PITALI SMO EPIDEMIOLOGE ŠTA KORONAVIRUS RADI ORGANIZMU: Njihovi odgovori objašnjavaju MNOGO TOGA

Broj preminulih od koronavirusa zajedno sa potvrđenim slučajem na Tibetu porastao je na stosedamdeset. Prema informacijama koje dolaze iz ove zemlje virus je prisutan u svim regionima kopnene Kine.

Zvaničnici tvrde kako je u zemlji od 29. januara potvrđeno 7.711 slučajeva obolelih. Infekcija se, takođe proširila na najmanje 16 drugih zemalja.

Ovim povodom kontaktirali smo sa epidemiolozima naše zemlje, kako bismo saznali da li koronavirus koji se, kako je Kina upozorila, prenosi sa čoveka na čoveka zahteva promenu cele koncepcije Srbije (i ostatka sveta), koja se bazira na reagovanju posle konstatovanja simpotma. Da li je istina da inkubacija virusa traje 14 dana, odnosno da u tom periodu nosioci virusa nemaju simptome i prenose virus, te da li postoje saznanja o tome šta virus radi našem organizmu?

Branislav Tiodorović kaže kako je u ovom trenutku problem to što nije jasno koliko tačno traje period inkubacije, odnosno kako se sa sigurnošću ne može reći da li je to period od jednog do sedamnaest dana ili kako je to najčešći slučaj od jedan do pet, šest dana. On takođe objašnjava kako i zašto utvrđena koncepcija ostaje na snazi.

- Verovatno će to ubrzo biti utvrđeno. Čovek kao izvor zaraze u inkubaciji predstavlja veoma važan faktor u širenju infekcije ali je stanje bolesti sa ispoljenim kliničkim znacima daleko važnije. U ovoj fazi preduzimanja preventivnih mera u borbi protiv ove zaraze se naglašava rano otkrivanje i rano boničko zbrinjavanje bolesnika. Kod onih koji ne pokazuju znake oboljenja a dolaze iz zaraženog područja, odnosno drugih kontakata sa eventualnim izvorima infekcije važno je epidemiološkim radom utvrditi vreme pretpostavljenog kontakta i preporučiti da do isteka vremena inkubacije budu pod zdravstvenim nadzorom. Dakle, koncepcija ostaje na snazi, a sa daljim naučnim saznanjima ona će se usavršavati. Treba biti svestan činjenice da u prirodi ne postoji rizik jednak nula i da ćemo i nadalje imati ovakvih situacija. Svet je globalno selo - priča Tiodorović i nastavlja:

- Savestan i sistematičan rad zdravstvene službe može značajno smanjiti opasnost od ovakvih događaja. Panika nikada ne doprinosi rešenjima, već oprez i ozbiljnost u pristupu. Ni kod ebole, AIDSa, malarije i drugih oboljenja svako prekidanje protoka ljudi i robe ne doprinosi već komplikuje rešenje - zaključuje.

Na pitanje o tome da li se zna šta ovaj virus čini organizmu, odnosno kakve posledice izaziva nakon što virus dospe u organizam, Branislav Tiodorović kaže kako je dokazano da štetno utiče na disajne puteve.

- Ono što se ovog momenta stručno i naučno može potvrditi je da ovaj mutirani koronavirus posebno napada epitelne ćelije donjih disajnih puteva, proizvodeći citokinetsku reakciju koja za posledicu ima težak oblik zapaljenja pluća a u nastavku kao konačno zastoj respiratorne radnje što uzrokuje smrtni završetak. Međutim, mora se naglasiti da većina obolelih ima blažu kliničku sliku pa je moguće da je veći broj zaraženih od evidentiranog broja obolelih - objašnjava on.

Zoran Radovanović, takođe epidemiolog, kaže kako je s koronavirusom slučaj isti kao i sa ostalim "respiratornim zarazama", odnosno da i za njega važi pravilo da se širi pre nego što se jave simptomi.

- To ne menja osnovnu koncepciju – kada se otkrije bolesnik, on biva izolovan, a osobe sa kojima je bio u kontaktu stavljaju se pod zdravstveni nadzor (ili u karantin). Važno je pratiti epidemiološku situaciju, kako bi se što pre otkrivali i izolovali rezervoari zaraze (bolesnici). Kinezi stavljaju čitave gradove i područja u karantin, ali je tamo i stanje drukčije. Strategija koja se primenjuje u Evropi je celishodna i funkcioniše - priča on i dodaje kako prosečna inkubacija traje 4-6 dana, te kako može da se razvuče i na više od 10 dana. On se osvrnuo i na posetu kinseksih turista Beogradu:

- Pod A - prosečna inkubacija je 4-6 dana, a tačno je da može da se razvuče na više od 10 dana (ako bismo uvodili karantin, verovatno bi trajao 14 dana). Pod B - ne znam kada su Kinezi krenuli od kuće i da li su se ranije negde zadržavali. Međutim, njih je samo u Vuhanu 11 miliona, a broj obolelih je pre nedelju dana bio relativno beznačajan za tu populaciju, tako da je rizik da je neko od njih kliconoša minimalan. Pod C - Međunarodni zdravstveni pravilnik (MZP) je usvojen kako bi protivepidemijske mere odgovarale pretnji, tj. kako se ne bi nepotrebno ograničavali promet putnika i robe (ne treba na komarca pucati topom). Pod D - Jednostrana zabrana ulaska u neku zemlju, mimo preporuke Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nije dozvoljena. Tek ako bi SZO, na osnovu prava koja joj daje MZP, donela takvu odluku, mi bismo mogli da je uvedemo. Pod E - Skoro je izvesno da takve, mnogo energičnije mere od trenutno postojećih, neće biti primenjivane - zaključuje Radovanović za Espreso.co.rs.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)