu, ostajemo ovde, šta god se dešavalo - rekla je Stojanka za portal Srbija Danas.

Dodaje da u kutiji ima preko 30-ak različitih biljaka "za svaku boljku". Ipak najbolji lek za to kad boli duša, kaže, je u manastiru Draganac.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)